Народно благостање

98. децембар 1940.

но није узрок високих цена, остаје да се испитају трошкови производње. Ако су они високи, неће бити ништа нижи ни онда када фабрике пређу у државне руке. Може се са сигурношћу очекивати да ће бити још виши, јер досадашње искуство показује да се државна предузећа не могу мерити са приватним у погледу производних трошкова. Чак би се могло. десити да високи трошкови производње прогутају сву добит, што није редак случај са државним предузећима; | ·

При таквом стању ствари укидањем увозних царина на вештачко гнојиво такође се ништа не би постигло, пошто се тиме не би омањили трошкови производње. Само аутор чланка када је говорио о укидању није ништа рекао шта ће бити с индустријом. Као и у другим земљама а код нас се она. развила под заштитом царина. Тиме је држава преузела на себе обавезу обештећења према индустријалцима који су уложили свој новац у фабрике. Ако су код нас трошкови производње високи фадрике нису криве за то. Крива је држава са својом економском политиком, и она има начина да ту грешку поправи и без укидања царина. Треба да се реши питање да ли је нама та индустрија потребна, па ако јест, и, ако се трошкови не моту смањити, онда држава треба да да субвенцију фабрикама, и на тај начин омогући смањење цена вештачког гнојива. Тако она ради код паробродарских друштава која одржавају саобраћај на нерентабилним линијама.

Како се у другим земљама поступа с индустријом навешћемо као пример Енглеску. После Светског рата њена индустрија аутомобила, која се развила за време рата, била је угрожена америчком чији су производи преплавили енглеско тржиште, пошто су били око 30%/о јевтинији. Постојала је опасност да америчка конкуренција натера енглеске индустријалце да затворе своје фабрике. Тада су они захтевали помоћ од владе која им је и пружила т. зв. Мак Кена царинама. Влада је законом била свлашћена да за-

НАРОДНО _

БЛАГОСТАЊЕ Страна 895

веде увозне царине или да их повиси, уколико постоје али нису довољно ефикасне,

Укидањем царина могу се обарати цене у либералистичкој привреди. Песледица тога је затварање фабрика које су изгубиле заштиту. Горњи пример јасно показује како се и у либералистичкој привреди доносе мере за заштиту индустрије. Дакле, ради се супротно од принципа либерализма. Данас, када се свуда тежи за аутаркијом ићи за тим да се укидањем царина добију из иностранства јевтиније производи који се могу произвести у земљи збиља мора да изазове зграњавање код људи.

„Народно Благостање“ ће донети 1941 год. између осталога и следеће чланне:

ЗАШТО ПРИВРЕДА НЕ СЛУША СВОГ ДИРИГЕНТА

КАКО СУ АМЕРИКАНЦИ КОМЕРЦИЈАЛИЗИРАЛИ ЛЕПОТУ ЖЕНЕ

ДЕМОКРАТИЈА КОЈА НЕ ТРПИ КРИТИКУ

ЗАШТО ЈЕ ФРАНЦУСКА ПОБЕЂЕНА

СКРИВНИЦЕ ЖИТА 1914 ГОД. КОД НАС

ДВА САТА СА НИКОЛОМ ТЕСЛОМ У ЊУЈОРКУ

БЛАГОСТАЊЕ БИРОКРАТИЈЕ

КО ЈЕ ЖРТВА, А КО КОРИСНИК ПАДА ДИНАРА

КАКО САМ ПУТОВАО КЛИПЕРОМ

ХОЋЕ ЛИ ДОЋИ ДО СЛОМА ДРУШТВЕНОГ moВЕТКА ЈЕДАН ВАН КОД ФОРДА

КАД ЋЕ ПРИСПЕТИ ПРИВРЕДНИ ПИРИГЕНТ

ЦЕНЕ, СКУПОЋА, ОСКУДИЦА, ОГРАНИЧЕЊЕ ПОТРОШЊЕ И РЕКВИЗИЦИЈА

НОВИ ПРИВРЕДНИ ПОРЕДАК У ЕВРОПИ

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

POLJOPRIVREDA

— Danska vlada. namerava da pojača proizvodnju industrijskih biljki da bi smanjila zavisnost zemlje od uvoza. Sledeće godine treba jedna desetina celokupne ipoljoprivredne površine da se zaseje uljaricama (300.000 ha), lanom i konopljem oko 60.000 ha. Potrošnja biljnog ulja za ishranu iznosi око 70.000 t i 20.000. t za tehničke potrebe.

INDUSTRIJA

— Основано је акционарско друштво за трговину и прераду папира „Јадран-папир“ а. д., са седиштем у Београду. Главница му је 1.500.000 динара.

— У Бесграду је основано акционарско друштво

„Индустрија чарапа и плетене робе" а. д. Главница 5.000.000.

— Управа државних монопола одлучила је да купи 400.000 килограма дуванског семена по цени од 5 динара килограм, у циљу производње уља. Констатовано је да семе садржи 40% уља.

ТЕСОММА

— U Mađarskoj je osnovan ured za ishranu. Njemu su podređeni ured za kontrolu cena, ured za trgovinu i sva odeljenia u drugim ministarstvima koja se bave snabdevanjem.

— Na. konferenciji po pitanju jestivog ulja održanoj

ovih dana u Ministarstvu trgovine i industrije rešeno je da se cene ulja na srpskom području snize od 20,79 na 19,58 din. po kg. kao što je to učinjeno u Hrvatskoj pre kratkog vremena. — Mađarski ured za spoljnu trgovinu koji je osnovan 1936, ovih dana je dobio novu funkciju. Osim spoline, on će se baviti i unutrašnjom trgovinom. Sa time u vezi izmenjen mu je naslov u »Kraljevski mađarski ured za trgovinu«. On će među ostalim vršiti kontrolu cena i raspodeljivati sirovine i ima pravo da otvara ekspoziture,

— »Hrvatski dnevnik« piše da je Banska vlast osnovala centralu za ogrev sa zadatkom da se stara o snabdevanju stanovništva u Hrvatskoj drvom. Drvo se neće izvoziti sve dotle dok se ne obezbedi dovoljna količina za potrošače u Banovini. Pre nekoliko dana zaveden je liberalniji režim za mlinove. Rezultat toga je bio da se odmah pojavila pšanica u velikim količinama, tako da mlinovi rade dan i noć.

— U zadnje vreme zapažena je u Francuskoj pojava bžžanja iz novca u nekretnine. Posledica toga bila je špekulacija i jak skok cena kuća i zemljišta, Da bi sprečila špakulaciju vlada je stavila trgovinu. nekretninama, pa i stavljanje hipoteke pod državnu kontrolu. Ubuduće svaka prodaja kuća ili zemljišta ili stavljanje hipoteke može da se izvrši samo na