Народно благостање

_2!. децембар 1940.

лији Европљани умиру на буљуке, док у Канади нема уопште заразних болести зими. Ја сам имао прилике да разговарам са неколико Европљана који су од скора у Канади. Сви се слажу у томе да је канадска клима много здравија од европске. Канада има оштру зиму — чега у осталом има и у Европи, — али много здравију, равномерну, снежну са мразом који убија клице. У Канади нема грипа, док га у јужном и западном делу Северне Америке има стално. Канада има довољно и јевтино огрева, тако да се сиротиња може довољно да нагреје.

Канада је насељена само једним уским појасом дуж северо-американске границе. Остали делови Канаде су празни, а непрегледно је плодно земљиште. Оскудица у радној снази и досадашњи одлив Канађана у С. А. Д. учинили су да се покрене питање повећања становништва. Извесни писци тврде да би Канада данас имала 40 милиона становника да није било емиграције у Северву Америку. Велики део стручњака се слаже у томе да Канада има места за сто милиона душа. Према томе Канада би могла да отвори широм своја врата имиграцији.

Канађани се све више мире с тим, али желе да бирају своје нове суграђане. Како је Канада насељена највише Енглезима, то је сасвим појамно што Канађани желе да Енглези буду нови становници. Све се више чују гласови у јавности о потреби да се досели бар 5—-10 милиона Енглеза. Канада би тај број могла да апсорбира у релативно кратком времену, без поремећаја по привредни живот. Чак је очигледно да ће наступити поремећај, ако се нагло не повећа број становника, јер је рапидно развијена ратна индустрија створила толику тражњу за радном снагом, да је због тога дошла у кризу. Један део Канађана сматра да би требало преселити целу Енглеску у Канаду. Технички и материјално то изгледа фантастично, али се озбиљно заступа то гледиште. Вели се да тежиште англо-саксонско није више у Европи већ у западној хемисфери. Друго, Европљани су крво-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 805 _

лоци. Треба склонити браћу из Европе, јер су они пацифисти. Саобразно том гледишту канадске власти су одиста отвориле широм врата енглеској и француској имиграцији која у главном долази услед рата.

У најновије време појавио се један нов аргуменат у корист тезе да треба повећати становништво. То је војно-стратегиски. Ево како је он изложен у једном дневном листу:

„Становници северног краја Канаде, Ескими, причају да су летос видели у води необичне ствари које се крећу. То су били велики челични комади и пливајући мали шешири. То свакако треба да буду подморнице. И с других страна је јављено да се у водама око Канаде налазе сумњиви бродови. Један је ухваћен и имао је 200 буради газолина. Канада се налази у великој опасности. Пристаниште Черчила у заливу Хадзна далеко је свега 3.000 морских миља од Килског канала. Залив Хадзн је потпуно незаштићен, а исто тако и његово пристаниште Черчил. Постоји свега један једини пут од тога пристаништа на запад Канаде. Железнички мост преко Саскачевана реке чува свега један једини човек. Ту је веома ретко становништво, има свега два мала села на железничкој прузи између Паса и Черчила. Само пристаниште Черчил има свега 100 људи. Немачке подморнице могу врло лако и непримећено да уђу у залив Хадзн и да онда без тешкоћа освоје пристачиште Черчил и исто тако без тешкоћа освоје целу северо-западну Канаду, која је мање више пуста, у којој има свега неколико села и много номада, који се селе из једног краја у други. Не треба заборавити да је тај крај најбогатији рудним благом. Ко се докопа залива Хадзн, тај може да освоји целу Канаду. До њега се може доћи бродовима и авионима. Неопходно је потребно да се скупоцене инсталације пристаништа Черчила и огромне залихе најразноврсније робе што боље војнички обезбеде. Канада мора бити спремна за случај да буде нападнута од непријатеља на свом сопственом земљишту". e

вави

Iz uredništva

Zifmmae Izszašesimoše за Ze .peadiraop} Bae:gražisfeš

Prekomorske zemlje preživljuju tešku pšeničnu krizu, četvrtu po redu od svetskoga rata na ovamo ı ujedno najtežu, kako je skoro izjavio Ministar po'ljoprivrede Argentine. Prvu krizu prekomorske zemlje doživele su odmah iza svršetka prošlog: svetskog rata, usled ogromnog povećanja proizvodnje za Vreme rata. Druga kriza u 1930/32 bila ie deo svetske privredne krize, a treća je nastupila 1938/39. Tada su slobodni kursevi pšenice pali ispod nivoa na kome su bili u vremenu najniže tačke prošle krize.

Bilans pšenične proizvodnje u Severnoj Americi izgleda ovako:

Било и 3. А ID} vagona 2,150.000

Prinos u Kanadi . 1,527.000 Prenosna zaliha u S. A_ DD, _) 770.000 Prenosna zaliha u Kanadi » 840.000

Ukupno vagona 5,987.000

Odbiv od toga unutrašnju potrebu od 2,200.000 vag. i normalnu prenosnu količinu od 900.000 vag. odnosno ukupno |

3,100.000

vagona 2,187.000

Prinos u Argentini ceni se na 700.000 vag. Za unutrašnju potrošnju i setvu treba oko 300.000 vag. tako da ostaje višak za izvoz od oko 400.000 уаг. Australija ima ovoga puta veoma rđavu žetVu, Upola manju od prošlogodišnje, ali sa prenosnom količinom iz prošle kampanje ona takođe raspolaže izvoznim viškom od preko 950.000 vagona. Prema tome, ukupna količina газројодуог izvoznog viška u četiri prekomorske zemlje za kampanju 1940/41 god. iznosi 2,837.000 vagona. Smatra se da u tekućoj kampanji od ove količine može da bude plasirano u inostran-

ostaje za 12707,