Народно благостање

Страна 56

ПОЛНО, лов ПОРЕ - Бр. 5

Из уредништва

Седам узрока скока цена код нас“

Колико смо ми могли да прегледамо, до сада је изнесено седам самосталних узрока скока цена код нас. Време је да се изврши кратка анализа тих разних тврђења.

Прва критика на државну политику цена пред крај 1939 год. и почетком 1940 прогласила је да је септембарска уредба; односно њезини недостаци, једини узрок скока цена. На то је одговорено са службене стране да је то тврђење погрешно и да је једини узрок скока цена код нас скок цена у иностранству. Ми смо то тврђење обеснажили следећим аргументима: 1) Да увоз игра малу улогу. у снабдевању | земље; 2) да смо увозили углавном из земаља, које су имале стабилне извозне цене — бар у првом делу рата; 3) да је увоз био много скупљи у северно-европске земље но код нас; 4) да"нигде нису цене толико скочиле колико код нас.

Оборивши тако тврђење да је иностранство проузроковало скок цена враћамо се питању: да ли одговорност пада ипак на недостатке закона. Што се тиче септембарске уредбе, тврђење је тачно; тај је закон био неспособан да сузбије скок цена. Он је дао један критеријум за недопуштено подизање цена од стране продавца, који власт није могла да примени. Судија није био у стању да утврди да ли јеу конкретном случају инкриминисаном ценом продавац постигао прекомерну и неуобичајену добит. Али су код нас скакале цене и оних артикала који су били стављени под контролу, који су максимирани, (а

скок је одобравао сам надлежни уред). Из тога се

да извести да има узрока и ван закона.

Да није то у области извршења закона2 Кад је основан уред за контролу цена и кад су његови први кораци остали без успеха, прогласио је он да узрок лежи у области извршења закона, наиме, у недовољности чиновничког апарата. Али су цене скакале и после попуњења тога апарата, тако да је јасно да се не може да припише извршењу закона целокупна одговорност за скок цена,

Ако скок цена није проузрокован тотално ни робом из иностранства, ни недостацима закона, ни његовим извршењем, онда се да извести закључак да постоје узроци независно од закона и његовог извршења. Читаоцима није тешко да погоде који је то узрок, јер се он у последње време све чешће потрже. То је пад куповне снаге динара проузрокован променом на страни новца. Има људи — нарочито међу опозиционарима — који цео скок цена. приписују том узроку. Међутим ни то није тачно. Не може се порећи да је повећање оптицаја такође један од јаких узрока скока општег нивоа цена. Али та појава пре свега није дошла до пунога дејства из разних узрока,

од којих се један врло често помиње. Мислимо на те--

заурапиту. Каже се да је тезаурација повукла из оптицаја неколико милијарди динара и тиме онемогућила највећем делу вишка оптицаја да произведе скок цена. Тачно је и то да је тезаурација дејство= вала дефлапионо, али ни то није било стопроцентно. Не треба заборавити · да има две врсте тезаурације: једна обухвата капитал, који се уопште не мисли дугојачије да пласира;

а 1 капитал Ni 6

ментално не налази одговарајући · пласман, али га тражи. Први се може сматрати као пуна дефлација овај други међутим могао би се пре упоредити са депозитима по виђењу, односно сматрати за једну врсту потенцијалног платежног средства. Код нас постоје обе врсте тезаурације.

Као што видимо ни један од поменутих узрока ни сви заједно нису у стању да нам објасне укупан скок цена код нас. Следствено намеће се питање да не постоји ипак каква законска мера, која је- проузроковала тај скок цена. На страни закона -се налази још један узрок, коме се мора да припише у знатној мери скок цена. Мислимо на оне законске прописе, који су истовремено основно начело наше политике цена, 2 по којима су извесни артикли стављени ван домашаја законског нормирања цена и чије-су цене препуштене слободној игри. То су луксузни артикли и пољопривредни производи, који се изузимају испод удара законодавних и административних мера о ОГ збијању скупоће.

Тај пропис почива на једној "економској "заблуди, наиме, да су цене појединих артикала у једној јединственој привредној области аутаркне, да се развијају независно једна од друге. -Напротив-све су цене повезане међу собом, непосредно или посредно, економски или психолошки, у један систем; услед тога артикли чије су цене -повећане вуку за. собом остале-—— слободне или стабилизиране. Друга заблуда је да постоји мноштво луксузних артикала. Под луксузним артиклима се разуме добро које под свима. условима и свима околностима служи задовољењу једне потребе бесноће. Такових је артикала врло мало. Дијамант је одиста луксузан артикал, али справа за сечење стакла-од дијаманта није. Скок цена се преноси не само економски — преко производње, већ и психолошки, као зевање.

Али је најглавнији узрок скока цена код насу другој једној области, која нема непосредне везе са законодавством о сузбијању скупоће, али која спада такође у област државне политике цена. Мислимо на цене пољопривредних производа, које су дошле: под удар државних интервеционих органа. Читаоци знају добро шта је било са ценама вина, вуне, жита, уљарица, кукуруза, пиринџа итд. Све су те цене отеране намерно врло високо, јер је влада сматрала да; из разлога социјалне правице, треба да подигне благостање пољопривредника. Не зна сваки човек да израчуна паритет цена т. |. да пронађе колико треба да. кошта жито кад памук кошта х јединица више; али сваки зна да треба да скочи и роба коју он продаје кад скаче она коју он купује. Према томе подизање ових цена је такође и најјаче допринело скоку цена уопште.

Као што из свега овога видимо, погрешно је рећи да је законодавац био неспособан да изведе политику стабилизације цена. Држава је само једним делом желела да стабилизира цене, а другим да их подигне. Резултат тога био је општи скок цена.

1 Из редакције: Овај је чланак написан пре 25 дана, а сложен 5 т. м. Због обилности материјала и због порг=мећаја који с били донели. празници, објављује. се. тек. a