Народно благостање
411: јануар 1941.
- Dacentralizacija u oblasti snab-
Koordinacija, a ne Пе _ Чеуапја, Који је izvodila Hr-
"zacija ____ мака. banovina poslednjih meseca i-O, којој smo. već. nekoliko puta rekli - SVOJE mišljenje
morala, je da те а faktore. Rezultat te brige
ogleda se u činjenici da su između Beograda - i Zagreba, pod
·pretsedništvom 2. d-r- Save Obradovića, pomoćnika Ministra
trgovine, otpočeli pregovori o načinu kako da se učini kraj politici: jedan u klin, drugi u ploču. Ako se stoji samo na pravnom gtedištu, onda svakako od tih konferencija neće ništa biti. Kad se. dva saugovorača ne mogu da slože, razilaze se. Međutim, po našem mišljenju, nisu uopšte u pitanju prerogative Hrvatske banovine — b:le one pravno umesne ili ne. Pitanje se može rešiti na način koji ni u koliko ne tangira pravni odnos između Beograda i Zagreba; na način na koji suverene države rešavaju zajednička pitanja: pregovorima na ravnoj nozi, U tome slučaju cela stvar zavisi od dobre. уоце, јег da parcelisanje pol:tike snabdevanja može da ima rđave po-
sledice, niko ne može da sumnia. ·'Ekonomski:posmatrano nema”
Hrvatska banovina interesa :da ide ovako. Može se pretpo·
"staviti da je ona fo trpela zbog toga što je dala prvenstvo
pravnim konsideracijama. Ali kad sa već našao način da se Beograd i Zagreb sastanu radi pregovaranja, onda to više n je centralizacija već koordinacija. Centralizacija je kad ijedan naređuje svima, koordinacija je kad svaki u svojoj nadležnosti naređuje, ali po pržthodrnom sporazumu i опако Како. зе prethodno sporazumelo.
M | [оне сировина у свету проmute године развијале су се под утицајем већег броја економских и политичких фактора но ште је био случај ранијих година, Снабдевање Европе са Запада престало је такорећи одмах по избијању рата. Веза са прекоморским земљама преко Средоземног мора престала је уласком Италије у рат. Сваки артикал повукао се“ на своје национално тржиште и чекао на куп-
У Европи оекудида У осталом свету криза 'обилности
це. Европа је скоро сасвим отпала као увозник сировина. | : A ca процесом губљења Европе као купца ишао је пара-
лелно и процес- попуштања коњунктуре У С А.Д Услед
"тога стокови сировина изван Европе почели су се нагло
увећавати, а цене попуштати. У томе периоду који је започчеб са прошлом годином и трајао све до конца септем-
-бра најгоре су прошли пољопривредни производи, наро-
мито предмети исхране. = Цена шшеници у Винипегу пала је од конца јануара
=" до конца септембра са 83 на 62 цента 32 бушел или 25,30/0.
У истом времену у Винипегу цена ражи пала је са 73 на
- 48 цента за бушел или 41%, а цена јечма са 54 на 843
центи за бушел или 33,49. Шена шећера у Њујорку доживела је праву катастрофу павши са 1,55 на 0,070: центи
- за либру или за преко. 50е. Сличних размера било је и =ерозавање цене" какао-а. Пад цена: памука. није био тако "велики услед политике ломбардовања у циљу заштите ку–повне снаге фармера. Јута у Калкути срозала се са 80 на 85 рупија за 400 -либри. или преко 50%, Дена коже у Њу= форку пала је са 14-ma 10: центи-за либру или непуних 80 Кава“, Рио у Њујорку пала“ је -са 4,20 на 3,70 - центи · ва либру или Њ2јо, а маст, такође у Њујорку, са 6,60. Ha
4,75 центи за либру или 28%. Цене индустријских сировина -
пољопривредног и минералног порекла, које су важне за ратну индустрију, за све ово време биле су углавном ста-
__ ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ
БЛАГОСТАЊЕ
_билне пошто су на прелому 1939/40 године доживеле јаче "попуштање које је дошло као реакција на осет ији пб„раст одмах по избијању рата који је био чисто. > спекула. _тивне природе. | KpajeM септембра и почетком "октобра а нарочито после победе Рузвелта у развитку цена сировина _на Tyпио је велики преокрет. Али и овога пута он је остао "ограничен на сировине потребне производњи ратног материјала. С. А.Д. одобравају велике кредите и форсирају _наоружање и продукцију. ратног материјала каква је незапамћена у историји овога континента. Истовремено пове_ћавају се поруџбине ратног материјала за Енглеску и друге државе, а сем тога амерички производи на тржиштима изван Европе све више замењују отсутне европске "произ"воде. Амерички производи на овим тржиштима добијају мо-нополски. положај услед отсутности Јапана кога ЈЕ) четворогодишњи рат у Киви приморао да сва сретства и сав на"пор концентрише на индустрију ратног материјала. Капазцитет: искоришћења индустрије. челика попео се са 60 (1929 = 100) пре рата на 93 у септембру, а концем · РОДИне приближио се граничној линији што је изазвало потреСбу за проширењем капацитета. Извоз гвожђа за. првих "седам месеци повећао се са милион тона у 1939 на- 3,5 мил. тона у 1940 r. Поруџбине код електротехничке индустрије =у четвртом тромесечју попеле су се на преко -200 мил. до“napa према 112 у истом периоду 1939. Индекс индустриј"ске производње прешао је 125 (1929 = 100) док је у очи грата био далеко испод 100. Преокрет у индустријској коњунктури С. А. Д. до= вео је и до преокрета на тржишту сировина на. коме су поред стварних почеле и спекулативне куповине. “С. А. "Д. постале су велики купац свију сировина потребних ратној : OI ове се не набављају само за текуће потребе, већ и за стварање већих, управо огромних стокова који Код неких производа, чије би редовно снабдевање мОРЛО | Сда дође у питање у случају конфликт“, одговарају вине- годишњој потреби. Под утицајем скока цена ратних сировина чвршћа тенденција осетила се и на тржиштима по__љопривредних производа па су се при концу године и њи Сжове цене нешто мало поправиле. Већим делом пак цене "ових производа држе се благодарски опсежним интервен- UHOHHM мерама. OČE _ При свем том нешто мало виши ниво. цена У сравњењу са оним на почетку рата показује од коликог је "зогромног значаја: Европа као купац сировина. Њено 'отсуLCTBO не може се у потпуности надокнадити и са мањом "тражњом има-се рачунати за све време трајања рата.
У Службеним новинама од 31 децембра објављен: је Правилник 0 принудном. откупу кукуруза и кукурузног.брадина. _ Дакле, прошцло је. тек инчи месец дана од «објаве „Уредбе > промету кукуруза, а већ се мора приступити принудном откупу. Модалитети и техника принудног откупа. исти су
ПИ за кукуруз је уведен. | принудан откуп — али не - и за Ратну
з као. и код пшенице, сем што је процедура једноставнија у и са више санкција. Откуп врше -првостепене опште упра= вне власти на захтев Призада; трошкови присилног извр-
"шења откупа, до кога долази ако се имаоци робе не ода.
и зову позиву, падају на терет: имаоца вишка, Вишак код
„произвођача израчунава се од количине која предази 5 Мтц. по јутру засејаном. Од онога што прелази може да буде
- предмет принудног откупа м то: код лица која имају 100