Народно благостање

Страна 670

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

говати на берзи и дати један објективан и образложен извештај о трговању на берзи. Пре но што ми дамо одговор на то да бацимо још један поглед на горњу таблицу обрта, Из ње видимо следеће промене према претходној чедељи. Скок обрта код Далматинаца за 650.000, код Народне банке 320:000 дин, код Блера за 135.000 и Шумскога аграра за 140.000 дин. а пад код Ратне штете за 350.000 дин. код Беглука за 300.000 дин, код Блера за 85.000 дин. и Паба за 130:000 дин. Ма с које тачке гледишта да анализирамо ове промене нећемо моћи наћи објашњења за исте. Док су се једни папири јаче нудили прошле недеље лотле су други папири ове недеље имали водећу реч. Нема дакле никаквог дубљег узрока, већ је то једна проста флуктуација од недеље до недеље. Много, ћемо боље разумети ствар, ако бацимо поглед на таблицу курсева.

10-X 11-X 14-X 15-X 16-X .17-X о1јоје Р. штета 442—— 44475 445-—— 4445.— 44550 21/5%/0 Р. шт. тер: — ~ = — — =

4% Аграрци 1921 — о Ни |. | |

4% Аграрци 1934 — — — = — 52.50 6%/) Беглуци 7675 — — — 75.75, —: 84% Беглуци, т. — == — = — a 65/о Далм. — 7025 7067 7050 7012 =—

6% Далм. тер. — — — — = 79%, Инвест. — = _—_ _- = = 7% Стаб. — Si = = = 75 Селигман — — – — — % Блер = — — == __ #/, Блер — T1O01— 101— = — 6%. III. arp. CHT. — — 690 11. агр. ср. — — = — = 6% IH. агр. кр. — = = | Паб сит. 193.25 —— — — 194.— Паб средњи — — = — — Паб крупни — = — = Народна банка — 6.500 6.500 6.500 % Рента 189 — — — — — >

Лоз Црв. крста — – — — = =

Дувански лоз — — = = — =

Она нам даје следећу слику: акције Народне банке рађене су сваки дан при непромењеном курсу. Шумски аграр непромењен курс, Блер такође, Беглуци такође. Попустили су само Далматинци за неколико пара према почетку недеље тако да се и они могу сматрати за непромењене, Ратна штета је показала скок, рађена је само четири дана и то све по бољем курсу. Последњег дана није уотште рађена — појава врло ретка код Ратне штете — било је само понуде непуних сто комада.

Излази дакле да имамо идеалну стабилизацију курсева са тенденцијом на више код два папира од којих је нарочито важна Ратна штета. Дакле микроскопски обрт и идеална стабилност курсева.

Како се то може да објасниг Очигледно је да овде имамо посла са истовременом апстиненцијом капитала M папира. Нити имаоци папира нуде, нити имаоци капитала купују. То је нормална појава у временима ненормални/ћ. Имаоци папира не нуде. То су они који су већ навикли да лрже капитал у папирима. Они сматрају да је то много боље него тезаурирање, јер вуче камату, а према искуству од почетка рата не доноси никакве штете. МИмаоци папира су имали рђаво искуство са нервозном продајом робе. Увек су продавали јевтиније очекујући какав дога-

Бр. 42

Бај који би срушио курсеве; догађај није дошао, курсеви су се опет поправили и због тога су морали да купују понова скупље. Што се тиче ималаца капитала, они апстинирају у очекивању да се консолидују прилике у свету. На тај начин су изгубили камату за дуже или краће време како ко, али се тешко одлучују, јер од како је почео рат увек је ситуација могла да изгледа тако да се у најближој будућности има очекивати консолидација. Може се догодити и имаоцима капитала који чекају консолидацију ла би купили папире, да изгубе ча камати.

ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ

Наше клириншке обавезе према Немачкој износипе су крајем септембра око 250 милиона динара. Оне ће <= повећати још за износ поруџбина које су учињене до 25 септембра. За ликвидацију ових обавеза остао је ранији курс марке од 1480, а за све послове после % септембра важиће нови курс од 1782. Да би се утврдило за које послове ће још важити стари курс наређено је свима увозницима да поднесу порупбенице и потврду немачке фирме да је порупбину прихватила. Овом последњом одредбом погођени су они увозници који нису добили ову потврду. У много случајева ради се о старијим поруџбинама, које немачке фирме нису још потврдиле зато што су преоптерећене лиферацијама, па ће због тог закашњења неке и старије поруџбине доћи на нов рачун, који се обрачунава по курсу 1782. Разлика у курсевима задржана је да не би били оштећени увозници, који су робу увезли каткулирајући на бази 1450. Али овакво решење не иде јелнако у прилог свим увозницима. Они који још нису продали робу повисиће цене, тако да ће разлика између новог и старог курса отићи у њихов џеп, док они који су раније продали неће имати ове изванредне добити.

У робној размени између Југославије и Румуније било је уговорено плаћање у доларима. Убудуће увоз ће се плаћати у швајцарским францима. До промене је дошло стога што су румунска потраживања у САД блокирана. Ту судбину доживеле су и неке наше исплате у САД за рачун Румуније. Увозници који су добили овлашћење за увоз робе из Румуније и за овлашћење плаћања у доларима треба да их замене код новчаних завода.

У туристичком промету са Немачком уговорено је ла се исплате по кредитним писмима издатим немачким путницима до 30 септембра 1940 врше по 4,80, а после 1 октобра по 15,80. Наши путници који одлазе у Немачку #3бављаће марку по досадашњем курсу од 17,82. Сторно неискоришћених износа вршиће се по курсу по коме су дезизе набављене.

Долар је ове недеље у Цириху имао нешто стабилнији курс, али се не искључује да и даље попусти, зато што постоји могућност да САД уђу у рат, или да блокирају европска ·потраживања, а те околности изазвале су велику понуду долара у Швајцарској.

Слоб. тржиште Слоб =

Приватни клиринг

Берлин 1482. — — 1782 — 1782-— 1782— 1782Dpr. GORU US a 68. — ~ GG.30. 63==-— <= Софија Ан II ___. OMOT O TI Милано 95888. = 99883 22883 „298.83 228.83

Од клириншких валута грчки бонови и даље имају

"врло чврсту тенденцију. Курс се попео био на 68 средином