Народно благостање

18. јануар. 1941.

Iz uredništva

___ Decembra 1939 objavljena je uredba o rekvizi-

ciji, a sada je donet i pravilnik O njenom izvršenju.

Time smo dobili kompletnu pravnu Osnovu Za Te-

kviziciju koja je zamenila zakon o rekviziciji Kneževine Srbije od 1876.

~ Rekvizicija je jedan od načina na koji država dolazi do izvesnih sredstava koja su joj potrebna. Istoriski ona se javlja u naturalnoj privredi, kada je i država bila na vrlo niskom stepenu svoga razvoja i uzimala od svojih podanika samo u izvanrednim prilikama kao što. je rat. Za uzeto ona nije davala nikakvu naknadu i. zato su rekvizicije bile uzrok brzom

osiromašenju, pogotovu kad su vršene kod pobe-

депог.

Ali i sa pojavom novčane privrede rekvizicija se održala. Normalno je da država kupuje. Kupovanje pretpostavlja prodavca. Ako ga nema, a potrebe su neodložne, pristupa se rekviziciji, kod koie nema prodavca, ali ima kupca, država, koja plaća po sopstvenoj proceni predmete koje rekvirira. Od potrebe zavisi koji će predmeti biti rekvirirani. One mogu da budu vrlo različite, pa prema tome i vrlo različiti predmeti da budu rekvirirani. Pošto rekvizicija ostaje jedini način dobavljianja, kad nema ponude, пе

samo da se ne može odreći državi pravo na nju, nego

joj se mora priznati uvek kad se radi o opštim ciljevima. Ne mogu se postaviti unapred nikakve granice koliko se sme rekvirirati i koliko bi treba:0 Ostaviti. Ali s druge strane država mora da vodi računa O tome da rekvizicija pretstavlja izvestan potres za privredu i da ona zato mora da učini sve da bi tai potres bio blaži. Potres je neizbežan sve kad bi država platila punu cenu u gotovu odmah kod rekvizicije, ler osustvo.· ponude upućuje na oskudicu robe, а rekvizicijom će ona biti još veća, jer se brže troši. Rekvizicija vrlo nepovolino deluje na reprodukciju, naročito ako država ne plaća odmah i ne punu cenu. Proizvođač gubi interes da proizvodi više nego Što je potrebno, ili mu to postaje nemogućno, kao naprimer kod osetnije rekvizicije stoke u doba rata.

: Rekvizicija ima tri negativne strane. Ma koliko da je opravdana ona je samovoljan akt i kod izvršenja taj karakter može da se ispolji vrlo grubo. Cene se određuju jednostrano i prenisko, i treće, ne plaća se odmah, nego kasnije, obično pošto je već novac izgubio mnogo od svoje kupovne snage: ____Rekvizicija je postala instrument zadovoljenja sviju potreba vojne sile i za orZanizaciju i racioniranje snabdevanja civilnog stanovništva. Na tim principima regulisana je rekvizicija u svima zaraćenim žemljama. Po zakonima o rekviziciji odnosnih zemalja, država, u cilju uspešnog vođenja rata i obežbeđenja normalnog snabdevanja pozadine, ima pravo da prinudno oduzme sve što ioj zatreba za vojnu silu i civilno stanovništvo. Pravo države ide dotle da da-

nom objave mobilizacije, odnosno ulaska u rat, može.

da proglasi totalnu etatizaciju celokupnog privatnog privrednog aparata. U tome duhu izrađeno je i naše zakonodavstvo о геку еј. 8 _ | Uredba i pravilnik o rekviziciji statuiraju opšte pravo rekvizicije i to.za vojnu silu, državne i-· ostale

ustanove, preduzeća važna za zemalisku odbranu kao.

· НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ___

Страна 37 _

EM VIZICIJA

i za civilno stanovnišvo. Sledstveno pravo na rekviziciju dato je svima resorima nadležnim za snabdeva-

nje u vremenu rata, a do sada pravom rekvizicijom mogla je da se služi samo vojna sila. Rekvizicija se može vršiti u pripravnom, mobilnom i ratnom stanju, kao i u slučajevima kada se potrebe ne mogu podmiriti redovnim načinom nabavke. Sledstveno rekvizicija bilo za potrebe vojne sile ili stanovništva moguća je i u mirno doba kadgod nastupi poremećaj u snabdevanju važnim potrebama kao što је па ргmer danas slučaj sa velikim brojem neophodnih artikala, u prvom redu sa hlebom. Može da bude opšta i mesna. Opšta rekvizicija vrši se na celoj državnoj teritoriji, a mesna na ograničenom području. Opšta rekvizicija obuhvata sva sretstva potrebna zemaljskoj odbrani, a mesna ono što je potrebno vojnoj sili, preduzećima i ustanovama zemaljske odbrane, odnoспо stanovništvu. Predmeti rekvizicije mogu da budu: liudska i stočna hrana, stoka sa opremom, SVE vrste vozila, železničke pruge sa voznim parkom, svi plovni objekti, sva sretstva za saobraćaj, industrijska i zanatska preduzeća i rudnici, sav građevinski matefijal, sretstva za ogrev i osvetlenje, samoupravne i privatne bolnice i sanatoriumi, sva sretstva poljoprivredne proizvodnje (alati, mašine, semenje, zaštitna sretstva, veštačka đubriva itd.), samoupravne i privatne zgrade, sva ostala pokretna i nepokretna dobra. Dakle nema predmeta koji se ne bi mngao rekvirirati. Jedino za ljudsku i stočnu hranu postoje dva ograničenja. U pozadini ne mogu se rekvirirati ljudska i stočna hrana potrebni za obezbeđenja ishrane za četiri meseca. Isto tako na vojišnoj teritoriji ostavliaju se predmeti ishrane najmanje za mesec dana. Rekvirirana preduzeća poveravaju se upravi odnosno upravniku koga odrede nadležni ministri za čije je potrebe izvršena rekvizicija. | ЈЕ

Načela rekvizicije su sledeća: 1) prvenstveno se vrši za potrebe vojne sile, a može i za potrebe stanovništva; 2) ograničena je »na najnužnija sretstva i raspoređuje se na stanovništvo, ustanove i preduzeća prema njihovom imovnom stanju i prema količini sretstava koja se kod njih stvarno nalaze«&; 3) isplata rekviriranih predmeta vrši se prvenstveno u novcu, a tek u nedostatku raspoloživih sretstava bonovima ili rekvizicionim priznanicama. Izuzetno od ovoga rekvizicija stoke i vozila u pripravnom stanju može se vršiti samo isplatom u gotovu; cene Frekviriranih predmeta određuje vlada kad se rekvizicija vrši za potrebe vojne sile odnosno ministri i ban Hrvatške kad se vrši za ostale potrebe. Kad cene nisu Odrčđene onda ih određuju rekvizicione komisije na bazi lokalnih pijačnih cena. III |

Rekvizicija preduzeća je dvojaka: ili se preduzeće poziva da nastavi rad isključivo za državne potrebe, đa radi za račun i po nalogu državne vlasti ili se stavlja u državnu eksploataciju. U prvom slučaju sa vlasnikom“ preduzeća sklapa se ugovor kojim se predviđa naknada za izrađeni materijal, a ova se određuje prema stvafnom koštanju sa dodatkom najnužnije zarade »za opstanak sopstvenika« dok briga za sirovinu + radnu snagu prelazi na državu. Kada država uzima preduzeće u svoju režiju, vlasniku pri-