Народно благостање

Страна 58 _ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ "Бр. 4 ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА POLJOPRIVREDA — Наредбом Банске власти у Загребу на терито-

— Талијански министар пољопривреде је наредио да се пријаве резерве најважнијих животних намирница: пше-

нице, кукуруза, брашна, тестенина, пиринча, уља, бутера;

сланине и масти. Пријављене количине морају се предати у одређене магазине. У децембру осетила се у јачој мери не-

сташица маслиновог уља због чега је смањен оброк по глави.

на 800 грама, али је зато повећан других масноћа.

На конференцији воћарских стручњака Бансвине Хрватске одлучено је да се посвети што већа пажња проблемима воћарства. У том циљу биће набављено три стотине хиљада комада изданака разног племенитог воћа, које би се прекалемљивало у бановинским расадницима и слало народу. Банска власт је одредила већ 600.000 дин. за куповину ових изданака. Дакле биће уведени путујући „господарски учитељи“, а по селима воћарски повереници. Ова реорганизација воћарства биће изведена преко Господарске · слоге.

— Prizad je propisao uslova za zaključenje ugovora o setvi suncokretovog semena. Fabrike ulia plaćaće za 100 kilograma zdravog, sušenog i rešetanog semena 350 dinara, a za svako zasejano jutro daće fabrike akontaciju od 500 dinara i to 100 kod sklapanja ugovora, a 400 kad se utvrdi da je površina zasejana. Proizvođač dobija seme, koje će mu se obračunati kad bude predao prinos posle žetve,

— Zbog oskudice tekstilnih sirovina gajenje kudelje i lana dobija sve veći značaj. Kudelja se gaji u Vojvodini, gde postoje. kudeliare za njezinu preradu. Ministarstvo za poljoprivredu namerava da proširi proizvodnju i u krajevima južno od Save i Dunava, i fraži zato kredit za podizanje 96 kudaljara i 6 lanara u ovim krajevima. Svakako da je neophodno da postoje kudeljare koje će preuzeti i preraditi konoplju, ali glavni posao je razviti smisao kod poljoprivrednika za proizvodnju. To je zadaća ministarstva za poljoprivredu. Prerada kudelje je industriska radinost, za koju je veoma lako zainteresovati kapital i on će se vrlo lako naći.

INDUSTRIJA

— Тражња челика у Канади се толико повећала да се рачуна да ће се овг године јавити мањак од 1 мил, T. Производња ће износити 2,2 мил. а потреба 3,2 мил. Влада је одредила знатне суме за пошећање капацитета предузећа за производњу челика. Пошто за то треба времена, рачуна се да ће се морати из САД да увезе извесна количина ч=лика. — Прошла година је била рекордна за америчку же: лезну индустрију. Произведено је 46,3 мил. т. сировог железа,.за 44% више него 1939 и 645 мил. т. сировог челика, за 35% више. Потреба сировог челика у 1941 цени се на 93 мил. Капацитет предузећа износи сада 83 мил. т. годишње. Како се он не може тако брзо да повећа, влада је решила да регулише потрошњу челика према потребама наоружања. — Немачки хемиски концерн И. Г. Фарбениндустри А. Г. повисио је главницу издавањем основних акција у износу од 10 мил. Рм. на 773,20 мил. |

— Према информацијама америчке агенције „Јунајтед Прес" производња авиона у САД развија се доста споро. Разлог томе је оскудица материјала. Осим тога сарадња између војних власти и предузећа код поруџбина није увек потпуна. Дешава се доста пута да војне власти траже да се изврше измене у конструкцији неког типа авиона када се овај већ налази у производњи, што изазива поремећаје п застој. = )

рији Бановине дозвољена. је производња сурогата за кафу од пржених житарица, сувог воћа, цигуре и легуминозе. Такође је дозвољена производња шећера са мирисом ваниле, цимета и др. нешкодљивих мириса.

— Vlada Sov. Rusije je rešila da pojača lokalnu proizvodnju dobara za potrošnju kao na DT. nameštaja, obuće,

'štofova, metalnih proizvoda itd. Sirovine treba da se u уесој

meri prerađuju u mestu proizvodnje. Na taj način misli se rasteretiti železnički saobraćaj. Proizvodnja voća i povrća treba sistematski da se povećava, tako isto sakupljanje gljiva. Treba da se organizuje sakupljanje otpadaka za ishranu svinja tako, da. će se u najskorije vreme moći njima da ishrani око У; пи.

JAVNE FINANSIJE

— У Холандији ће ових дана бити расписан држакзи зајам у износу од 500 мил. форинти са каматом од 40% а роком од 10 година.

— Немачка влада је решила да продужи важност закона о повишењу друштвеног пореза од 19:88 на неодређено време. Тим законом је повишена стопа друштвеног пореза прогресивно до 40%.

Према пројекту новог закона о државном рачуноводству, предвиђене су извесне измене у погледу доношења државног буџета. У будуће буџетска година ће се поклапати са календарском.

— ба мађарским универзитетима су заведене прогресивне таксе 53 плаћање школарине. Према имовном стању студенти су категорисави на пет група. На тај начин известан број студената сиромашног стања биће потпуно ослобођен плаћања школарине.

ТЕСОУМА

— У јуну 1940 одређено је у Италији да трговци могу у цену текстилне робе да урачунају на име трошкова и добити 26 до 29% од куповне цене. У великим градовима тај се проценат могао повећати за 5. Како су у последње време цене почеле да скачу министар за корпорације је наредио да се испита сваки поједини случај повишења, по» што сматра да нема разлога да се додатак на куповну цену ПОВИСИ.

— „Похит“, „Погод“ Гимпекс"' Господарско импортно и експортно"' ад. из Загреба заједно са власницима великих житарских радњи у Загребу и Осеку оснивају акционарско друштво „Производ“ који ће се бавити трговином пољопривредних производа.

— Робни промет између Совјетске Русије и Бугарске 1988 год. износио је 2 и по милиона лева, 19839 г. 5 милиона а 1940 70 милиона. Бугарска је куповала углавном памук, петролеј, вуну и кожу а извозила пољопривредне производе и дуван.

— Od početka rata u Evropi pa do kraia 1940 uvoz zlata u Sjedinjene Američke Države je iznosio 5.800 mil. dolara. Proizvodnja zlata u zemlji za to vreme je iznosila oko. 5.300 tako, da zlatna rezarva porasla na 22 milijarde.

— Наредбом Банске власти у Загребу на територији Бановине дозвољена је производња сурогата за кафу од прженик житарица, сувог воћа, цигуре и легуминозе. Такође једозвољена производња шећера са мирисом ваниле, цимета и др. нешкодљивих мириса.

— Између Југославије и Турске постигнут је споразум да се отсада превозни трошкови за робу која се упућује у Турску плате у Југославији само до југословен-