Народно благостање

18. јануар 1941.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 55

Iz uredništva

STA JE TO HINELACIJA

— Povodom govora g. dr. Šuteja —

Sa velikim interesovanjem je očekivan i saslušan govor ministra finansija g. dr-a Šuteja o našem finansiskom stanju. A najdublji utisak je učinilo njepovo kategoričko tvrđenje, da kod nas nema uopšte inflacije. Ta rečenica u njegovom govoru glasi:

»Dostavljaći pomenutih pretstavki nisu ni pokušali ozbiljno dokazivati da kod nas postoji inflacija i to »tipična« inflacija. Radi toga na tu njihovu tvrdnju ja mogu samo da odgovorim tvrdnjom da inflacije nema.«

Kako je kod nas bilo sveopšte uverenje o postojanju inflacije i kako je to znao i sam g. d-r Šutej, to je on smatrao da svoje tvrđenje, koje je palo kao grom iz vedroga neba, treba da ilustruje jedn-m drugim ftvrđenjem koje se može da upotrebi kao O »per analogiam«. To drugo tvrđenje glasi: »Када зе розје prošlog rata u Nemačkoj računalo samo u milijardama, učenjaci su se prepirali o tome postoji li ili ne postoji inflacija. Prepirku je izazvala činjenica što je kraj velike oskudice novčanica ipak vrednost novca padala, a faktori koji utiču na formiranje cena su rasli.«

Ali se g. d-r Šutej nije zadržao samo na golom tvrđenju, već je otišao korak dalje sledećom rečenicom: »Prekomerno izdavanje novčanica tj. inflacija opticajnih sredstava, samo ie jedna od metoda inflacije, a ne i |edini oblik u kojem se ona pojavljuje. Dato, sed non concesso, da mi imamo novčanu inflaciju, postavlja se pitanje kako može ona da utiče na elemente koji formiraju cene kao i na visinu samih cena.« (Da pređemo preko toga da se na iednom mestu govori o metodi, a na drugom o obliku inflacije. U stvari ni jedno ni drugo nije tačno, ali to nije glavno).

Ljude, koji nisu ušli u teoriju novca i kojima je nepoznato šta nauka kaže o inflaciji, gornje tvrđenie moralo je da stavi pred pitanje kakova još inflacija postoji sem one koja leži u prekomernom izdavanju platežnih sredstava? Prost čovek ne zna za drugu. Međutim po g. d-ru Šuteju, kao što smo videli, baš ta narodska inflacija ne postoji.

Naša bi dužnost bila da pokušamo da objasnimo ono što 2. d-r Šutej nije mogao da uradi u jednom govoru koji nije imao za zadatak da tretira pitanje poima inflacije, već pod pretpostavkom da je isti svima poznat, analizira to pitanje u praksi kod nas. Da bismo mogli to da uradimo, potrebno je da pođemo od pojma inflacije u nauci. Niie nauka jednodušna u raznim pitanjima inflacije, naročito ne u onom o njenom dejstvu na narodnu privredu; ali odnosno poima inflacije postoji jednodušnost kod prvih naučenjaka. A među njima je svakako najveći profesor Kenz, čija definicija inflacile ovako glasi:

»Kad produženo povećanje količine efektivne tražnie ne proizvodi produženo povećanje proizvodnje, već se svodi samo na proporcionalno povećanje

i usluga. Ekonomist se neće iznenaditi, jer on zna da tražnja dobara ima jedini mogućan izvor u dOhotku. Dohodak stvara kupovnu snagu, a ova tražnju. Ekonomist zna dalje da se dohodak upotrebljava za nabavku dobara za potrošnju, kao i to, da se

"nikad ne troši celokupan dohodak, već da jedan deo

ide kao ušteđevina u banku i tamo stvara kupovinu snagzu za investiciona dobra. Veličina dohotka uslovijena je volumenom platežnih sredstava u opticaju. (Naravno to se odnosi na nominalni dohodak, jer realni koji se dobija iz odnosa dohotka prema celini, nije merodavan za cene).

Ako su investicije ravne uštedi, onda visima cena zavisi od količine potrošnih dobara. Drugim геčima odnos između nacionalnog dohotka i količine proizvodnje daje nivo cena.

Kako može da se poremeti postojeći nivo cena? Promenama na strani proizvodnje i novčanog opticaja. Povećanje proizvodnje pri nepromenjenom opticaju obara cene, a smanjenje povećava. Povećanje opticaja pri nepromenjenoj proizvodnji povećava cene, a smanjenje obara. Skok cena je inflacija, a pad deflacija. Uzrok inflaciji je povćanie opticaja ili smanjenje proizvodnje, a deflacije povećanje proizvodnje ili smanjenje opticaia — sve pod uslovom da se promena zbiva samo na jednoj strani jednačine ti. na strani proizvodnje ili na strani novca. Međutim mogućno je da se dogode istovremeno promene na obema stranama jednačine i to ili paralelno ili u protivnim pravcima. Mogu da se povećaju ili smanje istovremeno obe strane, mogu na pr. da se povećaju platežna sredstva u opticaju i proizvodnja. U tome slučaju ima inflacije samo u koliko se opticaj više povećao od proizvodnje. U obrnutom smislu važi isto za deflaciju.

Ako sad hoćemo da damo definiciju inflacije sa pogledom na promenu volumena platežnih sredstava u opticaju, onda bi ona ovako glasila:

»Inflacija je svako povećanje opticaja platežnih sredstava i pretvaranje istih u aktivnu R&upovnu snagu pri nepromenjenoj proizvodiji« (deflaciia ie u Obrnutom smislu).

To znači da novčani opticaj može da izazove skok cena samo ako se proizvodnja ne poveća. Po gornjoj definiciji mogućno je povećanje opticaja bež skoka cena i skok cena koji nije prouzrokovan povećanim opticajem,

G. d-r Šutej je verovatno imao ovo pred očima kad je kazao da njegovi kritičari nisu ni pokušali da dokažu postojanje inflacije, odnosno da je prvo prouzrokovalo drugo. U konkretnom slučaju tvrđenje da je povećanje opticaja prouzrokovalo skok сепа је polo i nedokazano, ako se ne dokaže i veza između njih. A to se može učiniti ako se dokaže:

_ 1) da se celo povećanje opticaja pojavilo aktiv-

a strani.tražnje dobara i 2) ako je to slučaj, da

jedinica troškova, onda se dobija stanje koje bismo “proizvodnja „је porasla u srazmeri povećanja ku-

mi najzgodnije nazvali pravom inflacijom.« Verovatno da će mnoge čitaoce iznenaditi ova

definicija, jer u njioi nema ni reči o platežnim sred-\. stvima, ni o opticaju, ni o njegovim promenama. Xi

Cela se definicila odnosi na ponudu i tražnju dobara

:povne:sna

usled povećanja novčanog opticaja. 6 да smo dali potreban komentar po pil : e sporno izmedu 2. 4-г 5шеја 1 пјевоу ara. Po sebi se razume, da mi nismo ništa dru-

nja kOJE

'o:Giljali ovim člančićem. MU