Народно благостање

Страна 779

је могућан под нарочитим претпоставкама, али нису све интервенционистичке мере планско-привредне.

Теоретски се може да повуче строга граница између либерализма и интервенционизма, али историски не, У читавом свету либерализам није био никада на снази. У Европи он је победио половином 19 века. Ни европске земље нису га биле спровеле до крајњих конзеквенца, иако су га у принципу прихватиле. Први облици интервенционизма јавља. ју се завођењем царина, извозних и увозних премија, субвенција, развојем државних привредних предузећа. Шаринском политиком држава је утирала пут којим је хтела да пође развој народне привреде. Либерализам је важио као принцип, а царинска политика само извесна коректура развоја који би иначе текао под неограниченим либерализмом. Др: жава је интервенирала посредно, олакшавајући увоз извесних сировина или машина, да би убрзала развој ове или оне индустрије, али није предузимала мере, које би ишле директно за развојем једне гране привреде. Ако резултат није дошао, појачаване су посредне мере. Али иако посредан, овај начин упливисања на развој народне привреде био је толико ефикасан, да се могла унапред одредити њезина структура, коју је требало постићи кроз из весно време.

Код интервенционизма треба разликовати посредне мере од непосредних. Док се код првих могло још говорити о либерализму као основном принципу развоја привреде, који је био само начет и коригован, дотле непосредне мере негирају сам принцип.

Међутим, могу два различита разлога да буду полазна тачка интервенционизма: принџипијелно одбацивање либерализма или нужда. Принципијелно може да се одбаци либерализам, без обзира на привредну ситуацију, а по нужди предузимају се ин. тервенционе мере па и против убеђења. Док се у планској привреди све мере морају да предузимају систематски, дотле оне по нужди иду само за тим да одстране или ублаже извесне неповољне појаве привредног живота. Рат изазива низ поремећаја у привреди, који се морају да лече. Кад дође до скока пена доносе се мере против њега, кад се смање залихе извесних артикала уводи се рационирање потрошње. Могу поремећаји да буду толики да се укаже потреба за систематском интервенцијом у при: вреди. У доба Светског рата, када се први пут по-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 49

чело с оваквим мерама названа је та интервенција везаном привредом, данас се зове диригованом. До ког ће степена бити систематски израђена зависи: од поремећаја самих, јер што су обимнији захтевају да интервенција буде утолико јача, од степена развоја националне привреде, јер се може у спешније да диригује развијена привреда од 320стале; од самог апарата који диригује.

Између две крајности, либералне и планске привреде, може да се замисли читав низ степена везане привреде. То није ни либералистичка привреда ни планска. У њој има елемената либерализма, јер су читава подручја привредне делатности препуштена слободној иницијативи приватних лица, а са планском јој је заједнички велики број мера државне интервенције. Зато што се врши према потреби, од случаја до случаја и унапред ограничена само на оно време док делује узрок који је довео до ове интервенције, нема она исти значај који у планској привреди. Диригована привреда је уствари либералистичка која је почела да подбацује, па држава прискаче у помоћ да не би дошло до потпуног слома. Зато што се предузима према потребама, дириговање не постоји као теоретски разрађен систем. Нема утврђеног облика дириговане привреде, као што је планска или либерална. Постоји термин, али он се не односи на један теоретски формулисан систем него је скован као трећи поред прва два, и не може се одржати.

Оно што се назива диригованом привредом у ствари је скуп мање или више систематски предузетих мера, једна комбинација либерализма и интервенционизма. Прихватањем дириговане привреде

прихвата се државни интервенционизам који је иза

зван нуждом, да се уклоне или ублаже поремећаји који су наступили у привреди, без обзира чим су изазвани. За време Светског рата дириговање је извршено у великом обиму у свим земљама. Касније, привредна криза дала је нов повод завођењу разних мера дириговања. Од свих земаља само је He: мачка оштро преломила са либерализмом и остварила планску привреду. Али ако је интервенционизам до рата у неким земљама одбацизан, рат га је учинио неизбежним у свима. Због рата дириговање је изменило карактер, према оном које је предузимано до рата. Оно је ратна привредна политика, која има за циљ да уклони поремећаје које проузро-

кује рат.

ТУ КАКО СЕ КОД НАС ПОСТАВЉА ПРОБЛЕМ

И ми смо се због рата нашли у ситуацији у којој је потребан јачи интервенционизам. Али та потреба није од јуче, него већ 15 месеца и за читаво то време држава је захватала у поједине секторе привреде. Сви смо ми то сматрали толико нормалним, да никоме није ни пало на ум да прави питање од тог интервенционизма.

Али питање се могло да прави од његовог Oбима и од начина извођења. Засада прелазимо пре“ ко критике наше економске политике за ових 15 месеца, него ћемо само да забележимо оно што смо могли да констатујемо одавно, а што су у последње време и сами претставници власти отворено при знали, да је највећи поремећај код нас био у области пена и да је већ узео размере који забрињавају. Диригујући кроз 15 месеца ми смо на крају дошли

до тога да увидимо да је потребно предузети нешто што није предузимано. Осећајући ту потребу по тегнута је код нас дискусија о диригованој привреди. Једном речју хтело се означити да ће доћи нешто ново. Стварно може да буде говора о замењивању досадашњих мера другима. Начелно нема ништа ново, јер смо ми практиковали интервенционизам и то врло обимно, али нисмо имали успеха.

Поводом најављивања дириговане привреде многи су се пожурили да се претставе као њезине претече код нас. Многи су чланци написани у ко јима је истицано чудотворно дејство мера дириговане привреде, али нико се није од тих потрудио да изврши анализу привредне ситуације за последњу годину дана и да на догађајима покаже зашто мере нису могле да буду успешне. Израз дириго-