Народно благостање
95. нобембар 1940.
Из уредништва
после |
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 759
ОСМО АМЕРИКАНСКО ПИСМО
Г РУЗВЕЛТОВА ВОЈНА ПОЛИТИКА
Нас свакако није Рузвелтова победа изненадила. Ако би могло бити говора о изненађењу, онда би се пре ва добио мање но што се то могло очекивати и мању већину но 1936. Сви су изгледи да ће са свршетком Рузвелтовог претседниковања демократска странка доћи у мањину.
По тврђењу републиканаца избором Рузвелта по трећи пут САД долазе у период диктатуре. Ван сваке је сумње да ни они не мисле тако: Рузвелт
ско у: његовом досадањем раду, то су огромна права и прерогативе које Устав даје претседнику. Везавши носиоца извршне власти за рок од четири године Устав му је дао широка овлашћења, мислећи да безусловни истек мандата после четири године
даје народу прилике да учини крај евентуалној зло-
употреби власти. од стране претседника. Појачавши већину у парламенту 5 новембра Рузвелт је постао још јачи. Он одиста решава сам о судбоносним питањима. Он купује поморске базе од суседних држава, он даје велике зајмове у злату јужно-американским државама итд.
Сасвим је разумљиво ma се данас цео свет на земљиној лопти, у колико мисли о ратним догађајима, пита, куд води Рузвелт Сједињене Америчке Државер
Као што се сећамо, републиканци су тврдили да је Рузвелт давао неким зараћеним државама обећања која не би могао да одржи (и да је тако допринео њиховом поразу). Даље су тврдили, да би он сутрадан по избору за претседника, по трећи
могло рећи да је Рузвелт по броју гласо-
пут, увукао државу у рат. С овим својим тврђе-
њима о ратоборности Рузвелтовој падају републи-
канци у недоследност, јер су другом приликом тврдили да он за седам и по година није апсолутно ништа урадио за народну одбрану. Пребацивали
су му даље да је мислио да ће све да се сврши мир-' ним путем, а чему служе као доказ његови 'паци=
фистички емисари по Европи, Самнер Велс и Телер.
И ја сматрам да је Рузвелт био пацифистичког менталитета, каквог има врло много међу Англосаксонцима. Чињеница да је он много допринео изградњи ратне морнарице, не доказује противно,
јер он је много пута тврдио да је она потребна ·
ради заштите. американске спољне трговине, Цео његов рад носи пацифистичко обележје све до мајске битке у северо-западној Европи. Онда се, изгледа, нагло променио. Неки његови противници тврде да је у њему проговорила холандска крв. То није тачно. Али су ти догађаји неоспорно произвели велику преоријентацију код њега. Он одједном прокламује да је Северна Америка, односно цела западна хемисфера угрожена у својој независности и слободи и да Сједињене Америчке Државе морају учинити највећи напор ради изградње народне одбране. И много је учинио у томе правцу. Пре свега у области наоружања. Фантастичне су цифре вотиране за наоружање од тога момента.
|)
Како међутим бој не бије светло оружје, већ војник, а Сједињене Америчке Државе нису уопште имале војске то је Рузвелт већ одавно у души присталица војне обавезе, али је било велико питање кад би се то могло да оствари. У мају је он стао на гледиште да војску треба створити што пре. Зато. је био једини могућан пут онај којим је ишла и Велика Британија, Ко је био у августу и септембру у Америци могао је да констатује огромну
· сличност између енглеске припреме за рат у 192) нема диктаторских прохтева. Оно што је диктатор-,
г. и Рузвелтове у 1940 г. Чемберлен је преузимао формалне' савезничке обавезе; визија рата није му се уклањала испред очију, али се ипак устезао да
„уведе општу војну обавезу. Цела 1939 г. прошла му _је у (врбовању добровољаца.
разним средствима утицаја на масу, а нарочито плакатима. Као што
| је - Енглеска 1939 г. била преплављена плакатима
којима се врбују добровољци, тако је било и са Северном Америком овога лета. Огромни, делом врло успели, плакати ношени су кроз улице или вешани
"преко улица. један такав плакат на пр. овако је
гласио: „Иди у војску, Отаџбина је треба!" На другоме је насликан Чика Сам из прве половине ХЕХ века с револвером у руци, а испод тога нат-
упис: „Упиши се у војску! Требам те!'". Ова је про-
паганда имала врло много успеха. Пред кућама, у
"којима се врши упис добровољаца, виђао сам дуги
низ редова као роса младих људи (међу њима врло
много црнаца) како на силној њујоршкој врућини
"који су се супротстављали озакоњењу
формација и пошто није уопште
"бришу непрекидно зној са лица чекајући на ред.
Ти су добровољци имали да уђу у састав Националне гарде, пошто није било других војних било официра, сем у Гарди, који би их могли обучавати. Али је овај покушај за стварање војске донео велико разочарење народу и добровољцима. У магацинима националне гарде није било ничег спремног за ту
„војску. Новине су покушавале да умање то разо„чабење, али нису (могле прећутати да се добро-
вољци обучавају у грађанском оделу. Вилки је од тога био направио јак аргуменат против Рузвелта.
Ова енергична пропаганда била је друга чињеница, поред наоружања, која претставља Рузвелта као врло ратоборног човека, који само чека да се пријаве добровољци, па да уђе у рат.
Још је ратоборнији утицај чинила његова акција на усвајању предлога закона о увођењу војне обавезе. Цела је земља била у нервози за ове време док је тај пројекат пролазио кроз разне перипетије у парламенту. Успех у овоме правцу тражио је још жешћу пропаганду. Била је маса индиферентних тога предлога. Управо да га Вилки није прихватио, тешко да би он и данас постао законом. Главна сметња била је невојничка традиција американског грађа-
нина. У Америци све до септембра текуће године није постојала никаква обавеза грађанина која би
се односила на' његову личност: ни кулук, ни војна
_ обавеза. Национална гарда је само војска по. уни-