Народно благостање

12. обтобар 1940.

ju unutrašnju cenu izvozničkih zemalja. Usled toga nemačka delegacija, prilikom poslednjih pregovora koji su vođeni u Berlinu juna meseca ove godine, nagOVestila je skoro ukidanje preferencijala. Taj zahtev dobio je svoju konkretnu formu na sadanjem zasedanju nemačko-jugoslovenskog privrednog odbora. Prema tome jedan od daljih rezultata sadanjeg sastanka biće i načelan zaključak o ukidanju preferencijala. Za sprovođenje ove mere biće predviđen prelazan period do 1 aprila iduće godine kada se ima deltinitivno da ukine preferemcijalni režim. |

Ali ako ukidanje preferencijala neće imati nikakvih reperkusija na cene, a i tu mogućnost ne treba u potpunosti isključiti, sigurno je da ono mora da izazove promene u frgovačkoj organizaciji koja је do sada vršila izvoz polioprivrednih proizvoda u Nemačku. Ovaj izvoz ubuduće moraće da vrši jedna ruka i sa jednog mesta, jer je to jedini način da se ostvarene više cene na nemačkom tržištu prenesu proizvođaču na domaćem tržištu.

Ukidanje preferencijala znači gubitak prihoda za našu narodnu privredu od nekoliko stotina miliona dinara. Na prvi pogled to je očigledna šteta. U stvari ne mora da bude tako. Ako mi po ukidanju preferencijala budemo dobijali za naše artikle, koji uživaju preferen-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 647

сјај, сепе Које се biti jednake najmanje ranijim сеnama plus preferencijal, onda naša narodna privreda пе gubi ništa. I naša će država svakako pri pregovorima sa državama koje su nam davale prelerencijal, voditi o tome računa. To će u toliko lakše moći da se sprovede, što je motiv za ukidanje preferencijala došao baš s razlogom što su cene poljoprivrednih proizvoda tako visoke, da je otpala pretpostavka koja je bila uslov za uvođenje prelerencijala. Uostalom danas samo izvesni političari, koji za izvesne stvari nemaju sluha ni vida, ne vide i ne čuju da naša poljoprivreda ima konjunkturu kakvu nije imala od kako je postala Jugoslavija. To je istina mnogim demagozima oduzelo parolu, ali ima među njima i takvih, koji se nisu dali zbuniti visokim cenama i koji još neprekidno govore o dubokoj krizi u poljoprivredi.

Ali iako naša narodna poljoprivreda ne gubi ništa preferencijalima, ipak će biti izvesne promene. Preferencijali su iskazivani od strane države i u njihovoj istoriji ima primera da su oni iskorišćavani od strane ministra finansija za ciljeve koji s tim nemaju nikakve veze. Ukidanjem preferencijala naša poljoprivreda dobija u toliko što će celokupna vrednost izvezenih proizvoda ići pravo u ruke seljaku; neće više jedan deo stajati na raspoloženju državi.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Проблем радне снаге у пољопривреди за све европске земље са развијеном индустријом и пре садашњег рата није био лак. Рат га је још више отежао, пошто је велики број пољопривредника и пољопривредних радника у зараћеним државама морао да буде мобилизован, али и у незараћеним као на пример Швајцарској ствар није дила боља. Свим тим земљама, а у првом реду оним у рату, наметала се потреба повећања производње, да би могле што већи део своје потребе да покрију сопственом продукцијом. Мере предузимане у циљу обезбеђења радне онаге У појединим земљама mpeMa »Rewue Internationale du Travail« бр. 2—3/40 могу се свести на неколико тачака: 1) да се задржи радна снага у пољопривреди (забрана запослења пољопривредних радника у другим гранама), 2) дириговање незапослених радника или друге расположиве радне снаге у пољопривреду и 3) мере наређиване од војних власти као на пр. осуство војницима са села за време великих пољских радова и обављање истих од стране војних јединица у непосредној околини гарнизона.

У Немачкој је још 1938 · Уредбом било наређено упославање омладине у пољопривреди. Годину дана касније влада је наредила обавезан једногодишњи стаж на селу школској омладини. Али све то није било довољно, пошто је индустрија већим надницама све више привлачила раднике са села. Да би се то бекство зауставило, наређено је да се пољопривредни радници не могу запослили у другим гранама Gea претходног одобрења надлежне власти. Оскудица радне снаге која се постепено осећала у индустрији, расла је и у пољопривреди чија се продукција плански повећавала и због тога тражила и већи орсј радника. Она се није могла ни све већом употребом машина да уклони, и зато је сваке године неколико хиљада

Како је организовано снабдевање пољопривреде радном снагом у Европи за ереме рата»

пољопривредних радника довођено из суседних земаља. Претпрошле и прошле године било је запослено око 120.000 сезонских радника. После завршетка ратних операција у Пољској, Белгији, Холандији и Француској, немачка пољопривреда је добила неколико стотина хиљада заробљеника, осим тога запослено је из Југославије, Словачке и Италије неколико десетина хиљада радника, Ове године је објављена наредба 2 гедним условима и платама сезонских радника који долазе из земаља са којима није склопљен специјалан уговор по овој ствари.

У Француској се већ годинама осећа несташица радне снаге у пољопривреди. Сваке године неколико десетина хиљада страних сезонских радника налазило је запослења на великим поседима у северној и виноградима у јужној Француској. Прошле године декретом су повећане породичне помоћи пољопривредним радницима да би их се на тај начин задржало на селу. Али су све те мере биле недовољне да у моменту рата обезбеде довољно радне снаге. Рат је отсекао Француску од тржишта радне снаге — балканске земље, Пољска итд. Остала је једина Шпанија. Због тога се затишје у ратним операцијама морало искористити да се пуштају велики контингенти трупа кући ради овршавања најхитнијих пољских радова. Често пута је војна власт наређивала гарнизонима у унутрашњости да дају запрегу и радну снату газдинствима у својој околини.

После Немачке у Енглеској се највише урадило на организацији пољопривредне производње за случај рата. Али смо о томе неколико пута писали па се нећемо на томе задржавати. Потребно је само да се истакне да 12 приватном иницијативом створена читава армија жена које су запослене у пољопривреди. Осим тога створен је план о упослењу омладине која је завршила школу али још није позвана у војску. И у овој земљи као и у Француској и Немачкој морало се употребити војску за свршавање великих пољских радова. У неким неутралним земљама