Народно благостање

19. оБтобар 1940.

Зајмови водних задруга остали су непромењени док су се комунални зајмови повећали за 73 милиона дин. и достигли износ од округло 2,1 милијарде дин. чиме су знатно прешишали зајмове на непокретности. Краткорочни зајмови показују смањење, изузев зајмове на хартије од вредвости који су се повећали за 1 милион дин. (али претстављају незнатну цифру од 31 милион дин.). Есконт меница уз хипотеку износи 59 милиона дин. 2 реесконт банака 49 милиона динара. Министарство финансија дугује 783,5 милиона дин.). Текући рачуни су се повећали за 289 милиона дин. на 5,7 милијарди дин. Хартије од вредности су до стигле износ од 1,56 милијарди дин. а непокретности су око 206 млиона ин. (повећање 2 милиона дин. због нових зграда). Готовина и благајнички записи износе 576 милисна дин. (мање 25 милиона).

(Ово развиће потврђује наше непромењено гледиште да је Државна хипотекарна банка најбоље фундирана финансиска установа у Југославији.

Redovna pojava je bila dosada u našoj privredi da u julu broj zaposlenih opada, a u avgustu počne ponovo da raste u VeZi sa jesenskim radovima i izVOzom. Ove godine iznimno juli pokazuje porast osiguranih radnika i nameštenika kako kod Suzora tako i kod Ouzora u Ljubliani. Ovai je zabeležio novi rekord, pošto nikada od зуог postanka nije imalo tako veliki broj članova. U upoređenju sa julom 1940 u avgustu je zabeležen porast kod svih privrednih grana osim 9. Samo on nije veliki i kreće se između ] i 268. Naiveći je kod dve sezonske grane, građevne i šumsko-pilanske. Kod tekstilne industrije broji radnika se smanjio za 233, samo to smanjenie ne mora da bude posledica pogoršania snabdevanja te industrije sirovinama. Prema izveštaju Narodn• banke, iako je uvoz tekstilnih sirovina manji nego lane, ipak je zabeleženo osetno poboljšanje. Dok je naš uvoz krajem prvog tromesečja bio za 31,4/ manji od onog 1939 i 1938, krajem drugog on je bio manii za 19%. Vrlo lako moguće da je opadanje broja zaposlenih bio poziv na vežbu. Kod ostalih grana pad ie mali i kreće se između 3 i 185. Ukupan Dbroi osiguranih radnika u upoređenju sa julom bio je veći za 1.142.

Rekordna zaposlenost u avVgustu u Sloveniji

Upoređenje sa prošlom godinom daje manje povoljnu sliku.. lako. je broji radnika veći za 1915, ipak u celini. ie stanje nepovolinije nego lane, pošto se porast odnosi samo na mali broj grana. Vode tri i to: građenje železnica i puteva sa porastom od 6.477, javni saobraćaj sa 1.258 i graдепје nad zemljiom sa 505. To su sezonske grane kod kojih obično u novembru nastupa postepeni pad broja zaposlenih. Osim ovih porast je zabeležen još kod kućne posluge za 743, industrije papira za 150, pozorišta i slobodnih profesija za 61 i industrije koža i gume za 28.

Kod svih ostalih grana zaposlenost se smanjila. Smanjenie je bilo kod:

Tekstilne industrije za 1.600 Industrije kamena i zemlje za 1.081 Šumsko-pilanske za 1.048 Ugostiteljske industrije za 715 Industrije za preradu drva za 704 · Industrije hrane i pića za 534

Osim toga broi zaposlenih smanjio se još kod 12 grana i smanjenje se kreće između 19 i 332. Zašto je ovo паstupilo kod onih grana koje su u pogledu sirovina upućene na uvoz poznato je i ne treba naročito isticati. Kod industrije kamena i zemlje smanjenje ja rezultat slabije građevne delatnosti ove godine, osim toga građevna sezona je pri kraju.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

(Страна 665 _

Opadanje izvoza drva koje |e nastalo zbog rata u Sredozemnom Moru uzrok je smanjenje broja zaposlenih kod šumsko-pilanska industrije. Slabija turistička sezona ove godine odrazila se na ugostiteliskoi industriji gde je broj zaposlenih manji nego lane.

Prosečna osigurana nadnica je porasla prema avgustu 1939 za 4,19 din. na 29,30. Ako uzmemo tadašnju nadnicu za bazu (VIII-1939 = 100) indeks prosečne nadnice za godinu dana je porastao za 15,41 poena, a onaj troškova za egzistenciju 2а' 33,55.

Загребачка Главна братинска

Криза рударског осигу- благајна после сплитске је

рања на територији најмања. На њеној теритоБановине Хрватске рији има свега 14 рудника, ишта ешШЕШЕ 0 којих највећи — Голубо-

вец — има у годинама добре коњунктуре као што је била прошла нешто више од :!000 радника. Остали су мали рудници чији се број радника креће између 200 и 900 радника. Већином су то рудници угља који производе за најближу околину. Како су њихови купци добрим делом мали потрошачи, производња код њих јако варира, више него код других који имају као сталне купце државне железнице и друга велика предузећа.

Прошла година је била изнимно добра и за њих због смањења увоза угља услед рата, што је имало за последицу јачу тражњу домаћег слабијег квалитета међу које спада и угаљ из рудника са територије ове Благајне. У вези са том повољном коњунктуром као и истражним радовима број чланова се повећао према 1988 за 1300 на 6748. То је максимално чланство које је Благајна икада имала. Ми смо, пишући о сарајевској и љубљанској Братинској благајни од којих свака има 3 пута већи број чланова од загребачке истакли тешкоће које проживљује рударско осигурање због малог чланства нарочито код пензионог. То све важи у много већој мери за ову Благајну, која мора да повећава стопе доприноса и скресава расход= да би некако одржала рвнотежу између прихода и расхода. Спајање са сплитском Благајном, о чему је било речи иу дневној штампи, с"утицаће повољно на стање рударског осигурања у Хрватској, јер ће се повећати орој чланова, а с тиме и приходи, док расходи не морају да порасту у истом размеру. Али ни у том случају дефицити који су чести код свих рударских благајна неће се моћи избећи ни код ове, пошто сплитска има мали број чланова (1958 нешто мање од 2000) и, спајањем одих у једну, укупан број чланова неће бити већи од 9000, а то је мало за ефикасно функционисање осигурања.

Болесничко осигурање завршило је прошлу годину са вишком од 131.000 дин., а 1988 са дефицитом од 110.000 дин. Приходи су износили 3,07 мил. дин, а расходи 2,94 мил. дин. Стопа доприноса се кретала између 6 и 129. Мајвећи део расхода иде на хранарину, лекове и болничке трошкове (око 60%/ свих расхода). Дуг на доприносима је код ове благајне рафинирао већи него код других и износи око 1,3 мил. или 50/• од укупне суме доприноса. Имовина болесничког осигурања је мала м износи свега 102 мил. Несрећних случајева бло је размерно мало. У свему је било 468, од тога 70 тешких озледа и 3 смртна случаја. Као'и код других благајна број зболења је велики. Сваки други члан је био болестан. Највише је било оболења органа за варење (1166) и за дисање (1097).

Пензионо осигурање је имало суфицит од 490.000 дин. Приходи су износили 5,42 мил., а расходи 4,75 мва. Приходи од доприноса дали су 2,93 мил. остало су од зграда, хамата итд. На пензије је издано 2,95 мил. Како је пензионера било 1.085 излази да је просечна пензија из-'