Народно благостање

98. децембар 1940.

tembru :ove godine. on je dostigao 151,03. Ogrev i osvetljenje takođe su počeli da skaču još od 1938 godine i u septembru dostigli 141,73. Stan i ostale kulturne potrebe pokazuju najmanje promene; indeks kirije porastao je svega za 5%, a ostalih kulturnih potrebno za 10,5%. | : Polazeći od iste baze indeks radničkih nadnica u septembru mesecu iznosi za kvalifikovane radnike 126,5, a za nekvalifikovane 128,6, dakle oba indeksa

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 891

su ispod nivoa troškova života, ргу! ха 6,3%, а дгигл та 4,7%. Sasvim je drugo pitanje koliko iznosi realna nadnica. Prema ovim troškovima života jednoj radničkoij porodici od četiri člana za održanje standarda iz 1937 godine u septembru mesecu trebalo je 2.700 dinara, a to, obracunato па radne dane, Znači nadnicu od oko 110 dinara. Sve što ima nadnicu ispod toga, a takvih je većina, ili živi gore ili moraju da zarađuju i ostali članovi porodice.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

читаоцима! дванајесто американско писмо шзиђиње у идуђем Броју

U prvom polgođu 1940 ljubljanski Ouzor je zabeležio u svojim izveštajima stalan porast članova u upoređenju sa prošlom godinom. Taj porast se produžio i u drugom polgođu. Prema izveštaju za oktobar broj osiguranika je iznosio 111.354, za 12.497 više nego u istom mesecu 1939, |

Interesantno je da je porast zabeležen kod većeg broja grana nego u ranijim mesecima, Dok je u septembru i avgustu bio porast samo kod 8—10 grana, a kod 18—20 pad, sada se broj osiguranika povećao kod 20, a opao kod 8 grana, To znači da se proširila baza konjunkturnog poleta. Najveći Dorast je bio kod:

Il u oktobru je bio porast broja zaposlenih u Sloveniji

građenja Železnica : puteva Za 7051 građenia nad zemljom za 2376 Javnog saobraćaja za 1035 šumsko-pilanske industrije za 906

Kod ostalih 16 grana povećanje se kreće između 4 i 899.

Najveći pad je bio kod tekstine industrije, ali ipak manji nego u septembru i avgustu o. g., i iznosio je 881, zatim kod industrije hrane i pića za 334 i trgovine za 254. Kod ostalih 5 grana smanjenje broja zaposlenih je Đilo manje i kretalo se između 8 1 65,

U upoređenju sa septembrom 1940 broj osiguranika se smanjio za 1966, Redovna je pojava kod nas da u oktobru počinje ponovo opadanje broja zaposlenih radnika, Najviše se smanjio broj osiguranika kod građenja železnica i puteva (za 2099) i industrije kamena i zemlje (za 506), Osim ovih pad je zabeležen još kod 12 grana i kreće se između 3 i 149, a porast kod 14, Najveći je bio kod kućne posluge (za 175) i kod kovinske industrije za 165,

Prosečna nadnica je porasla za 5,51 din, na 30,75, a 'celokupna. dnevna zarada za 928.000 na 3,49 mil. din.

Француска је била на путу у инфлацију годинама уочи раФранцуској та. Рат је убрзао тај процес,

јер. је велик део трошкова ват пати рата ' покривен позајмицама код Француске банке. Од почетка рата оптицај се-до маја повећао са 122 милијарде на 175 млд. После пораза не 'o6јављују се Више подаци, али ситуација могла је да постане само тежа. Француска је обавезна да сноси трошкове окупације, па је у ту сврху морала до сада да изда преко

Обавезно плаћање чеком у

70 милијарди франака. Она мора да се брине за извођење јавних радова и да врши оправке у подручју које је страдало приликом офанзиве. Раздељена на два дела, окупирани и неокупирани, она не претставља више приврелно јединствено подручје. Окупирано подручје је индустриско, док је неокупирани део више пољопривредни. Производња је смањена према предратној, а потребе су повећане. Увоз је једва могућан, а и то углавном из колонијалних поседа у Северној Африци. Терен је према томе припремљен 38 инфлацију.

Да би је сузбила влада је предузела оригиналну меру. Једним декретом наређено је да се плате, кирије и робни дугови имају да исплаћују у чековима преко банака или поштанске штедионице, уколико прелазе износ од .3000 франака. ·

Ослобођена су тога само лица која не могу да располажу чековним рачуном у Француској Невршење је кажњиво. Још у марту 1940 изишла је уредба којом је држава била овлашћена да највећи део персоналних расхода врши помоћу чека. Сада је читава привреда обавезна да највећи део својих трансакција врши путем чека, јер ће само за мале исплате бити потребна готовина. За толико ће се смањити употреба новца у оптицају.

Осим тога држава је добила овлашћење да меницама финансира радове до износа од преко 50.000 франака, и да плаћа њима лиферације које прелазе своту од 200 хиљада. Половину својих обавеза моћи ће држава да плати меницама које доспевају за 6 месеца. Поверилац може ограничене износе тих меница да есконтује код Креди Национал.

По изјави министра финансија овом мером треба сузбити инфлацију. Али питање је да ли је то могућно. Не долази инфлација само издавањем новца; и чек је средство плаћања, које ће се сада јавити у већем износу поред новца у оптицају. Од новца ће се правити мања употреба, јер ће га заменити чек. У Француској чек није био раширен као у Немачкој или Енглеској, где се oko 85% промета обавља помоћу њега. Оптицај се равнао према толикој употреби чека и зато је могао да буде релативно мањи него у другим земљама. Овим декретом намеће се употреба чека, али код оптицаја који је пре тога досегао један обим. Уколико он потисне новац из употребе осетиће се његова обилност јаче тако да би увођење чека могло да има супротан учинак него што се је хтело,

Финансирање помоћу меница практикује се и у другим земљама. Али треба правити разлику да ли се том средству прибегло пошто су друга већ исцрпена, или се од почетка практикује, тако да се привредна ситуација развијала: уз употребу чека, или ће се почети да употребљава пошто су наступиле тешкоће код финансирања. Финансирање меницама је један облик летећег дуга. За пола године менице доспевају. Ако је привредна ситуација повољ-