Народно благостање

Страна 698

остеу | озуећ — 123,0 108,8 + 142

razno 1222 113,3 0 Opšti indeks _

cene na malo 121:2 122,8 —- 1,6

Oba opšta indeksa cena na veliko pokazuju jednak porast cena za prvih 7 meseci rata, ali njihovo podudaranje |e slučajno. Jer i opšti mdeksi cena na malo su isto tako skoro jednaki, iako njihovi sastavni delovi pokazuju velika razmimoilaženja: za hranu i. osobito za. odeću brojevi su veći kođ »Indeksa«, a za Ogrev i »razno« kod Narodne banke. Razlika u indeksima za hranu bila bi još veća kad ne bi zagrebački indeks sadržao cenu јаја koja su u martu vrlo jako sezonski pojevtinila (sa 1,88 din. po komadu u fabruaru na 1,11 din. u martu), zbog čega je ovaj indeks namesto. porasta opao u maju sa 123,8 na 122 poena. Jednakost opštih indeksa pretstavlja dakle samo slučajni računski rezultat zbira nejednakih komponenata.

Još bolje se slaže sa zagrebačkim indeksom opšti indeks Narodne banke za cene na malo u Zagrebu, koji je porastao od avgusta 1939 do marta 1940 god. na 121,4. Ali u ovom slučaju nemamo nikakvih garancija da nije fo samo slučajna sličnost zaključnih računskih brojeva uprkos velikim razlikama u porastu pojedinih komponenata.

Teoriski bolji su od običnih indeksa cena indeksi životnih troškova, |er su izračunati za robu koja se stvarno troši | osim toga su ponderisani, tj. izračunati na osnovu izmerene »ftežine« svake robe. Ovi indeksi produženi su u zadnjem broju »Indeksa« do maja 1940 god. Ako uzmemo indeks životnih iroškova za jednu radničku porodicu od 4 člana, videćemo da je ovaj indeks skočio za O meseci rata mnogo više nego indeks cena na malo koji objavljuje Narodna banka. Evo uporednih brojeva, ukoliko se oni uopšte daju uporediti:

Nar. banka »Indeks« Razlika (cene na malo) (život. troškovi + ili za radn. obiteli) Hrana. 125,9 141,4 == ]15,5 Odeća 131,7 154,0 = 22,3 | Ogrev i osvet. 123;5 11165 7= 12,0 Stan — 100, 0 Razno 124,6 113,3 (11940) -- 11, 13 Opšti indeks 126,6 134,3 ТТ

Ovde su opet cene hrane i odeće porasle prema indeksu Narodne banke mnogo manje nego prema Zagrebačkom indeksu životnih troškova, a cene ogreva i »razne« druge robe mnogo više. Cene stana uopšte ne

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 40

beleži publikacija Narodne banke, a za »razno« imamo u »Indeksu« dosada podatke samo za mart. Ali, kao što vidimo iz navedenih brojeva, negativna razlika kod hrane i odeće je tako velika da premašuje pozitivnu razmenu kod ogreva i kod »razne« druge robe. Zbog toga opšti indeks Narodne banke pokazuje mnogo manji porast cena nego zagrebački indeks životnih troškova. Stvarno je indeks Narodne banke još mnogo manji, jer ne sadrži cene stana, dok zagrebački indeks životnih troškova uzima u obzir i cenu stana, koja je zbog zabrane povišenjia ostala nepromenjena. Konstatovana razlika ostaje i tada, kad uzmemo iz publikacije Narodne banke namesto indeksa cena na malo u 10 glavnih gradova indeks cena samo u Zagrebu. Ovaj indeks, kao što smo videli, popeo se za 9 meseci na istu visinu od 126,6 na koju se digao za isto vreme i indeks cena za IO glavnih gradova. Zbog toga i razlika između OVOg indeksa i zagrebačkog indeksa ostaje ista, naime — 7,7 poena.

Mislimo da zagrebački indeks životnih troškova daje bolju sliku porasta cena nego indeks Narodne banke. Zato možemo sa velikom dozom sigurnosti da kažemo da je stvarni porast cena i životnih froškova veći nego što ga prikazuju indeksi Narodne banke. Za koliko veći, to ne možemo da utvrdimo. Ali na svaki način to |e treća i vrlo važna mana indeksa cena Narodne banke, mana koja smanjuje njihovu pouzdanost.

Da bi se pomoću indeksa cena mogla dobiti tačna: slika kretanja cena i životnih troškova, Odeljenje za ekonomska izučavania kod Narodne banke bi moralo temeljito reformirati svoje indekse cena. Pre svega bi ono moralo kritički pregledati načine prikupljanja primarnih statističkih podataka o cenama. Dalje pomoću podesnih anketa trebalo bi proučiti životni »standard« i prosečni sastav potrošnje osnovnih socijalnih staleža u glavnim krajevima države. Odeljenje za ekonomska izučavanja bi se moglo poslužiti u tu svrhu rezultatima nekojih već izvršenih anketa. Najzad na osnovu izmerene »ležine« svake potrošne robe bilo bi potrebno izračunati ponderisane indekse životnih troškova. Samo na taj način je moguće dobiti pouzdane indekse cena i životnih iroškova.

Pošto su ovi indeksi od nenadmašne vrednosti za rešavanje čitavog niza praktičnih problšiaa priviedne i socijalne politike, Narodna banka bi morala što pre izvršiti takvu reformu svojih indeksa. Ona mora to da učini već zbog toga, što je sa svojim Odeljenjem za

ekonomska izučavanja jedina ustanova u zemlji koja

vrši službu sistematskog proučavanja kretanja rednog života cele države.

priv-

Из уредништва

Нови индекс цена на велико

Донели смо чланак проф. Д-р Билимовића у коме он пледира за реформу индекса цена Оделења за економска изучавања код Народне банке. У извештају јануар-јуни 1940 Оделење је и само указало на потребу увођења новог индекса цена али само на велико. Не каже се ништа за индекс цена на мало и у градовима за које се индекс цена посебно води. Ми ћемо изнети који су основни

недостатци индекса цена на велико, према мишљењу Оделења за економска изучавања.

Индекс треба да покаже не само промене у куповној снази новца, него и на узроке који доводе до промена. Индекс треба да покаже да ли је промену изазвао домаћи сектор производње, или увезена роба, и у ком се сектору промета најјаче

"изражава промена. Например, ако се променио ин-