Народно благостање

Страна 646

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 41

2 вгевп уа

Фрркозгај за ргебектевс је на |

Još naš narod nije ni saznao šta je to prelerencijal, ioš, je manje naša poljoprivreda videla vajde Od toga i ako je to bio njihov cilj, a već smo na putu da izgubimo iz našeg državnog inventara preferencijal. Na rastanki izložićemo niže najkraću njegovu istoriju, a pre toga da napomenemo da je on uspomena iz doba svetske privredne depresije, a specijalno poljopirvredne krize. Drugo, da je to bio jedini akt solidarnosti država u Evropi. Nemačka je u tome pogledu išla najdalje. Ona je činila državama Jugoistočne Evrope vrlo obimne koncesije u vidu preferencijala i onda kada je bila u ekonomski teškom položaju (1934 i 1935) i ako nije bila članica Društva naroda, a kolevka preferencijala leži u Ženevi.

Pad cena agrarnih proizvoda koji je započeo koncem 1929 doveo je u težak položaj agrarno područje evropskog jugoistoka. Ne samo što su cene bile niske, nego se ni po tim cenama nisu mogli da plasiraju izvozni Viškovi, jer je istoimena roba prekomorskih država bila znatno boljeg kvaliteta. Kupovna snaga izvoza agrarnih zemalja bila je sve manja, za istu količinu uvezenih industrijskih proizvoda odilazila je sve veća količina agrarnih proizvoda, uvoz se morao smanjiti, a sve to vodilo je osiromašenju.

Iz ideje evropske solidarnosti, koja je u to vreme propagirana na svim stranama, a koja ima svoju određenu ekonomsku i političku bazu, nastao |e predlog da evropske industrijske zemlje, da bi održale kupovnu snagu agramih zemalja za uvoz industrijskih proizvoda, obezbede uvoz određenih količina agrarnih proizVoOda ovih zemalja i da im za tu količinu plate rentabilne cene tj. više od svetskih cena.

Duže vremena na međunarodnim forumima i ı međudržavnim delegacijama diskutovan je ovaj problem, izrađivani su planovi i predlozi. Industrijske zemlje, u prvo vreme, branile sa se da time vrše diskriminaciju trgovinskih sporazuma koji su svi imali za bazu klauzulu najvećeg povlašćenja koja je još uvek bila osnova trgovinskih sporazuma. Međutim ukoliko je sistem slobodne trgovine, u smislu slobode u kojoj je ona tada postojala, sve više napuštan i zamenjivan sistemom regulisane razmene dobara, utoliko je i ideja preferencijala dobijala više terena, a naročito od momenta kada je ona postala snažan instrumenat za medusobno privlačenje i ukopčavanje pojedinih privrednih jedinica u novi regionalni trgovinsko-politički sistem.

Tako je došlo do čitavog sistema prelerencijalnih trgovinskih ugovora kojima je u razmeni dobara između zemalja evropskog jugoistoka i evropskih industrijskih zemalja data nova osnova. Praktički preferencijal je primenjivan na dva načina: restitucijom uvoznih cafina i nadoplatom više cene iz državne kase zemlje izvoznice. Otuda se preferencijal naziva Verlustausgleich. Sporazumi o preferencijalima tretirani su tajnim i nisu saopštavani |avnosti.

Putem ovih sporazuma za čitav niz agrarnih proizvoda evropskog jugoistoka na evropskom tržištu stvoren je poseban režim. Principi tog novog režima bili su: sigurna prođa za količine unapred utvrđene kontingentima i povoljnije cene.

Naiširu primenu ovaj režim našao je u razmeni dobara između zemalja evropskog jugoistoka i Nemačke. Pored Nemačke preferencijale su praktikovali i biv. Čehoslovačka i Austrija, Italija, Francuska, a izvesno vreme, u periodu primene sankcija prema Italiji, i Engleska.

wU principu preferemcijal je ugovaran na bazi nadoplate izvesne sume na svetsku cenu odnosnog artikla. U praksi u većini slučajeva, a naročito u razmeni dobara sa Nemačkom, on je praktikovan tako да је nadoplata davana na cenu unutrašnjeg tržišta zemlje izvoznice. Na taj način preferencijal je omogućavao da se za izvesne artikle kod izvoza ostvari ne samo viša cena od svetske nego veća i od domaće cene.

Time se automatski postavilo pitanje načina iskorišćavanja preferencijala. Trgovina, u to vreme, smatrala je da preferencijal treba ona da koristi i da ga u vidu plaćanja viših cena sprovede proizvođaču, odnosno da za plaćanje viših cena bude regresirana izvoznim premijama koje bi se uvele za sve artikle slabe prođe. Zadrugarstvo je tražilo da se na osnovu predviđanja prihoda od preferencijala unapred odredi i drži viši nivo cena za odnosne artikle u zemlji i da se, na taj način, čitav iznos preferencijala koji se ostvari u jednoj godini u vidu viših cena sprovede proizvođGačima. Prirodno je da ni jedno ni drugo gledište nije moglo da bude prihvaćeno. O borbi koja je u to vreme vođena oko preflerencijala od strane interesenata »Narodno Blagostanje« mnogo je pisalo i vazda isticalo da preferencijali pripadaju zemljoradniku i nikom drugom, da će se u vidu povećanja cene tj. neposredno teško moći dati ovome i da će se to morati učiniti posrednim putem, pomaganjem raznih korisnih akcija za unapređenje poljoprivrede. Državna politika držala se uglavnom ovih prinčipa.

Tek od vremena obezbeđenja preferencijala državna intervencija na tržištu agrarnih proizvoda u cilju povećanja cena počela je sistematski da se sprovodi. Umesto državne kase, kao do tada, sada su preferencijali postali glavni oslonac za garantovamje i držanje minimalnih cena. Sav višak prihoda koji je ostvaren preko toga išao je na posebne račune, u intervencione fondove koji su imali dvostruku namenu: služili su kao rezerva za pokriće eventualnih gubitaka, a delimično vraćani proizvođačima posredno u Vidu pomaganja raznih akcija za unapređenje poljoprivrede.

Ako posmatramo dejstvo režima preferencijala od 1934 god. na ovamo vidimo da su oni doprineli sistematskom popravljanju cena agrarnih proizvoda. S druge strane oni su omogućili da se u poljoprivrednoj proizvodnji pomogne. Najveću pomoć dao je Prizad: za kvalitetno popravljanje pšenice 6, za trijere 10, plugove 5, za gradnju sušnica za sušenje šljiva 5, za snabdevanje voćarstva i podrumarstva 75 miliona dinara, svega 120 mil. din.

Evropski rat stvorio je nove prilike na tržištu agrarnih proizvoda. Izvoz više nije u pitanju, a cene su povećane do te mere da su preferencijali ekonomski izlišni. Otuda se već od prošle godine primetila tendencija uvoznih zemalja da dobiju proizvode po nižim cenama tako da ove zajedno sa preferencijalima pokri-