Народно благостање

Страна 804 НАРОДНО

Држава и Европе у Канади. 4: милијарде долара су северно-американски. Оне су инвенстиране: у рударству и индустрији 1.222 милијарде, у јавне радове 1.131 млд., у железнице 539 мил., у електричну индустрију 053, у трговину и банкарство 360. Енглези су инвестирали 1.500 милијарди у железнице и у-јавне зајмове, а 600 милиона у индустрију. Из говора министра муниције г. Хауеа (који је био на броду „Вестерн Принс“, који је ових дана торпедован) видели смо да половина фабрика у Канади припада Енглеској и да дру: га половина прелази такође у руке Енглеза. Преко 30.000 динара на главу становника износи _ вредност инвестиција страног капитала у Канади! И никоме ни на памет не пада да види у томе неку опасност. У Канади је непозната парола „национализација подузећа страног капитала". Зашто» Зато што су Канађани народ који поштује приватна права странаца и друго што су довољно економски просвећени да знају колика је корист од тога.

Присталице национализације код нас указују на одлив девиза, заборављајући при томе да ни један динар капитала не може бити извезен у иностранство на име дивиденде без одобрења надлежне девизне власти. Тај режим траје код нас од 1990 год. са малим прекидима. Према томе, ако је извезено штогод дивиденде, било је то уз одобрење надлежне девизне власти, и то је уследило свакако због тога што је било могућности.

Тешко да постоји још која земља која плаћа

БЛАГОСТАЊЕ Брион

на име дивиденде у иностранству на главу становника колико Канада. Како то утиче на курс долара» До почетка рата је канадски долар био чвршћи и бољи од северо-американског. То значи нешто, кад се има у виду да је тада највећи део светског злата струјао у Северну Америку. Канадски долар је био чврст између осталог и због тога што је много више капитала долазило ради инвестиција, но што је одлазило на име дивиденде. И страни капитал је све већи део зараде остављао у Канади ради нових инвестиција или код банака. Чврстина канадског долара и његови сјајни шанси будућности услед снажног развића земље били „су повод да знатан део капитала који је бежао из Европе окрене Канади. Уочи самог рата Канада је усисавала тешке милионе злата. Истина канадски долар је попустио после објаве рата од +,70 (доnapa за једну фунту) на 4,40. — на коме се нивоу држи данас. То се изгледа не слаже са овим што сам горе тврдио. Међутим није канадски долар пао због тога што је девизни биланс постао пасивним и што влада није могла да одговори свакој тражњи за девизама. Не, тога канадска влада има и данас доста. Канадски долар је пао због тога што га је оборила намерно влада; а она је то учинила из солидарности с Енглеском. Она је сматрала да је у интересу финансирања рата, који води Енглеска, потребно да обори своју валуту да би Енглеска могла да се јевтиније снабдева. Али кад је фунта почела да пада и даље у јуну прошле године, Канада није више обарала свој долар. Она је помогла да се фунта врати на стари ниво.

Hi. КАНАДСКО ЖИТО

Ја сам индустриским развићем Канаде дока-зивао да је она друга Калифорнија. Можда ће ми когод рећи: а шта је са пољопривредом» Читаоци "новина знају да већ десетак година Канада има пољопривредну кризу, да је држава жртвовала обил"на средства и да је на крају крајева житни пул „морао да-се сруши. То- је све тачно, али по томе се не може да цени богаство једне земље. Канада има баснословно плодно земљиште. Због тога се цео свет баца на производњу пшенице јер је то најлакши посао на плодном тлу. Канада производи

са 11 мил. становника више од половине укупне производње пшенице С. А. Д., које имају 180: мил. становника! Светска хиперпродукција је и Канаду погодила, у толико више што су њезина потрошачка тржишта била врло далеко. Свему томе има лека. Треба пре свега један део канадских пољопривредника да изврши преоријентацију. Затим треба један део да напусти пољопривреду у толико пре што је све оштрија оскудица у радној снази у индустрији. _

ТУ. ГРЕХ КАНАДЕ ПРЕМА ЧОВЕЧАНСТВУ

Канада је огромна просторија, већа је од Сједињених Држава. Њезина површина износи 9,56 милиона квадратних километара, а она Сједињених Држава 7,84 милиона. У Јапану живи 189 милиона људи на квадратном километру. Јапан не може по_средно ни непосредно да из своје земље истера "свој хлеб. Јапанац ради у води и живи као пас. 450 милиона душа живи у Индији и сваке треће-четврте године гладује по годину дана. У Кини пољо_привреднику припада неколико квадратних метара земље, од чега треба да живи са својом породицом. Доња таблица показује број становника па квадратни километар:

Јапан 189 | · Индија 83 Југославија 65 <<“ с 5 е Бвроша “ = а | | 5994 || Кина 44.1 У. С А 17 Канада 1]

У горњој таблици се види трагедија човечанства у ХХ веку. У Југославији има шездесет пута више становника на квадратни километар него у Канади — у којој тај број износи свега 1,1! Пуста земља! Свет који се гуши у Азији и у Европи одавна је потражио животне базс у западној хемисфери, прво у Сједињеним Америчким Државама, а затим у Канади. М нашао је. Али чим су се досељеници добро сместили и закопитили,. почели су да затварају врата пред својим следбеницима — новим емигрантима из Азије и Европе. "Канада се извињава отсуством емиграната. Европљани избегавају Канаду, јер је тамо врло оштра зима. Не може се порећи да је ранијих година Азијат ишао у Јужну Америку и С. А. Д, а и Еврогљанин —- све док је то могао. Али је и сувише извикана канадска зима. Постоје читаве студије о питању насељења Канаде. У једној од најновијих књига по том питању каже се да је канадска клима најздравија у западној хемисфери, да у Брази-