Народно благостање

"18. јануар 1941. ·_ НАРОДНО има (док централу не мора да има) није то. Међутим у уреду ће фунгирати органи.

Задатак увозних заједница је пословно-техничке и више административно-техничке него економске природе. То је скупљање чланова у једну групу да би се могао лакше да изврши врло прост задатак констатације потребе, евентуално набавка сировине

БЛАГОСТАЊЕ“ Страна 59 _ (ер она се може набавити независно од заједнице)

и расподела према волумену појединих предузећа. Ништа простијег на свету. Због тога мислимо, а нарочито с обзиром на огромне трошкове које би ова заједница повукла по поменутом нацрту, то би најбоље било, да она буде једна проста ODA Mania као што су многе постојеће.

за з:а

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

TRINAESTO AMERIKANSKO PISMO BIĆE ОВЈАУLJENO U SLEDEĆEM EROJU.

Decembar je doneo opet nov I decembar je zabeležio dalji pOrast cena na Veliko i na maskok cena lo. Od kako је rat..izbio.to.je šesnajesti mesec sistematskog skakanju cena iako su preduzete mere protiv. A ako bi se uzele u obzir cene po -kojima se kupuje i prodaje znatan deo robe čije su cane .regulisane, imali bismo. još mnogo veće indekse. To naročito važi za zemljoradničke proizvode koji su, sem nekoliko, izuzeti iz kontrole i prepušteni igri slobodnog tržišta. Maksimirane su cene pšenice, kukuruza i uljarica. U ·izvesnim krajevima zemlje penje se cena preko zakonske na 400—600. Kukuruz se na celoj liniji plaća preko cene uredbom propisane. Po znatno višim cenama od propisanih trgovane su i uljarice. Raž, pošto je izvan kontrole, plaća se 350 do 450 pa i 500 din. Ječam i ovas znatno prevazilaze cenu pšenica. Kukolj vredi isto kao i pšenica, tj. 300 dinara. Porast cena na veliko u decembru izgleda ovako (u 9):

ргета Novembru | Decembru Ayvgustu 1940 1939 1939 Biljni . 4,1 115,6 158,3 · Stočni 6,7 46,3 78,2 Mineralni 0,1 27,6 44,7 Industrijski 6,7 44,7 69,3 Opštni indeks 5,8 58,3 87,3 Izvozni proizvodi 4,5 56,3 93:7 Uvozni proizvodi 77,0 - 49,9 77,4

Favoriti skoka u decembru prema novembru bili su stočni i industrijski proizvodi. Nešto malo manje skočili su i biljni, tako da je ovoga puta izostao samo skok mineralnih proizvoda koji su međutim u prošlom mesecu, ti. novembru, po visini porasta bili na prvom mestu. Kod biljnih proizvoda osim pšenice i kukuruza čije se cene obračunavaju na Osnovu utvrđenih, skočili su svi ostali proizvodi, a u prvom redu јесат, ovas, Vino, rakija, raž i pasulj. |

Cene stoke i stočnih proizvoda u decembru mesecu роrasle su na celoj liniji jar je ponuda bila nešto manja dok је tražnja, usled praznika, bila veća. Sem toga pušten je iZzVOZ svinja u Nemačku koji jie dopuštao plaćanje većih cena koje tovlienje čine rentabilnim i pri sadanjoi ceni kukuruza.

Mineralni proizvodi u decembru ostali su nepromenjeni, đok su industrijski, posle dvomesečne pauze u toku oktobra i novembra, osetno porasli. Od industrijskih proizvoda skočili su koža, đon, gvozdeni proizvodi i špirit industrijski.

Izvozni i uvozni proizvodi takođe su prilično porasli, a naročito drugi.

'Kada posmatramo porast cena na veliko” prema _ де-

cembru i avgustu 1939 vidimo da su biljni proizvodi svojini indeksom dalzko izišli ispred sviju ostalih. Prema. njihovom skoku stočni proizvodi skočili su za Уз prema decembru. 1ı та Уа ртета avgustu; mineralni za а prema decćembru-~-i avgustu; industrijski za 1/|s prema decembru i za !/x prema avgustu Prema tome na opšti indeks, koji ja prema avgustu 1959 porastao za 87,9%/o najveći uticaj imali su biljni proizvodi, oni su bili jedan od glavnih faktora poskupljenja života. indeks biljnih prema industrijskim u decembru bio Je veći za 47 2%, dok je suvočnih još uvek manji za 8,0%. 5

Dinamika kretanja i. intenzitet porasta cena. па: :veliko (uvek prema prethodnom. mesecu) od septembra 1939 do deceinbra 1940 godine izgleda ovako (u %/):

Industr. Ogšti o

Biljni Stočni Miner IX 1909 — 80 — 05 nepr P US — 0, X | а А 48 + 55 < 2 5 45 XI 182. +} 18 FP 29 | O. LT 893 XII | AD OG 9 | 58 47 1 1040 | __UU POO nepr „_ 42 „m 26 Ц MZ 2820 23 „+ IO 52 Ш 5 158. | 64 пере“ + 31 TT OB У Ш 08 = 06 + 57. + 47. <= 58 У T а POLOM = та _— 04 _ - 03 VI | ов = 44 | 08 T 25 TT 29 VII Po | 30 + 19 = O8 + 23 VIII |P 270 У IT GB TL Al + dž 19 IX |. 07 FP 108 | 17 PP 995 ~» 57 Х = 55 + 7,8 -перг.. = 08 ~ +, 53,0 XI | 64 пер | | 64 EE 25. - 54 "ХП ПА АЛА TP OZ | OM 1 67 ; а

vembru porastao je za 1,5 do 12,1. о Еј a u.skoku cena na malo pretstavlja novinu»koja:-dolazi:ctshdd sve većeg poremećaja odnosno nejednakosti u snabdevanju što povlači za sobom i veće razlike u cenama.

Porast cena na: malo (baza 1930) u % 70 RU stičnim periodima iEleda ovako:

pre in ан “Novembru Decembru · Avgustu 1940 1939 _ [939 Beograd. | 814 496. 69,4. Zagreb | 9,6 42,3 62,1 Ljubljana | JB 92,0. 55,9 Skoplje |__ 12 50,3 ___JOG батајсуој 8 439 649 _ Novi Sad ~ 76 55,0 68,8 Niš __ || 69 48,9 63,3 ŠDIE _ 29 37,4 | 511 Banja Duka OU 46,7 68,6 Cetinje | o 3,5 57,9 75,7

Deećmbarsški skok u poređenju sa novembarskim negde je bio jači, a negde slabiji; u proseku intenzitet skakanja bio