Народно благостање

7. децембар 1940.

НАРОДНО

вана привреда употребљаван је као нешто спасоносно, што само треба да буде прихваћено. Празно место критике досадашњег рада поклопљено је изразом дириговане привреде. |

Међу многим листовима, који се називају економским један је изнео тврђење да је привреда указала одавно на недостатке привредне политике, означавајући политику цена, која није била интегрална, главним разлогом неуспеха. Комерцијално схватање економске публицистике води оваквом апострофирању привредника као критичара економске политике. Али њима није учињена услуга оваквим комплиментом, јер је њима потребна добра економска политика.

Привреда је уствари казала нешто друго. Она је означила главним разлозима неуспеха што није било сарадње између привредника и власти код доношења уредаба. Пошто је и влада усвојила то гле-

iz чгеба та

СЕ а!

БЛАГОСТАЊЕ Страна 775 диште ушла су у одбор за доношење Уредаба, као претставници привреде, два чиновника комора. Ако се уласком привредника у одбор могло да избегне доношење мера које су биле осуђене на пропаст, онда је штета што то није учињено одавно. Међутим, тиме нисмо ништа ближе решењу. Привредници су добро упознати са стањем у оној грани привреде у којој раде. Њихово искуство и запажање могу да буду врло драгоцени код решавања проблема поједине гране привреде, али одатле не полази економска политика. Она је израз искуства стеченог у читавој народној привреди. То искуство треба теоретски сварити и донети решења која ће бити најповољнија за народну привреду у целини, према датим могућностима. За вођење економске политике надлежна је држава. Она мора да има за то потребан апарат и стручњаке. Економска политика је њихово дело које привредници могу само да помогну саопштавајући своје искуство. (Следи други чланак)

вв са ЕУ» iSKKRAO

кетаса — Мо = Ка фкивајеа

L ULAZ U KANADU

Kanada sa Sjedinjenim Američkim Državama, Njuiundlendom, Alaskom, Meksikom i dvama ostrvima sačinjava Severnu Ameriku. Između Kanade i S.A.D. je beskrajna suvozemna granica. Pre rata nisu bile velike formalnosti pri prelazu iz jedne zemlje u drugu; a i da su bile, ne bi mnogo vredele s obzirom na mevojničku organizaciju granice i prostornost. Preko te granice prešle su milioni ljudi iz Kanade u S. A. D. na stamo stanovanje. Prešli su mnogobrojni stranci, koji nisi mogli da dobiju neposrednu vizu iz Evrope u S. A. D.; a prešlo je i mnogo Kanađana. Odavno se čuje reč da S. A. D. raseljavaju Kanadu. Ima pisaca koji tvrde da će S. A. D. usisati sve Engleze iz Kanade i da će ova postati čisto francuska zemlja. Međutim, to je strujanje znatno smanjeno; čak se može reći da se pojavilo kretanje u protivnom pravcu: iz S. A. D. u Kanadu, pošto je ova svaki dan sve privlačnija kako za kapitaliste tako i za radnike, a zbog okolnosti o kojima će biti niže malo govora.

Formalnosti pri prelazu iz S. A. D. u Kanadu vrše se na samom mostu od nekoliko policiskih agenata prilično brzo. Drugojačije ne bi moglo ni da bude, jer se čitav kilometar ispred mosta na drumu nalazi niz putničkih automobila koji čekaju da uđu u Kanadu. Ulaz u Kanadu je bajan. Kanada je čuvena po 5у0jim parkovima. Nju nazivaju zemljom parkova. Od samog mosta pcčinje jedan beskrajan park sa najraznovrsnijim cvećem. Kanada je sva u cveću. U svakom kutu, na svakom slobodnom mestu vidite vanredno lepo cveće | bujnu zelenu travu. Za razliku od velikog dela S. A. D., koji pati periodično od strahovite suše, Kaпада je zemlja vlage. Ona je ispresecana rekama, a Ve-

liki deo se nalazi pod vodom u obliku velikih jezera. Sunca i vlage ima toliko da se može reći da Kanada ima najzdraviju klimu i najpovoljnije atmosferske prilike. Otuda nepregledne bogate šume, žetve i berbe р1оdova kuje zemlja ne može da mosi.

Interesantna je pojava da dok na amerikanskoj strani ceo turizam oko vodopada ima država, dotle je on na kanadskoj u rukama piivatne inicijative. U nečemu je vrlo velika razlika. Dok ie u S. A. D. uloženo dosta kapitala u razne naprave pomoću kojih se uzima novac Od turista (na pr. lepa električna dizalica, kojom se spušta na dno vodopada, zatim most duž donjeg dela vodopada, pa odelo od celofana itd.), dotle se na kanadskoj strani, koja je mnogo lepša, nalaze vašarske priredbe. Da bi publika naišla na sve to, potreban je dosluk između imalaca tih lokala i taksi-šolera. Oni staju kod svakog takvog lokala: za jedan vele da se iz njega najbolje vidi vodopad, za drugoga kažu da se mogu da vide Indijanci kako gutaju vatru i noževe itd. Kanada nije imala para da pravi velike investicije. Zbog toga je i mjezin prihod od nijagarskog turizma mnogo manji. |

Jedna upadna razlika između S. A. D. i Kanade je pojava vojnika u Kanadi na prvom koraku, dok se oni u S. A. D. gotovo ne vide. U sred velikog nacionalnog parka nalazi se kasarna. Na kapiji stražar, а u dvorištu se vidi veći broj mladih vojnika na kojima se primećuje da su od skora obukli uniformu. Vojna obaveza je poremetila mnoge ideale, ali ne potpuno, jer ono što se odigravalo u parku sad se odigrava preko žive ograde kasarne. Čitava stada devojaka i devojčica šunjaju se oko kasarne.

IL SLUČAJAN SUSRET SA SRBIMA

_ Tek posle ručka sam mogao da krenem dalje, Cilj je bio grad Toronto. Nije bilo železničke veze. Prilično je pust ulazak u Kanadu, Automobilski promet,

koji je u S. A. D. jači od železničkog, i ovde igra veliku ulogu. Ja odista nisam imao velike radosti od moga puta autobusom, jer је bio puniji aego u Jugosla-