Народно благостање

9. нођембар 1940.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 695

šansa, Ruzvelt ili Vilki, bilo najbolje da iznesen kako se ophodi amerikanski narod prema ova dva pitanja. Kako iduće pismo ima za predmet pitanje, hoće li Amerika ući u rat, to je vrlo nezgodno da izdvojim iz toga pitanja potpitanje, kako se amerikanski narod odnosi prema ratu. Zbog toga ću to drugo pitanje raspraviti u idućem pismu. Ali kako iduće pismo ne može biti objavljeno pre pretsedničkih izbora, to je potrebno da još u ovom broju čitaoci čuju moje mišljenje o (оте kako se amerikanski narod ophodi prema pitanju rata. Ja ću da anticipiram ovde svoj zaključak iz idućeg pisma. On glasi: ratoborni birači u koliko naravno ne budu sprečeni. drugim okolnostima — daće svoj glas za Ruzvelta. :

Da vidimo sada kako stoji sa Nju Dilom.

Nju Dil je pre svega revolucija državne politike prema ekonomski slabom. Pre Nju Dila država je bila nepristrasan posmatrač borbe između pojedinih privrednih redova i klasa — jer je bila liberalna. Ruzvelt traži i dobija čitav niz mera koje obrću paru. Izglasava se zakon o minimalnim nadnicama, o pomoći nezaposlenima, o penzijama u starosti itd. To su sve mere u korist ekonomski slabog i logički bi bilo da oni glasaju za Ruzvelta. Tako se uostalom prezentira cela stvar: Ruzvelt se smatra za prijatelja ekonomski slabih, a Viiki za pretstavnika imućnih — na čija je leđa pao ceo teret Ruzveltovog socijalnog zakonodavstva.

Prema tome nameće se pitanje: kakva je ekonomska podela amerikanskog stanovništva. S obzirom na činjenice da je Amerika jaka industriska zemlja, a naročito s obzirom na tvrdnju o ogromnom broju nezaposlenih, rekao bi čovek da je većina iz Ruzveltove grupe. Međutim tvrđenje o nezaposlenima je proizvoljno. Severna Amerika nema službene statistike o nezaposlenima (kao na pr. ni mi). Postoje dve privatne statistike: jedna od strane poslodavaca, “ druga od radničkih organizacija. Obe imaju računa da broj nezaposlenih povećaju što više, jer se tako lakše odlučuje država na javne radove. |

Čitaoci se sećaju da je Vilki tvrdio da na budžetu nezaposlenih ima šest miliona. Toliko ih ima najviše, ako ne i manje s obzirom na rđavo funkciomiranje te grane administracije. U ostalom sasvim je prirodno da u jednoj bogatoj zemlji, kao što je Severna Amerika, ne mogu nezaposleni biti rešavajući u jednom izboru u kome učestvuje ceo narod. Isto je tako mali broj penzionera. Pravi interesenti bi bili oni koji još nisu stigli

do penzije, ali je ta ustanova tako obezbeđena da ne zavisi od toga da li je Ruzvelt na vladi. Mnogi smatraju da je najvažnija Ruzveltova socijalno-politička mera ona koja obezbeđuje minimalne nadnice. Međutim i tu ima mnogo zablude. Ja sam u jednom ranijem pismu već napomenuo da su od vajkada u Americi postojale vrlo visoke nadnice. One su bile delom i za vreme same krize. To važi na pr. za sve učene radnike. Smatra se da је više od polovine celokupnog radništva imalo nadnicu veću nego što je zakonom garantovana. To su tz. radnici sa »belom kragnom« (white collar worker). Oni nisu nikad bili nezaposleni niti slabo plaćeni. Oni prema tome nemaju nikakvog neposrednog interesa prema Ruzveltu.

Ja imam pri ruci jednu anketu o tome kako se pojedine ekonomske grupe odazivaju prema postavljenim kandidatima. Ona je izvedena istina krajem meseca avgusta, ali je ipak veoma interesantna.

Vršilac ankete podelio je sve građane u tri gruре 1 (0:

1) grupa sa dohotkom manjim od 20 dolara neде по,

2) grupa sa dohotkom od 20—50 dolara nedeljno, ;

3) grupa sa ddhotkom preko 50 dolara nedeljno.

Najveća je druga, srednja, ona obuhvata 48% sviju glasača; prva 38%, a treća 14%.

Prilikom anketiranja utvrđeno je da |e samo 51% sviju građana bilo opredeljeno i da je od toga 51% bilo za Ruzvelta. Rezultat te ankete ovako izgleda:

Za Ruzvelta Za Vilkija

Gornja grupa 29% 71% Srednja grupa 47% 53% Donja grupa 66% 34%

Kao što vidimo, Ruzvelt je kandidat ekonomski slabih, a Vilki ekonomsko jačih. Gornja je anketa utvrdila između ostalog da je Vilki kolosalno podigao broj partizana republikanske stranke prema stanju od pre četiri godine u svima grupama. Dalje se vidi da ako bi on uspeo da jače poveća broj pristalica u srednjoj grupi i da nešto poboljša položaj u mižoj, da bi onda mogao biti izabran.

Po anketi Ruzvelt stoji malo bolje od Vilkija, kod polovine neodlučenih građana. Samo u slučaju da većina ovih glasa za Vilkija mogao bi on da bude izabran, a to je neverovatno.

(Preštampavanje nije dozvoljeno)

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

mK zZ=zZZZ{zm=K KK m тета. = — Под овим насловом „Време“

од 29 Х 1940 објавило је "чланак, који се односи на постављање комесара _ предузећима која се баве производњом и трговином животних намирница, ако су им сопственици Јевреји. То је у смислу Уредбе о забрани Јеврејима да се баве овим послом. Уколико се ради o предузећима акционарског типа, чије акције или већи део држе Јевреји, поставиће се предузећу комесар који треба да утврди право стање сопствености акција. Код инскосних фирми у рукама Јевреја комесари се постављају да воде предузеће. | : MO 5 5

Лов на комесаријате

Ми немамо обичаја да прештампавамо ствари које објави дневна штампа. Међутим, оне имају жалосну судбину да се губе у забораву па и онда када то не би требало да буде. Тако је и са неколико места у овом напису.

· Уредба о забрани Јеврејима да воде предузећа која раде

са ЖИВОТНИМ намирницама, треба да буде спроведена у живот после 31 октобра. После тог дана губе досадашњи сопственици контролу предузећа коју су имали. Због тога дошло је до ужурбаног преношења сопствености. С друге стране пружила се могућност великом броју лица да до:

бију положај комесара, и да тако извуку поред редовне

плате нов приход.“ " „Време“ пише: „Пошто је рок 31 октобар близу,