Народно благостање

19. оБбтобар 1940.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 671

недеље, али под крај пао је на 63. По том курсу ради се па ултимо октобар.

Обрт је био 48,8 мил. Од тога на немачке марке отпада 29,80 хиљ. по старом и 2295 хиљ. по новом рачуну. У грчким боновима обрнуто је 3484 хиљ., доларима 6.264 хиљ. бугарским динарима 325 хиљада.

У Цириху били су девизни курсеви следећи:

31-Х11-837. 31-XI-38 31-ХИ-39 9-X 15-X

Лондон 21.62 20.62 17.65 16.90 17 —

Њујорк 432 — 443— 445 — 481.50 431.50

Милано — —— 22.505 21.80 21.80 Robno tržište

Pšenica. — Situacija na prekomorskim tržištima je ne-

promenjena: u Čikagu i Vinipegu tendencija je slaba, kursevi su, prema stanju zalihe, dosta čvrsti, a u Buenos Airesu vlada labava tendencija ı kursevi dalie padaju. Prinos rane pšenice u S. A. D. ispunio je predviđanje ti. dao ie oko 610.000 vag. Statistika pozicije pšenice u Severnoji Americi sada izgleda ovako:

Ovogodišnji prinos u S A; ID. vag. 2,150.000

Ovogodišnji prinos u Kanadi » | ],530:000 Prenosna zaliha u S. A. ID 5 770.000 Prenosna zaliha u Kanadi „ 840.000

Ukupno vag. 5,290.000

Ako od foga odbijemo unutarniu potrebu

od vag. 2,200.000 kao i uobičajenu preno-

snu količine od vag. 900.000, ukupno уаг. 3,100.000

izlazi da Severna Amerika raspolaže u te-

kućoj kampanji izvoznim viškom od vag. 2,190.000

što preistavlia svetsku uvoznu potrebu od 1!1/» godine. Ovako

veliki izvozni višak nije postojao ni u najkritičnijem periodu

1929—932 godine. Sledstveno između statističke pozicije, koja

je veoma nepovolina, i stania ma berzama postoji ogromna

razlika; ovakvoj poziciji i izgledima za plasman odgovarali

bi katastrofalno niski kursevi. Što to nije slučai uzrok leži

·u opsežnoj intervencionalnoi akciji kojia, uprkos svemu, uspe-

va da održi stabilniie i više kurseve. Lombardne količine u

S. A. D. povećale su se na 490.000 vag. Cene pšenice na

prekomorskim tržištima izražene u dolarima za izvoz izgle-

daju ovako: Čikago 3, Vinipeg 2,50, Buenos Aires 1,50. Terminski kursevi sredinom nedelie bili su:

Čikago centi bušel 853/8 843/8 798/4 Vinipeg centi bušel 70:/г 713/4 75'/8 В. Ајтез регх. Ку. 5,58 5,70

Ма domaćem tržištu nema nikakvih promena. Ponuda je relativno vrlo mala i sve što dođe na pijacu ide za pod-

mirenje lokalnih potreba. Karakteristično je da na pijaci ima.

mnogo belog brašna — nulerice — koja se prodaje znatno Ispod maksimiranih cena, na veliko 6—6,50 din. Sem. toga, od nekog vremena većina mlinova primenjuju verižni način trgovania tj. jednolično hlebno brašno prodaju trgovcima samo fako ako ujedno uzimaju i odgovarajuću količinu mnulerice. Druga je karakteristična pojava da se mnogo prodaje suražnica po 850--—360 din., a u ovoj nema često ni 10% raži.

Kukuruz. — U Argentini kukuruz i dalje pada, sredinom nedelje zabaležena je nova rekordno niska cena od pez.

3,20 za kvintal. Pitanje upotrebe viškova kukuruza u druge.

svrlie, koji na može da buđe izvezen, nije još rešeno. Dok se u Buenos Airesu kukuruz prodaje po jedan američki dolar Za mtc., doile u Čikagu vredi dol. 2,40 odnosno 59!/> centi "та bušel, — 1

Pošto je berba kukuruza u najvećem jeku fo su poslovi

minimalni. Radi se po nešto stare robe na bazi 330—850 din. i klip po 120—140 din. prema kraju i rodu. Pravi posao sa klipom počeće tek kroz nedelju-dve dana, ali s obzirom na cenu, sve su izgledi da posao neće biti veliki, ier će proizvođači nastojati da sami što duže zadrže robu. Kvalitet novog roda znatno je bolji od onoga što se očekivalo, a tome je najviše doprinelo verovatno vreme koje vlada poslednjih dana.

Suve šljive, — Dovozi suvih šljiva i dalje su veoma ograničeni. Usled velike tražnje za izvoz u Švedsku i Švajcarsku gde se postižu odlične cene, i cene u zemlji drže se dobro i kreću između 7 i 11 din. za kg.

Vino, rakija. — Na tržištu vina i rakije vlada veoma čvrsta tendencija. U Sloveniji postoji tražnja na bazi 7—9 din. za bolia vina, ali ponude nema. U Dalmaciji pravljeni su prvi zaključci na bazi 4-—4,50 din. Župa traži za stara crna vina i do 12 din. franko utovarna stanica Kruševac. Kljuk se plaća u Srbiji. 300—600 din., a hamburgera i do 1000 din. Trgovci nude za rakiju od 10 gradi 7—8,50 din., ali ie DOonuda minimalna.

Ovas, ječam. — Kod ovsa i ječma situacija je nepromenjena: ponude skoro nema te su usled toga cene veoma čvrste. Ovas se plaća 310—315 din., ječam 300—990 din., a prolećni 415—4920 din.

Pasuli je, u poslednje vreme, nešto labaviji usled velike ponude i manje tražnje pošto nema izvoza. Cene se kreću između 410—490 din. na veliko.

Mrompir na veliko, usled veće ponude, рао је оуе пеdelije na 125—145 din. za 100 kg.

Stoka. — Na tržištu stoke tendencija je nepromenjena, čvrsta. Svinie 110—140 kg. rade se po 13—15,50 din., a teške 15,50—16 din.

Сваки напредак у производњи MA употреби, сбе знање м сва искуства, што су их од године 1866 стекли специјалисти наше организације која обухвата цео свет,

примењују се код фабрикације наших

GARGOVLE МАЗИВА

им дају мм онај квалитет, који гарантује сигуран м економичан погон,

Jugoslovensha STANDAPD = VACUUM Oil Company d, d, SAVĐPEĐ БЕОГРАД