Народно благостање

Страна 652 === e — Dre sadašnjeg rata interesovanje za žetvu milje bilo veliko. Saobraćajne veze sa. prekomorskim žitnicama. omogućavale su uvoz dovoljnih količina žita, i zbog toga produkcija žita u Evropi mogla je i da osetno podbaci pa da se ne oseti na cenama, a kamoli da ugrozi ishranu stanovništva. Rat je izmenio situaciju iz temelja. Engleska blokada obuhvatila je sada celi evropski kontinent, i uvoz žita moguć je samo kopnenim putem. Prema tome ishrana stanovništva Evrope zavisi ove godine u prvom redu od sopstvene proizvodnje.

O ovogodišnioi proizvodjni žita u Evropi postoje do sada jako protivurečne vesti. Izveštaji Međunarodnog agrarnog instituta u Rimu od avgusta 1940 uneo je više svetla, iako se i on žali da su primljeni podaci dosta nesigurni, pošto neke zemlje nisu objavile statistiku zasejane površine, to su Francuska, Nemačka, Belgija, Holandiia, Luksenburg, Švaicarska, Protektorat, Slovačka, Generalni guverneman.,

Za sva evropske zemlje može se reći da su zasejale maniu površinu nego 1938/39. Osim toga vreme je bilo vrlo nepovolino usled duge zime praćene oštrim mrazevima i hladnim kišama, koje su trajale sve do početka leta. Neke od evropskih zemalja stradale: su: dosta od poplava. Sve to ie imalo za rezultat da je ovogodišnja žetva ispala slabija od prošlogodišnje. U tom pogledu nainepovolinije vesti dobio je Institut iz podunavskih država. Bugarska, Mađarska, Rumuniia i Jugoslavija koje su 1939 i 1988 imale odličnu žetvu sa prinosom oko 125 mil. kvintala, ove godine proizvele su oko 90 mil. S time će moći da podmire sopstvenu potrošnju. Da li će imati viška za izvoz zavisi od berbe kukuruza. Ako ova budz dobra, jedan deo produkcije žita moći će se izvesti.

Zemlie u bazenu Sredozemnog mora, izuzev Španiju, imaju slabiju žetvu nego 1939. Niihova wiproizvodnija se' ceni na 120 mil. kvintala, što odgovara proseku 1934/38, ali je mania od prošlogodišnje za 5 mil. kvintala.

Centralna evropska zona, počevši od Francuske до Sov. Rusije, proizvela je 1989 oko 176 mil. Za ovu godinu nema podataka o zaseianoj površini, i Imstitut ceni da је produkcija za 15% manja od lanjske, ti. 155 mil. kvintala. Zemlje ove zone su najveći proizvođači raži, dok 3/4 celokupne evropske proizvodnje otpada na njih.

Severna zona: Engleska, Irska, Danska, Švedska, Norveška, Fimska i baltičke zemlje takođe imaju žetvu ispod proseka. Kođ Engleske zbog znatno povećane zasejane površine, žetva je otprilike jednaka prošlogodišnjoj. Proizvodnja ovih zemalja ceni se na 35 mil. kvintala. Prema tome ovogodišnja žetva u Evropi je slabija za 14% od one 1939 i iznosi oko 400 mil. kvintala, za 64 mil. manič.

Sov. Husija ima mprosečno dobru žetvu. Od zemalja 'koje pored Rusije dolaze u obzir kao izvoznici žita u Evropi, Tuarska, ima obilnu žetvu i računa se da će imati relativno znatan izvozni višak. Za ostale zemlje Bliskog Istoka nema tačnih podataka, osim Sirije i Palestine, čiia je žetva vrlo dobra. Indija i druge aziske zemlja ne dolaze u obzir kao liferanti žita za Evropu zbog blokade. Žetva Sjedinjenih Američkih Država ceni se na 207 mil. prema 905 mil. lane, a Kanade na 190 mil. Rkvintala. Afričke zemlje imale su prosečno dobru žetvu. Samo je neizvesno da li će evropske zemlje moći šta da uvezu iz njih zbog blokade.

Da bismo mogli pravino đa ocenimo да | се Еугора 1940/41 imati dosta žita za ishranu svog stanovništva, treba da znamo kolika je njena potrošnja. Pošto nemamo pri ruci tih podataka, poslužićemo se statistikom Međunarodnog agrarnog instituta o uvozu, izvozu i proizvodnii žita u Evropi ranijih godina. Za 1989 zbog rata nema potpunih podataka.

Da li će Evropa ove godine gladovati?

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 40

Stoga ćemo uzeti 1938, 1937 i 1036, dve dobre i jedna slaba godina. Višak uvoza

Proizvodnia nad izvozom u milionima kvinfala 1938 499 1245 1937 422 121,0 1936 403 91,8

Iz ovih cifara izlazi da je Evropa potrošila 1938 god. 623,5 mil. kvintala žita, 1937 543 mil .i 1936 494,8 mil. kvintala. Dakle, proizvodnia se kreće između 500 i 400 mil. kvintala. Kako ovogodišnja proizvodnja iznosi svega 400 mil. nešto manje nego 1986, trebalo bi da se uveze oko 100 mil. kvintala pa :da se potrošnja održi na nivou 1936. Prema sadašniem stanju rata u Evropi, u obzir dolaze kao liferanti iedino Sov. Rusija i Turska. Maksimalni izvoz pšenice i pšeničnog brašna Rusije je bio 1938 (13,4 mil. kvintala), a Tarske 1937 (1,1 mil.). Ostaje otvoreno pitanie da li će ove zemlje moći da povećaju izvoz preko tog maksimuma i koliko, da bi se popunio manjak u potrošnii Evrope. НО Гјемачка индустрија упркос рата постигла је лане нови рекорд у производњи. До септембра целокупна индустрија радила (је пуном паром. Од тада предузећа која раде за приватну потрошњу ограничила су производњу, а нека су обуставила рад. Производња се морала преоријентисати на потребе рата. Два момента играла су при томе важну улогу: мобилизација знатног броја радника, због чега је настала оскудица У радној снази и тешкоћа у набавци извесних сировина које се не производе у земљи. Пошто је рат избио тек у HOследњем тромесечју 1989, индустрија је могла 9 месеци несметано да ради, а то је имало за резултат да је индекс производње код знатног броја предузећа само мало опао, док је код оних који раде за војску порастао.

Под утицајем свих тих момената индекс производње 115—195 предузећа које »Егапк! тег Јебипос« од 1983 анализира и чија главница износи 2,4 милијарде Рм, порастао је на 283 према 258 1938. Овако повољан резултат последица је дириговања целокупном привредом. Велику важност је имала све већа употреба домаћих сировина, чија се производња од 1983 стално повећава. Осим тога извршена је рационална расподела радне снаге. У моменту када се осетила оскудица радника специјалиста известан број неквалификованих радника оспособљен је за специјалне радове. Запослен је знатан број жена па чак и старијих радника да би се попунио мањак у радној снази. Тако је производни капацитет индустрије сачуван. Како је производња порасла повећали су се и приходи и расходи. Бруто приходи анализираних предузећа су били 1939 sa 9,69% већи него 1988. Утицај рата се ипак опажа, пошто је тај пораст скоро за половину мањи него 1988, када је износио 16,9%. И остале позиције у билансима су веће. Тако издаци за наднице и плате су били већи за 9,259 него 1938. На пораст је утицало повишење надница до ког је дошло у вези са повећањем цена. Осим тога предузећа морају да плаћају један део надница и плата својих радника и намештеника који се налазе у војсци, Али ипак пораст издатака на наднице и плате је мањи од оног 1988 када је износио 15,69. Социјални доприноси су много јаче порасли него наднице. Пораст износи 11,5% према 18,4% 1938 год. | | |

Како су приходи предузећа порасли, држава је сматрала да она могу да плаћају већу порезу. Због тога је у позицији пореза у билансима забележено осетно повећа-

Снажан полет у немачкој индустрији 1939