Народно благостање
5. обтобар 1940.
Prof. d-r A. Bilimović, Ljubljana
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 627
Đe li su ропхдат тпаекз сепа које | objavljuje Мако вазкаг"
Prema opštem indeksu cena na veliko koji objavljuje Odeljenje za ekonomska izučavanja kod Narodne banke Kraljevine Jugoslavije cene 55 proizvoda za koje se izračunava ovaj indeks rasle su od početka rata do maja 1940 god. na ovakav način:
VII. 1939 — 100 1: 1940 — 121,5 IX. » — 997 П. » — 1236 Х. » — 104,3 Ш. » — 128,3 XIL. » — 150 М. » — 133,8 XII » — 184 V. » — 133,9
Za O meseci su cene na veliko skočile: za 1/3. Ovaj porast sadrži nekoliko sezonskih elemenata, jer smo uzeli za bazu cene avgusta meseca. A jesenska cena poljoprivrednih proizvoda je obično nekoliko miža od zimske i prolećne cene. Tako je na pr. iznosio indeks biljnih proizvoda u januaru 1939 god. — 86,9, a u avgustu iste godine 75,7 iu septembru samo 73,5. Nažalost, publikacija Narodne banke ne »čisti« svoje indekse od sezonskih varijacija. To je prva mana njenog indeksa cena koja smanjuje njegovu praktičnu vrednost: _ Cene pojedinih proizvoda porasle su za isto vreте оуако: |
· biljni proizvodi __ 1423. sločni- · » — 131,9 ·mineralni » — 124,6 industrijski ». — 31,3 izvozni » — 134,7 UVOZNnI » — 143,5
Najviše su poskupili uvozni proizvodi, a od unutrašnjih, bilini proizvodi. Ako smo u godinama zadnje krize imali makaze cena u korist industrije, imnamo sađa makaze otvorene u korist poljoprivrede. Prema izveštaju Guvernera Narodne banke za јапџиаг— таг! 1940 сод. iznosio je aktivni saldo makaza ponderisanih indeksa cena proizvoda koje zemljoradnik prodaje i kupuje (izračunatih na bazi cena 1937 god.) u korist zemljoradnika u januaru 1940 god. — 12,67, a u martu 1940: god. + 24,27. poena. Prema računima zagrebačkog »Indeksa« (izvršenim na bazi cena 1929 god.) bio je saldo makaza cena robe koju seliak prodaje i kupuje početkom 1940 god. |oš pasivan na teret seljaka, ali se ovaj pasivni saldo od 1 januara 1937 do 1 januara 1940 god. smanjio sa — 38 na — 18 poena, promenio se dakle u korist selj-aka za 20 poena.
Cene na malo su prema indeksu Narodne banke
porasle nešto mamje nego cene na veliko. Opšti in=
deks cena na malo izračunat za 10 glavnih gradova, rastao je od početka rata ovako:
VII. 1030 100 „1. 1%0. _ 167 IK > “ 1008 Mob. 187 7 ХО ~ „> 1025 UL > о XI ) 11055. (МА о 142 ХИ А = 11209 МА _ 1260
Cene na malo porasle su prema ovom indeksu samo za 1/4.
a zodeća
Уа Сепе pojedinih vrsia potrošne robe skočile su za
"isto vreme OVakO: | · hrana -_- 1250 ' . Ogrev i Oosvetlemje 123,5 odeća. — 131,7 razno 124,6 | Najviše je poskupila. odeća, najmanje ogrev, ali :uopšte razlika u porastu cena raznih vrsta robe nije osetno velika. СЕ Nešto je veća razlika u porastu cena u razhim gradovima: Cetinje „132 5] Мома заа — 126,5 "Sarajevo — 129,9 Beograd — 1248. Вапја Гика 21295 Skoplje __ 1239 Ljubljana — 129,2 Split — 122,9 Zagreb — 126,6 Niš — 12,1
Razumljiv je najveći skok cena u pasivnom Cetinju. Razumljiv je takođe najmanji skok cena u aktivnom poljoprivrednom Nišu. Nije pak razumljiv relativno vrlo jak porast cena u Banja Luci i slabi porast u Splitu. Zato mislim da navedene razlike.u porastu indeksa cena za razne gradove nisu izraz samo. stvar · nih razlika u cenama, nego osim toga još i rezultatom razlike u načinima na koje se prikupljaju podaci (о cenama u raznim gradskim opštinama. U tome leži dakle druga mana indeksa cena Narodne banke. Ode"Џепје ха екопотзка izučavanja nikad nije objavilo 12 kojih artikala i na koji način sastavlja svoje indekse 'cena. Zato nije moguća detaljnija kritička ocena ovih indeksa. |
Ipak možemo u tu svrhu uporediti ih sa indek„sima cena koje objavliuje g. Artur Benko Grado u svoioi publikaciji »Indeks«. »Indeks« izračunava indekse cena i indekse životnih troškova. Prvi prikazuju Кге-
“tanje cena na veliko i na malo. Ovi indeksi isto tako
kao i indeksi Narodne banke ne uzimaju u obzir »težine« pojedinih vrsta robe. Naprotiv indeksi životnih troškova su izračunati na osovu izmerene »težine« svake robe, t|. azimaju pojedine vrste robe u količinama, u kojima ih stvarno froši neoženjeni radnik odnosno radnička porodica (ponderisan prosečni indeks).
U jednom broju »Indeksa« od 10 aprila 1940 god. objavljeni su podaoi o kretanju indeksa cena do „kraja marta o. g. Ako uporedimo njihov porast od avgusta 1939 do marta 1940 god. sa porastom za isl.
~ vreme analognih indeksa Narodme banke, dobićemo
ovakav rezultat:
Nar. banka »Indeks« Razlika + ili Opšti indeks . a cena na veliko 128,3 126,6 +” E Cene na malo: hrana 119,3 12257 141,9 — 13,6
7. 108,3
LD 1); Омац članak je napisan pre nekoliko meseca, ali Zbog nagomilanosti aktuelnog „materijala nije mogao da bude obiavlien. ranije. Njegova aktuelnost sada je porasla, pošto Odeljenje za ekonomska izučavanja kod Narodne banke vrši izmene kod sastava indeksa cena na veliko.