Народно благостање

9. нобембар 1940.

Iz uredništva

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

__Страна 707

«ОК ОРЈ,

мМабе грасјоља ћо-екотвоназке озвоуга

Kukuruz, zbog stanja na tržištu i cene sa jedne

za 80—90%. U tome momentu — 22 jula — доза је

i njegove važnosti u ishrani naroda i za produkciju mesa _ Uredba o maksimiranju cene i prinudnom otkupu pše-

i masti s druge sfrane, pretstavlja danas krupan, složen i ozbiljan ekonomsko-socijalni problem. Njegov značai potenciran |e slabim prinosom pšenice i drugih Žitarica, kao i tehničkom situacijom tržišta koja se karakteriše oskudnom i relativno vrlo visokom cenom uprkos dobrom prinosu.

_ Proizvodnja kukuruza prema zasađenoj površini pokazuje tendenciju porasta. 1927 bilo je pod kukuruzom 2,27 mil. ha., u periodu 1930—34 prosek zasejane površine popeo se na 2,58, a u 1935—39 god. na 2.77 mil. ha. Prosek poslednjeg petogodišnjeg perioda prema 1927 pokazuje povećanje od 22%. Za isto vreme površina pod pšenicom povećala se za 16%. Sistematsko i veće povećavanje no što je slučaj kod pšenice imalo ·|e dva razloga: veliki priraštaj poljoprivrednog življa (populacioni) i promene u strukturi agrarne proizvodnje. Pritiskivanje sve većeg broja življa (ustiju) na poljoprivrednu površinu, ograničenje emigracije i mogućnosti zarade van poljoprivrede, nametalo je poуесапје proizvodnje sretstava ishrane, u prvom redu kukuruza kao najizdašnije hrane. U krajevima gde роstoji najnepovoliniji odnos između poljoprivrednog živја i obradive površine, 80% i više površine zasejane žitaricama upotrebljavaju se za proizvodnju kukuruza. Drugi razlog leži u razvitku svinjogojstva. U periodu 1930—34 = 1035—39 broj svinja povećao se sa 2,87 na 3.24 mil. kom. ili za 13%.

Iz ovoga |asno se vidi velika uloga kukuruza kao prehranbenog artikla: neposrednog kao hleba i posrednog kao mesa i masti. Kao industrijska sirovina upo(тебјјауа se relativno vrlo malo za proizvodnju špirita (dolazi u obzir samo defektan) i štirka, najviše 1—2% prema veličini prinosa. U originalnom stanju izveze se prosečno oko 10% (u periodu 1931/32—1939/40 izvoz је varirao između 0,5 i 15,5%), a od preostale količine nešto manje od polovine upotrebljava se, po odbitku količine potrebne za setvu, za prehramu življa, a ostalo za stoku. U tržišnom smislu kukuruz je važniji od pšenice, .jer u promet ulazi znatno veća količina.

Sve ovo pokazuje od kolike je važnosti kukuruz odnosno kakve dalekosežne reperkusije može da ima poremećaj kod kukuruza (visoke cene, mali rod) u ishrani i produkciji svinja tj. mesa i masti. A uz to sva tri artikla: kukuruz, meso, mast i svinje pretstavljaju i veliki deo kupovne snage za uvozne artikle.

Poremećaj kod kukuruza nastupio je u drugoj polovini februara. Jaka zima brzo je iscrpljivala zalihu stočne i ljudske hrane usled čega je sve više tražen 'kukuruz. S druge strane trgovina u pasivnim krajevima, usled rata u Evropi, propustila |e da se blagovremeno snabde sa zalihama žitarica pa je sve to uticalo da se u jeku zime javi velika tražnia. Međutim ponuda je bila ograničena i kod pšenice i kod kukuruza. Posledica је bila nagli porast cena pošto je Uredba o suzbijanju skupoće bila izuzela zemljoradničke proizvode. Do kon-

ca jula kukuruz se popeo na 230—250 din., a to je. prema ceni u decembru—_januaru preistavljalo porast

nice i kukuruza kojom je cena kukuruza maksimirana na 170 din. Režim prinudnog otkupa i maksimirane

cene važio je do 21 avgusta kada je stavljen van snage.

Od tada kukuruz |e slobodan. O razlozima koji su rukovodili vladu da ukine ovaj režim i o njegovim posle-

dicama pretsednik vlade u svom govoru pred beograd-

skim privrednicima rekao je: »Pre berbe kukuruza, verovatno najviše zbog rđavog vremena, smatralo se da će ovogodišnji prinos kukuruza mnogo podbaciti pa je počelo špekulisanje sa kukuruzom. Na pijaci starog kukuruza nije bilo. Otuda je uveden slobodan režim. On je malo škodio onima koji su ispravno radili i na vreme i poziv vlasti predali svoj kukuruz. Ali vas uvetavam da tu više neće biti kolebanja.« Pod slobodnim režimom kukuruz je dogurao do 400 din. što pretstavlja najvišu cenu u čitavom posleratnom poriodu.

Najveću cenu kukuruza imali smo u avgusiu i septembru 1928 kada je dostigla 320—350 din. Od oktobra 1929 cena nikada nije prelazila 140 din., a u velikom delu toga perioda bila je ispod 100 din. Prosečna cena kukuruza i pšenice i odnos cene kukuruza prema ceni pšenice kretali su se ovako:

Kukuruz Pšenica % cene kukuruza prema pšenici 1922/23 256.— 423.— 69,5 1923/24 292 342. — 66,2 1924725 188— 414.— 43,4 1925/26 140.— 289— 40,1 1926/27 179 — 299.— 57,8 1927/28 262 — 322 — 81,3 1928/29 29 — 245; — 94,2 1929/30 107 — 205— 52.1 1930/31 08— 164.— 56,1 1931/32 94. 155 60,6 1932/33 56— 170.—— 37,0 1933/34 8 |17.— 66,6 1934/35 15.— 132— 56,7 1935/36 104.— о 68,8 1936/37 92 160.— 57,5 1937 /38 103— 186— 60,7 1938/39 106.— 160.— 66,2 1939/40 206. — 198.— 104,0 Novembar 260.— 312 83,3

Odnos cene kukuruza i pšenice u 1939/40 (upravo Od polovine februara ove godine kada je kukuruz počeo naglo da skače) u poređenju sa odnosom u ranijim godinama pokazuje da se rađi 6 abnormalnoj si-

tuaciji, o poremećaju kakav nije postojao ni u jednoj

tanijoj godini. Donekle izuzetak čine samo dve kampanje 1927/28 i 1928/29 god. Uzrok relativno visokoj ceni kukuruza u tim godinama bile su rđave žetve. 1927 i 1928 bile su godine najmanjeg prinosa kukuruza: 210.000 i 182.000 vagona i rđave žetve pšenice u 1927 od svega 154.000 vagona. Pa i tađa, uprkos katasfrofalno niskim prinosima, prosečna cena kukuruza njie prelazila prosek cene pšenice, upravo apsolutno uzeto