Народно благостање

Страна 769

Првог децембра треба даступи на снагу реформа социјалног (болесничког осигурања: промењени наднични разреди, повећани допринос и повећана давања. До сада осигура: ници су били подељени у 12 надничних разреда са обезбеБеном надницом од 6 до 48 дин. У новом систему број надничних разреда смањен је на девет, а обезбеђена надница креће се од 10 до 80 дин. Дакле извршено је велико повећање обезбеђених надница које иде од 50 до скоро 100% Следствено повећани су и доприноси. Приноси за болничко осигурање код осигураника за случај изнемоглости, старости и смрти кретали су се, по старим надничним разредима, од 0.255 до 3— дин. дневно односно 2— до 17.25 дин недељно, а у новом од 1— о 475 дин. дневно 1 5.50 до У 28.50 дин, недељно, За осигуранике који немају осигурање за случај изнемоглости, старости и омрти доприноси су. следећи: по старом 0.25 до 2.25 дин. дневно однасно 1.50 до 18.— дин, недељно, а по новом 0.75 до 3.50 дин. тј. 4—

Хрватска Бановина не прихвата поскупљење радничког - осигурања

до. 21.50 дин. У званичном сазпштењу каже се, да ће већи -

доприноси омогућити и већа давања на име хранарине, погребнине, лекова итд, али о висини тих нових давања вије саопштен ниједан податак. | Овом променом допринос за болничко осигурање осетно је повећан; код ранијих надничних разреда допринос за осигурање теретио је надницу од 3 до 5%. Релативно највеће повећање погађа најниже разреде тј, оне са најмањом обезбеђеном надницом, док је код високих · разреда (до 48 дин.) релативно повећање незнатно. Међутим док се до сада стопа. болничког осигурања одмеравала о 48 дин. сада се то помера до 20 дин. Следствевно новим системом (биће обухваћен знатно већи износ номиналне наднице односно зараде за сбрачунавање доприноса за случај болести. Финансијски ефекат ове промене цени се на око 200 милиона, а по неким приватним проценама и до 350 мил. дин. Од тога половина отпада на послодавце, а половина на раднике. М за једне и за друге, а нарочито за мануелне- раднике, оно претставља нови терет који ће имати за последицу даље смањење реалне куповне снаге великог броја потрошача односно умањење ефекта повећања номиналних надница.

Повећање доприноса правда се променама у струкгури осигураног радништвва. На име, каже се да је услед "повећања надница велики број радника прешао из нижих у више разреде па су услед тога повећана и давања (нарочито хранарина) и то знатно више од доприноса. Према томе, да би се отклонио неминован дефицит болничког осигурања није преостајало ништа друго но да се повећају приноси,

Ово објашњење није довољно за оправдање свако великог повећања. Промена у структури осигураног радништва односно померања ка вишим разредима значило је и истовремено повећавање доприноса. Ми допуштамо да , повећани доприноси нису били довољни да покрију веће расходе болничког осигурања услед поскупљења лекова, повећање далеко мање од онога што треба да донесе повећани допринос. Од како је болничко осигурање почело да показује дефицит Средишњи уред у неколико махова "наговештавао је повећање доприноса. Сада је то и учинио. M када се ов» повећање доведе у везу са финансијским стањем ове гране осигурања онда је јасно да ће један део повећаног трибута имати да послужи финансијској санацији ове гране осигурања и враћању позајмље-

___ ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ НЕ ес Бр 48

них и утрошених сума из капиталног покрића | осигурања у несрећним случајевима. |

У вези с овим променама јавио се и · један нов спор по питању аутономије Бановине Хрватске у пословима социјалног осигурања. Решење о новим надничним раврг адима и повећању доприноса донео је Сузор, а одобрио га је Министар социјалне политике и народног здравља као његова надзорна власт. Банска власт у Загребу. према томе, имала би ово решење да протегне на своју територију. Међутим она не признаје ово решење сматрајући себе надлежном у пословима социјалног осигурања на својој територији. „Хрватски дневник“ од 190. м. одлучно наслашава да ово решење „није обавезно за Бановину Хрватску", а у званичном саошштењу о новим променама каже се да оне ступају на снагу 1 децембра и важе за све крајеве изван Бановине Хрватске. "Следствено може се десити да од 1 децембра у погледу надничних разреда и доприноса имамо два различита подручја. Са формалне стране банска власт је у праву. По уредби о Бановини Хрватској и по уредби о преносу послова Министарства социјалне политике и народног здравља послови социјалног осигурања спадају у делокруг пренесене надлежности. Али зршење те надлежности претпоставља и аутономне банске установе социјалног осигурања односно разграничење. надлежности.и расподелу средстава социјалног осигурања. То међутим још није учињено. Социјално осигурање води се још увек са једног централног места чији рад стоји под надзором Министарства социјалне политике и. народног здравља. Сузор у Загребу није аутономна установа Бановине Хрватске, већ централна установа државе. И све дотле док он буде имао тај карактер тј. док послови социјалног осигурања не буду и фактички пренети у надлежност Бановине Хрватске одлуке Сузора одобрене од Министра социјалне политике и народног здравља морају бити обавезне н за Бановину Хрватску.

Kod donošenia Uredbe o prometu kukuruza zakonodavac је mogao da se koristi iskustvom pšeničnog režima. Tai režim je na snazi već nekoliko meseca. Cena pšenici određena je visoko, da bi se izvukla na tržište, ali bez uspeha. Mlinovi se tuže da vrlo teško dolaze do pšenice, a činjenica je da neke pekare usred Beograda nemaju po nekoliko dana hleba. Apsolutno ie nemogućno da u novembru nestane pšenice. Ona ie ostala kod proizvođača Кој se ne odvaja od nje ni po visokoi ceni, pa ni uz pretnju prinudnog otkupa viškova, kao što predviđa uredba.

U trećem članku ovog broja izneli smo našu situaciju po pitanju hleba. Pšenice nema dovolino za normalnu роtrošnju do nove žetve, a manijak će se nadoknaditi kukuruzom. Po svim podacima berba je ove godine bila obilata, ali kukuruz se nije pojavio na tržištu, tako da mu je cena u klipu 'isterala na 180 dinara a nesušenom u zrnu na 2920, dok je sušenom bila 265. Proizvođač kukuruza drži se iednako kao i kod pšenice, računajući na još višu :cemu. КЕ

Uredba o kukuruzu u osnovi je Uredba: o pšeniei.- -Nainiža cena iznosi 9200 dinara za. kukuruz sa 26—28% vlage :i raste. do 250 dinara kod 14% vlage. Beli kukuruz ice skuplji za 5%, a činkvantin za 20%. To su cene koje se plaćaju proizvođaču u proizvodnom području. Na tu osnovnu cenu dolaze troškovi transporta i rastur. Lica koja se bave prometom Киkuruza mogu da zaračunavaju ma osnovnu cemu najviše 105 19 dinara u ime troškova transporta i dobiti. Uredba je time

Režim kukuruza ide za režimom pšenice