Народно благостање

Страна 678

Ми не смемо затварати очи пред бруталном и страшном чињеницом, да је наш животни пут у сукобу са животним путем управљача Немачке. И то не само у области наоружања, већ и у оној енергије, продукције, трговине и мишљења. Ми не треба да се плашимо. Историја показује да је наш пут јачи, од њега је дошло више богатства, више индустрије,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ | Бр. 45

више среће, више хуманости. Слободни људи су најјачи људи.

Ако постанем претседник, ја Вам обећавам да ћемо ми тући немачке управљаче на наш начин и американским путем."

(Прештампавање није дозвољено)

· __ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Krajem prošle nedelje završe-

Kratak pogled na naš najno- 00 је dvanaesto zasedanje Juviji sporazum s Nemačkom goslovensko-nemačkog stalnog privrednog odbora. Pregovori su trajali pune četiri nedelje. lako je to bio uobičajeni jesenji sastanak ·vladinih odbora sa zadatkom da ispitaju uslove, uklone zapreke međusobnoj razmeni dobara, ukoliko bi ove postojale i utvrdi plan razmene za budući period od godinu dana, karakter sadanjih pregovora bio je drukčiji i obim zadataka znatno veći. Naročiti značai pregovorima dale su i sadanje ratne prilike u Evropi.

Pregovori su obuhvatili razmenu dobara i platni promet. Jedan od prvih rezultata bilo je povećanje kursa marke ma 17,82 din. Paralelno s tim izvršene su i promene u platnom prometu sa Nemačkom. U prolaznom periodu, koji važi do 31 marta, imaćemo tri različita kursa marke: izvoznici će realizovati svoje marke i to jednu trećinu po novom kursu, a dve trećine ipo starom ti. po prosečnom kursu od din. 15,82. Uvoznicima je takođe data mogućnost da stari uvoz platč markama po starom kursu. Pored toga regulisan je platni promet: između naše zemlje s jedne i Norveške, Belgije i Generalnog Guvernemana s druge strane. Obračun razmene dobara sa ovim zemljama vršiće se preko klirinške centrale u Berlinu na bazi utvrđenog obračunskog odnosa valuta odnosnih zemalja sa nemačkom markom odnosno dinarom.

Najznačajniji zaključak ovih pregovora pretstavlja, nesumnjivo, ukidanje preferencijala. Mi smo o ovome opširno pisali u pretprošlom broju i kao što smo tada rekli, stvoren je jedan mprelazan režim do 1 aprila iduće godine. Za to vreme preferencijali će se postepemo smanjivati da bi se 1 aprila potpuno ugasili. Prema izjavi ministra trgovine i industrije preferencijali ubuduće treba da budu kompenzirani cenama koje će Nemci plaćati za naše proizvode. Svakako te cene ni u kom slučaju neće biti veće od onih koje važe na nemačkom tržištu po odbitku sviju troškova. Prema tome, pošto gro izvoza naših agrarnih proizvoda ide u Nemačku, to će cene koje budemo ostvarili za izVOZ U Nemačku kod sviju proizvoda sa izvoznim viškovima, automatski određivati nivo cena ovih proizvoda na unutrašnjem tržištu. Izuzetak od ovoga mogao bi da bude samo u tom slučaju, ako bi država putem intervencije želela da održi više cene. No takva pretpostavka je bez osnova, jer nema kase koja bi mogla đa podnese troškove takve politike.

Iz izjave ministra trgovine i industrije vidi se da 51 u planu razmene dobara učinjene velike promenž. Kontingenti za naredni period utvrđeni su vodeći računa S jedne strane

o našem izvoznom potencijalu, a s druga o nemačkim potrebama. Prema tome tamo gde je bilo moguće kontingenti su povećani, a u nekim slučajevima smanjeni. Povećanje kontingenata usledilo je i u svima slučajevima gde su smanjene mogućnosti izvoza u treća inostranstvo, kao što je slučaj sa građevinskim drvetom koje je pre rata imalo veći broj iržišta, a sada samo nemačko i italilansko. Pšenica je ovoga puta ispala od izvoza a svi kontingenti pšenice i alternativni pšenica ili kukuruz pretvoreni su u kukuruz čiji je kontingent znatno povećan. Dalie su povećani kontingenti kod stoke i stočarskih proizvoda, industrijskih sirovina itd.

Kod uvoza iz Nemačke predviđeni su takođe Копшпgoenii za sve važnije proizvode. Za mnoge artikle postignuto ie povećanje kontingenata, a u prvom redu za ugali, gvožđe i proizvode od gvožđa.

Iz svega se može zaključiti da su rezultati XII zasedanja Jugoslovensko-nemačkog privrednog odbora stvorili podlogu za dalje povećanje razmene dobara između naše zemlje i Nemačke. To potvrđuju i konstatacije u izjavi ministra spoljnih poslova, na ime, da ovi pregovori znače korak dalje u »iskorišćavanju mogućnosti privrednog dopunjavanja« i u »sporazumnom radu obeju strana na daljem izgrađivanju Dprirodne povezanosti naših privreda«.

Ipak se naš sporazum s Nemačkom razlikuje bitno od mađarskog, o kome referišemo zasebno u današnjem broju. Naš sporazum se ograničava na trgovačko-političku тајег и, док nemačko-mađarski ide mnogo dalje, obuhvata i oblast produkcije i njezinog ugovornog dirigovanja. Svakako da oba sporazuma povećavaju izvozne kontingente, samo kod našeg proizvodnja ie ostala i dalie slobodna „dok je Mađarska primila obaveze u tom pravcu.

иавишиеиитикитииишинвишешштиашти | убљански QySOp је израдио привремени биланс 3а прво полгође 1940. Он је повољан захваљујући великом повећању с" броја чланова и просечне обезбеђене наднишезиншисишшишититиеттааШаЕ пе. Број осигураника у свим

Повољан развој раднич-

ког осигурања у Слове-

нији у првом полгођу 1940

месецима ссим фебруара био је већи него 1939 тако, да је у првом полгођу просечно било осигураних 99.079 радника и намештеника, за 15.108 више. Карактеристично је за овај период према лањском да је пораст забележен код мањег броја привредних грана. Док је лане повећање констатовано код већине, а пад само код 5—9 грана, ове го: дине обратно, број запослених се повећао само код 10—12

IZ REDAKCIJE

Povodom upita sa više Strana o brojevima »Магодпог blagostanja« u kojima su objavliena pisma našeg urednika. iz Amerike, donosimo niže detaljan odgovor.

Prvo pismo je objavljeno u br. 32 pod naslovom »Pismo s Dputa«.

Drugo pismo je objavljeno u br. 35 pod naslovom »Portugalski kaleidoskop«.

Treće pismo je objavljeno u br. 37 pod naslovom »Deset dana između vode i neba«.

Četvrto pismo je objavljeno u bi. 41 pod naslovom »Pismo iz Amerike«.

Peto pismo je objavljeno u br. 42 pod naslovom »Franklin Ruzvelt«.” ;