Народно благостање

Страна 6 · НАРОДНО lelne zajednice, kao što je slučaj kod uljarske privrede, novi režim će biti komplikovan, s obzirom na to što će se unutar zajednica voditi stalno borba za deobu kvota. Sem toga, organizacija će biti i suviše skupa i pretstavljaće nov teret za koji će morati da bude umanjena unutrašnja cena stoke. |

Ceo ovaj sistem je ponikao u doba kad su kontingenti za izvoz bili manji od izvoznog viška i kad su zbog toga cene, koje je dobijao proizyođač, bile

Iz uredništva

Kukuruz za Evropu Je bio važna stočna i ljudska hrana. E.vropa Je jeamı kontinent koji je u упо уепкој тег: џрисеп па џуол kukuruza. Jugoistok Evrope u godinaina najboijeg prinosa u stanyu је да pouiniri Samo cetvrtinu uvOZiie potrebe centra:ne, Zapauie i severne E.vrope, a u raavim godinama Jedva peunaesunu. ista Zavisnost Kvrope postoji i kod jeć-, та 1 оуза. | |

Evropski neto uvoz (bez Engleske i irske) ova tri artikia Rretao se ovako (u ]10UU vagona)):

1929/33 1984 1985 1956 1937 1938 Јесат 120. | 100 77 24 59 82 Ovas 98 49 96 28 45 58 Kukuruz 448 299. 319. 358. 216. 165

U svetskom uvozu јеста učešće Evrope kreta: lo se izmedu Jedne petine i jedne trećine što je zavi silo od ishoda evropske žetve. Ovsa evropski konti: nent apsorbovao je Od polovine do preko dve trećine svetskog uvoza. Od svetskog uvoza kukuruza u periodu 1929/33 Evropa je prosečno uzimala 49%, a u periodu 1934/38 godine 38,8%. Poslednjih desetak godina Evropa je prosečno uvozila: ječma 70.000, ovsa 40.000, kukuruza 400.000 vagona. Na ta tri artikla, dodav njima još otpatke od proizvodnje vegetabiinih ulja i mekinje, počivalo je evropsko. stočarStvVo, naročito ono intenzivno u zemljama zapadne Evrope. Sada međutim pored ječma, ovsa i kukuruza ,

otpao je i uvoz uljanih pogača odnosno smanjila se | produkcija istih, jer je gro evropske proizvodnje Ve-

getabilnih ulja počivao na sirovinama koje su uvo- "'

žene iz prekomorskih zemalja istoka.

Godine 1939/40 deficitarnost Evrope bila ie u kukuruzu znatno iznad prosečne uvozne potrebe. Ma da je istovremeno i potreba Evrope bila znatno smanjena racioniranjem potrošnje kukuruza bilans ipak nije mogao da bude uravnotežen, pa je morala. da nastupi redukcija stočarstva. U tekućoi ekonomskoi godini stanje ne samo da se nije popravilo nego se bitno pogoršalo. Rumunija |{e gubitkom Besarabije izgubila najveći deo viška proizvodnje koji je izvozila u Evropu. Mađarska se u prvo vreme nadala prinosu kukuruza za 50—60.000 vagona većem od onoga u prošloj godini, a izgleda да će faktički imati prinos jedva nešto veći nego li prošle godine, jer је око 40.000 vagona kukuruza, zbog veoma rđavih vremenskih prilika, ostalo zeleno, a i ono što je ubrano kao zrelo ima veću vlagu od normalne. Mi imamo. berbu nešto veću od prošlogodišnje, a bugarska produkcija |e i suviše mala da bi bila od ma kakvog

i zemalja Dalekog

ве > оостље

БЛАГОСТАЊЕ __BD. 1. daleko niže Od onih koje je ostvarivao izvoznik kao kod preferencijala ostalih izvoznih i od inostranstva preferiranih artikala. Danas je obrnuta situacija, te bi proizvođač mogao da dobije punu izvoznu cenu. Ali mu to onemogućuje Direkcija. Kod takvog stanja prirodno da se ljudi, grupe i krajevi bore za što veće izvozne dozvole. Sad će ta borba da dobije pozadinu, koja odgovara današnjem odnosu snaga na političkom polju.

вв

а Ка

značaja za podmirenje evropskih potreba. S druge strane sve su zemlje jugoistocne Evrope imale 1940 tako slabu žetvu psenice da će znatan deo potrebe u hlebu morati da nadoknade kukuruznim brašnom tj. da još više prošire potrošnju kukuruza za ljudsku ishranu. Madarska i Rumunija nalaze se pred odiukom o obligatornom mešanju pšenićnog sa kukuruznim brašnom. Kod nas je to već učinjeno na bazi 70 prema 30%. Zbog nepovoljnog stanja ishrane i Bugarska će morati da učini to isto. Sledstveno teško je pretpostaviti da bi evropski jugoistok ovoga puta mogao ma šta da izveze, a ukoliko ı bude nešto izvezao to će biti vrlo malo prema stvarnim potrebama ostalih evropskih država.

Oskudica kukuruza u Evropi imaće teških posledica po njeno stočarstvo koje pretstavlja značajan sektor narodnog bogatstva i prihoda velikog broja evropskog življa. Švajcarska, pod pritiskom oskudice stočne hrane, odlučila je da smanji broj goveda za 20%. Vlastitom produkcijom ona može da obezbedi oko 32.000 vagona razne stočne hrane. Prema takvoj ograničenoj prehranbenoj bazi predviđa se sledeća redukcija stočarskog fonda:

Sadanje Novo stanje u komadima Krave 910.005 700.000 8 Ostala goveda 784.627 553.500 » Svinje 958.671 542.700

Istovremeno se predviđa povećanje broja konja sa 139.489 kom. na 168 hiljada što je neophodno роtrebno usled nedostatka benzina. Pored konja pred: viđa se ı povećanje broja ovaca i koza sa 468.107 na 600.000 kom. da bi se time obezbedila i neophodno potrebna količina vune. U zapadnim i severnim evropskim zemljama izvršena je znatno veća redukcija stočarskog fonda. Taj proces nije još završen i stoke je svakim danom sve manje ukoliko rastu teškoće prehrane. Paralelno s tim opada i produkcija mesa, mleka i mlečnih proizvoda, a u preostaloi pro: dukciji vrši se preorijentacija sa butera na sir koji je izdašniji, ali čiji su troškovi proizvodnje takođe znatno porasli. Švedska je pre izvesnog vremena naredila da se do konca 1940 godine zakolje 150.000 goveda i 100.000 teladi više nego li u normalnim godinama. To isto učinila je i Danska. Belgija, koja. je bila poznata sa svojim intenzivnim stočarstvom, pristupila je racioniranju potrošnje mleka što je najbolji znak ubrzanog klanja stoke. Francuska je takođe racionirala potrošnju mleka da bi povećala pro--