Народно благостање

Страна 758

нички промет авионом био попустио за два три дана. . ~

____Убрзо после тога донеше американски листови једну необичну изјаву претседника Рузвелта. На једној од уобичајених недељних конференција са новинарима, а на упит кад мисли да путује на запад Америке због пропаганде уочи претседничких избора, одговорио је он, да жали, али да на запад неће моћи уопште ићи, Разлог је врло прост. Он се не може удаљавати из Вашингтона дуже од че трдесет осам сати због политичких догађаја, Зато би време могао ићи на запад само авионом. Међутим тајна полиција му је забранила да путује ави"сном због опасности по живот.

Претседник Рузвелт иначе је познат као ч0век који радо путује авионом. У овој изјави има доста американскога. Тешко да би у којој другој земљи шеф државе учинио овакву изјаву, све и кад би стање ствари било тако. У Америци је то могућно, јер тамо нико не чека на мишљење претседниково, па да се одлучи да путује авионом.

____ Кратко време после тога прочитах такође у њујоршким новинама вест да је у једној авионској несрећи погинуо претседник парагвајске Републике.

„После овога упита ме мој драги пријатељ из Бродвеја да ли сам сторнирао авионске карте и узео за железницу.

— Ни на памет ми није пало, одговорих му категорички. — Е, чујете, Ви сте се много променули, Кад сам Вас упознао пре двадесет година нисам могао да приметим да сте толико амбициозни, јер, допустите израз, овакво ваше држање је фанфаронство.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 48 _

— Јесте ли Ви икада путовали авионом> упитах га уместо одговора.

= Нисам.

— Онда не можете да ме разумете. Али ћу Вам ја то објаснити једном аналогијом. Шта мислите шта се одиграва у души пилота кад по хиљадити пут седа у авион

— Држим да се не одиграва ништа нарочито, да нема никаквог узбуђења, у противном би напустио позив — јер никакви нерви то не би могли издржати, -

— Ето, такво је стање код мене кад улазим у авион. ја нисам професионалан авијатичар, нисам ни авијатичар, али сам толико путовао авионом да ми се из мозга изгубила свака претстава о опасности. Ја немам ништа против тога, ако то моје душевно стање због кога ме многи називају неустрашивим, означите као лакомисленост; али је тако. Ја не знам за страх кад је у питању авион.

— Али објективно ипак постоји ризик, упаде мој пријатељ.

— Гроф Кољошки је казао, да човека прати животна опасност на сваком кораку, на улици, па

"чак и у постељи, Ко о свему томе води рачуна, нај-

боље би било да се одмах спусти у гроб, јер је тамо потпуно сигуран. Међутим, Ваша ме је брига толико тронула да сам одлучио да Вам бар у неколико будем пријатан: нећу летети на линији Пенсилваније. Међутим да не бисте преценили ту моју пажњу, упозоравам Вас на то, да је врло згодна железничка веза са Нијагарским водопадима, куда мислим да идем право из Њујорка.

Il. АМЕРИКАНСКЕ ЖЕЛЕЗНИЦЕ

О удобности американских железница зна сваки Европљанин по нешто. У Америци нема државних железница — као ни телефона ни телеграфа. Држава је апсолутно неспособна да уређује и усавршава саобраћај онако како то чине приватна друштва у Америци. У основи, код железница постоје две класе: соасће — јевтинија и Пулман — скупља. Треће класе нема уопште, а јевтинија класа је несравњено угоднија од прве класе код нас. Узгред нека је напоменуто да путнички возови нормално немају купеа, већ је цео вагон један једини простор — као код нас стари вагони треће класе. (Само је американски вагон још дужи). Овим је много добивено у простору, у сигурности путника, у моралу на железницама и у правичности. У американским же лезницама ходник иде средином вагона; са сваке стране има по два седишта тако да се човек не може да испружи ни кад путује у скупљој класи. Ту је богат изједначен са сиромашним. Оно што је нечовечно на европским железницама, то је усправан наслон за леђима, тако да путника заболи кичма од усправног седења, а о спавању не може бити ни говора, а да се не падне суседу у крило или загрљај кад се заспи. У Америци су само два седишта заједно, свако седиште има много више простора и наслон који се косо пружа одоздо на више, тако да се путник може да навали и кад пружи ноге испод седишта онога који је пред њим, може да спава јер је то полулежећи став. Тело није скупљено као код нас. Наслон и у јевтинијим колима је покретан, тако да путник може да седи лицем окренутим на-

пред или у обрнутом правцу. Седишта су на федеру и обложена плишом. На њима се путник не замара већ одмара.

А код Пулмана је удобност бескрајна. Ту има свега два реда фотеља, дужином вагона с једне и друге стране; на средини је огроман простор на коме се може да игра. Фотеље су ниске, врло угодне, окрећу се око себе као оне у берберници, тако да путник може да гледа кроз прозор са обе стране и може да се окрене на коју страну хоће. На једном крају писаћи сто са новинама и часописима. Сваки вагон има по једнога послужитеља (обично црнца) који само чека наредбу, а при излазу износи ствари, очисти обућу и помаже при скидању. Уопште персонал је многобројан. Поред саобраћајног особља има — према врсти воза — лекара, милосрдне сестре, берберина итд.

Описане две класе су само база. Постоји даље читав низ колских комбинација. По себи се разуме да сваки воз има ресторан. Читаоци знају већ да у другом свету путник обедује у возу, кад год је у њему у доба обеда. То је омогућено ценама које се не разликују од оних у граду. Не мора човек да једе мени, већ оно што хоће и колико хоће. Храна у американским вагонима је релативно јевтина. У луксузном мени кошта 1,35 долара; међутим и у експресним возовима може се добити јевтини мени тако на пр. у чувеној њујоршкој Централној железници ручак кошта 65 сента, а са пет јела 75 сента, доручак кошта 50 цента. О подвозним ценама на железнице нећу овог пута ништа да вам пишем због