Народно благостање

Страна 740

форми и по дисциплини, И баш је она допринела да се у Америци створи гледиште, да је војна служба једно занимање као и свако друго и коме се одаје ко хоће. Обавеза према касарни није имала места у глави американског грађанина; он уопште није осећо државу другојачије него као кривичну власт. Само у случају кривичног дела држава има право да метне руку на грађанина, иначе он је слободан као птица на грани, може да ради шта хоће, да иде куд хоће, и да нигде не сретне власт. Војна обавеза претставља једно далекосежно ускраћивање комодитета и слободе. Сад треба да се дође под дисциплину коју је Американац познавао само на шалтеру биоскопа, где је у стању био да чека сатима. И сувише је велики прекршај са традицијом војна обавеза, тако да се о рачунати са незадовољством већег дела народа, а о томе су сенатори морали водити рачуна. У једној демократској земљи једини начин за савлађивање сметње ових врста је пропаганда. Ова пак има у толико више шанса на успех, у колико се више веже за какав важан општи интерес. Ништа природкије него да се веже за сигурност отаџбине. Због тога је Рузвелт прогласио да је отаџбина у опаслости. Он је агитовао лично и преко свију познатих средстава општења са масом, кина, радија и штампе. Управо не би био тачан израз да је Рузвелт ангажовао њих, они су му сами ставили своје услуге на расположење. Они су се срели са Рузвелтом на

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 47

путу ка истом циљу. Кино, у Сједињеним Америчким Државама најважнија привредна грана, без остатка је у рукама људи непријатељски расположених према државама осовина. То је нерасположење засновано на разним идеолошким моментима и на великим интересима. У мањим биоскопима дају се филмови који би у Европи могли да даду повод крајњем револту од стране држава осовине. У другој половини августа давао се у највећем кину,

Редио Сити, филм под насловом: „Овакви су нам

бедеми потребни", који приказују почетак Светског р , ују

рата све до уласка Северне Америке у рат. На крају се каже: „Ово је пут којим ми морамо ићи.

Радио делује у истом правцу, јер је и он без остатка у рукама људи који нису расположени према државама осовине. За целу штампу се то не може рећи, али је велика штампа истог расположења. Ево на пр. како један велики лист води пропаганду:

„Отаџбина је у непосредној опасности. Немци граде у Дакару највећи аеродром на свету. Оданде до Јужне Америке је свега пет часова. А оданде се лако долази у Северну Америку“.

Кад је Линдберг устао да каже да се Северна Америка не може уопште да нађе у опасности, нити _ да може бити угрожена, један део јавности је тражио да се он линчује. Исто је тако било велико нерасположење према Форду кад је одбио да ради авионске моторе за Енглеску.

IH НАЦИОНАЛНО ШАРЕНИЛО АМЕРИКАНСКОГ НАРОДА

Кад би човек судио о расположењу у Америци, могао би доћи до закључка да је Америка на прагу да објави рат. То се расположење да објаснити националном структуром американског народа.

У Сједињеним Америчким Државама не по-

стоји народ у европском смислу, народ који је повезан дугом прошлошћу, морем просуте крви око тла на коме живи, осећањем страног у додиру са

којим другим народом, заједницом обичаја, навика.

и предања, идеала, песме, културе и најважније заједницом језика. Немац, Француз, Србин, Хрват итд. не знају ни из своје историје, били друго нешто но што су данас. Међутим, у Америци нема ни једног Американца који је то од памтивека, Једини староседиоци Америке су Индијанци које је бео човек отерао у један мали угао према Мексику. Сви су остали или лично дошли из другог света или њихови скорашњи, или старији

претци, али тако да је још свеже предање старога

краја. Уосталом, све да нема тог предања и да се

не памти стари крај, зна се из историје да ce HeKaда, ако не и данас, припадало другом народу итд. Северна Америка је хотел, у коме станују дуже или

краће време, са намером да се врате или да остану тамо, разне расе и народности. Велики број међу

њима нити може нити хоће да заборави своју расу.

односно народност. Кинез, Јапанац, црнац итд. не

могу да је забораве, јер је носе у кроју свога тела..

Јевреји не напуштају уопште своју: веру, а ни остали немају заједничке телесне особине, раста, боје итд. А све и да имају, маса дошљака у Америци живи у густим насељима, негујући и даље навике и особине, говорећи међу собом језик старога краја. У многим градовима постоје национални квартови,

да су икада.

црначки, кинески (China towns) пољски, руски, шпански, португалски, југословенски, талијански итд.

У многим државним и политичким актима ова национална структура · американског народа игра важну улогу. Зна се например да је Италија добила 1925 год. најповољније услове при регулисању ратних дугова Сједињеним Државама из разлога да се предобију талијански гласови на претстојећим претседничким изборима. При политичким изборима агитација рачуна са народностима одмах после главне изборне лозинке. Партиски генералштаб израђује план ради добијања: polisch vote, italian vote, сегтап уоје, песто моје, swedisch vote itd.

Не може се рећи да у Америци нема Американаца. Пре свега Америка је географски тако одвојена да онај који се тамо налази дуже време губи везу са старим крајем. Друго, Америка има свој бујан унутрашњи политички живот, своје уређење, свој језик, своје проблеме, који апсорбују духове; само је процес спор. Накратко, велики број Американаца носи свесно у својим жилама крв старога краја. Ради боље илустрације да бацимо по-

| глед у статистику националне структуре американ| ског становништва по пореклу, без обзира, наравно

на то, колико је процената првобитне крви остало.

Од 130 милина становника 60 милиона је англо-саксонског порекла, 20 милиона немачког, 10 милиона ирског, 13 милиона црначког, 4 милиона Јевреја и 23 милиона осталих народности међу којима је врло много Руса, Пољака, Чеха, Португа-

. лаца, нарочито Талијана, Шпањолаца, Југословена,

европских нордиских народности итд. Као што ви-