Народно благостање

Страна 774 НАРОДНО viji. Posle sata i po vožnje po velikoj vrućini istovarili su nas na jednoj železničkoj stanici oko kuje nije bilo nikakvog življa. Rekoše nam da će kroz dva sata doći voz. Ja sam prvo počeo da šetam po peronu. Kako je to bila nedelja bilo je vrlo mnogo sveta na peronu, koji nije ograđen. Šetajući tako primetio sam da gotovo nijedna grupa ne govori engleski. Jedna je govorila slovenski, verovatno slovački; druga poljski, treća mađarski, zatim jednim jezikom koji mi je nepoznat itd. Videći da neću moći izdržati na nogama dok dođe voz, a nikakvog sedišta na polju nije bilo, uputih se najbližoj uci, ako smem da upotrebim to ime. Kuća je bilo samo s jedne strane, ali kao u kakvoj bosanskoj kasabi. Male irgovačke i zanatske radnje od kojih je najveći deo bio otvoren i ako je bila nedelja. Pred jednom piljarnicom bilo je izloženo vrlo lepo grožđe. Uđoh da kupim. Dućandžija dežmekast, ćoškastog lica, opasan dosta prliavom belom Кесејјот, govori tiho sa jednom ženskom mušterijom. Što sam više slušao sve mi se više činilo da govore nekom Vrstom srpskog jezika. Razumeo sam da se ona izvinjava što nije mogia doneti novac i obećava da će iduće nedelje doneti. Robu koju je dotle držao u ruci predao joj je posle dugog ustezanja. Zamolio sam da mi se opere grožđe, jer hoću na mestu da ga pojedem. Posle dužeg ustezanja obratih se dućandžiji srpski:

— Ama, rekao bih da ste Srbin.

— Pa Srbi smo od Bitolj. Znaš li Bitoij?

— Živeo sam u njemu — beše moj odgovor,

Njegovo se lice u početku ozarilo, a zatim malo uozbiljilo kao da ga spopalo neko nepoverenje.

— Odakle si ti? — zapita me on. Na moj odgovor upita dalje:

— A kad si došao iz stari kraj?

— Pre dvadeset dana, — glasio |e moj odgovor.

On se zamisli. On |e smatrao, kako mi docnije reče, da je prekinut svaki saobraćaj između Evrope i Amerike. Čudno mu je bilo da sam uopšte mogao doći i pitao me kako sam došao. Ja mu rekoh brodom, a mislim da se vratim avionom.

— Pa to mnogo košta.

Na moj odgovor da je to tačno, zapita me on posle malo razmišljanja:

— A gde misliš da ostaneš u Kanadi?

— Vraćam se u stari kraj kroz mesec daha, odgovofih. Sad je naravno počelo da ga kopka pitanje zašto sam došao. Da bi uklonio svaku sumnju odgovorih da sam došao državnim poslom. To ga prilično umirilo. U tom izlazi iz pobočne sobe žena četrdesetih godina dosta lepa, bolje obučena nego dućandžija. Kako je ušla on joj doviknu:

— Srbin od Bitolj!

— Ne, nego iz Beograda.

Ili, UTICAJ RATA NA

Kanada je parlamentarna kraljevina; ima sa Britanijom i Južnom Afrikom, Australijom i Novim Zelandom zajedničkog kralja. Kanada je najsrećnija zemlja na svetu. Dok su S. A. D. morale da ratuju za svoju samostalnost, dotle ju je Kanada dobila bez krvi. Kanada je najsrećnija i po svom geografskom položaju. Ona ima samo jednu državu u susedstvu, inače je svud opkoljena vodom. A pored toga živela je i razvi-

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 49_

— Ne čini ništa, — upade žena — znam ja Beograd, bila sam tamo pre tri godine, inamo tamo roOđaka pekara. -

Pošto su me tako dobro ispitali, dođe na mene red da postavljam pitanja. Prvo mi je pitanje bilo, kako je dugo u Kanadi. Odgovorio je da je tu već mnogo godina. Rekao mi je dalje da je 1913 god. bio prodao radnju i vratio se u stari kraj, ali se posle kratkog vremena vratio ponova u Kanadu.

— Žašto bolan? — upitah са.

— Kada sam video da se tuku Draća među sobom, prošla nii volja da ostanem u stari kraj.

— KMakva braća? — upitah.

— Pa Srbi i Bugari. ja sam baš 1913 god. šao iz Kanade u Evropu.

— Ne mari ništa; spečalićeš koju paru više pre nego što se vratiš kući — odgovorih ја.

— Ža pečaibu, što kažeš, slaba rabota. Od kako sam se vratio nikako da ovarišem. Možeš da misliš kako mi je bilo, kad sam došao u ovo pusto mesto da otvorim radnju,

— Kakvo je ovo mesto?

Yolnat se zove — odgovori on. Do rata je bilo malo selo; sad se podiže jer se izgrađuju velike Tabrike za armement (naoružanje).

— To je vrlo dobro, ima izgleda na veliki napredak. — Ja mislim da će da bude, ama teško da se od ovoga naroda može što da zaradi. To su izgladneli Srbi, Bugari, Česi, Poljaci, Mađari i drugi koji su duže vremena bez posla. Treba dosta vremena da se oporave, a nisu baš ni najbolje plaćeni,

— Želiš li da ideš u stari kraj — upitah ga.

— Prošla me volja na stari kraj, |er sam prvi put došao u rat, pa neću opet.

— Ja se zabrinuh da ne propustim voz i počeh da se opraštam. Ali gazdarica ni da čuje. Kako to može да bude da :dođe Srbin iz stati Kraj ра da ostane samo pola sata.

— Da ostaneš ovde da noćiš, — govorila je ona — a imaš sutra u |utro rano VOZ.

Ja sam se izvinjavao i dokazivao da treba da idem dalje, ali je ona pošla za mnom iz dućana pravo ka stamici, dokazujući najenergičnije da fo ne može da bude da dođe čovek iz „stari kraj” i da ne ostane ni jedan dan. Bio sam u velikoj neprilici. Moj put je imao da se odvija po utvrđenom programu tako da nije moglo biti odlaganja. Nije mi drugo ostalo nego da se poslužim laži. I brutalno sam je slagao da ću da se vratim za dva tri dana iz Toronta — iako je moj put vodio u protivnom pravcu — i da ću onda ostati čitav dan. U vozu me mnogo grizla savest. Nije mi najzad bilo teško što će da misle o meni, jer nemaju pojma ko sam, ali mi je žao bilo što će da kažu ,,eto, takovi su svi Beograđani!”

do-

KANADSKU PRIVREDU

jala se pod punom zaštitom najmoćnije države na moru, Velike Britanije. Uostalom nije preterano ako se kaže, da je ona uživala zaštitu od drugog suseda, jedinog koji bi uopšte mogao da je ugrozi, od S. A. D. Nema prijatnijih suseda od ovih. To je demokratija koja demokratska načela primenjuje i prema inostranstvu. Kanada se, istina, nije nikada povodila za S. A. D., ali se ni ove nisu mnogo interesovale za Kanadu, sem uko-