Народно благостање

ni

Страт _ ____ _ __HAPOJIHO

Јјетважнија у: том погледу тражња која је дошла од стране јавне: руке, < ; 28 o. O.

Основни проблем пред којим. се налади паша Ha:

родна привреда: на почетку 1941 јест набавка сировина извесним гранама индустрије и стабилизација цена. Кол неких сировина тешкоће нису несавладиве, док код других ваља рачунати с тим да се неће моћи добити за цело вро-

Месрата. Али и. оне гране које буду радиле пуним обимом,

неће. ни. у будуће „подмиривати нормалну тражњу, наго тражњу која се изменила у току рата и због рта. Без

обзира на обим производње, због овако прсмењене тражње.

коју треба задовољити, јавља се проблем снабдев-ња у току 1941 друкче него претходне. Прошле годене снабдевање је вршено донекле и из залиха, ове године вршиће се углавном из текуће производње, која ће уз то да буде мања. Зато. се поред питања добављања сировина и ста билизације цена јавља и треће, рационирање потрошње великом броју артикала.

А ал LASK > O problemu penziong osi-

Ove godine osnovana je na beogradskom „pravnom fakul- guranja зеђака | tetu katedra za radničko za-

i | konodavstvo. Ovo je najm'ađe о zakonodavstvo, koje зе razvija vrlo brzo, zato što moderna država razvija relativno najveću dšfatnost na području socijalne politike. Naročito posle SvetskOg rata zakonodavstvo je regulisalo sve odnose između rada i Карнаја, а vrhunac njegov Je u težnji da se radnicima obezbedi minimum. egzistencije ne samo dok mogu da rade, перо i ža slučaj iznemoglosti, starosti i smrti. Radničko zakonodavštvo nametnulo se razvojem političkih odnosa u zemljama gde je radnički pokret bio snažan. To je skrenulo državu na polje socijalne politike, a onda su odatle nastale

šežnje "да se osiguraju takođe i ostale grupe zanatlija, tr-

govci. i seljaci.

___ Najdalje su u tom pogledu otišle Sjedinjene Američke Države, gde je penzija osigurana svima ekonomski slabim preko 60 godina: Kako je i kod nas na Balkanu tome pitanju posvećena izvesna pažnja, to je dalo povoda »Slovencu« da pokrenć i kod nas pitanje penzionog osiguranja seljaka. Međutim, ono ne može da se reši na način na koji Je rešeno radničko oSšiguranje, ili kao što bi moglo da se sprovede kod zanatlija i trgovaca. Prema tome ne može se za njega tako prosto ni pledirati.

|. Problem osiguranja javlja se za sve one društvene redove koji žive od prihoda svoga rada. On ne postoji za one koji kao posednici imaju u samom posedu izvor prihoda.

| . Seljak. spada u kategoriju posednika. Međutim, taj posed. nema karakter po kome bi se moglo jednostavno Каzati, da je osiguranje za slučaj starosti nepotrebno. To je malo seliačko gazdinstvo koje se održava radom ecele porodice. Glava porodice eventualno je fizički najjači njen član i radi najviše, ali rezultat rada je ipak ono što porodica da

svojom ukupnom snagom. Radna sposobnost jednog od čla-

nova porodice nije bitna pretpostavka za obrađivanje poseda, za razliku od farmera, gde se za rad sposobni članovi

solidarnosti koj

Farmer, kad ne može, više da radi, izložen je smrti од

gladi. Za ovakve uvedeno je penziono osiguranje u Sjedi-–

njenim Američkim Državama.

Sasvim je:drukčiji položaj jednog člana porodice u se- . ljačkom... gazdinstvu, koji ne može da radi. Кога bi onda.

trebalo. osigurati da dobija penziju, u starosti. Ili sve članove Porodice ili nijednog. . ;

_BJJATOCTAFE

и - Пати Бр. 5.

· Drugi Je problem kako treba uopšte da se organizuje. OVO Osiguranje. Penzioni fond, u principu, treba da se obrazuje iz ušteda onih koji će jednog dana da uživaju renftu. Uplate treba vršiti u novcu. Тгеђа!о Бф dakle, da seljak ima poseban višak prihoda u novcu da bi mogao da plaća doprinos u fond. Prema prihodu: koji kod nas ima 70% sitnih · seljačkih gazdinstava, ona ne bi mogla da odvoje ništa u. taj. fond. Fond bi bio vrlo siromašan, a broj · kandidata VIIO-. velik. To ne bi bilo uopšte osiguranje za slučaj iznemoglosti i starosti, nego bi se samo politički demagozi тог! да ћуајеdelima ostvarenim па papiru.

Drugi izlaz bio bi da država uplaćuje u fond iz ·budžetskih prihoda. Najveći deo tih prihoda potiče iz posrednih poreza koji se prevaljuju na potrošača. A najveći ђгој ро-: trošača prestavlja seljak. On bi morao da u vidu poreza plati doprinos u fond, i kad bi se smatralo da je nesposoban da ga plati neposredno. Ako ne može da plati пергозгедпо, · пе treba mu taj doprinos naplaćivati ni posredno. -

Najidealnije stanje bilo bi kad bi se svakom mogla da obezbedi renta za starost i iznemoglost. Ni protiv čijeg Oosiguranja ne može se ustati principijelno. Ako je realno mogućno, treba ga negovati. Nailošije stoji sa osiguranjem rente seljaku našeg tipa. Mi ne smatramo da je u Bugarskoj zaуодепјет репдопог osiguranja rešen problem onih Кој па selu ne mogu da rade. Državni doprinos u fond ne može da bude toliki da penzija bude osiguranje. Mi vidimo kod nas, da Bratinske blagajne, u koje uplaćuju svi zaposleni i poslo- davci, jedva uspevaju da obezebede minimalnu penziju 5уОjim članovima, koja bi се mogla označiti kao pomoć.

Porast cena životnih namirnica "poslednjih nedelja u Turskoj bio. votnih namirnica u Turskoj je znatan. On je zahvatio ne ; У Samo, ·uvozne proizvode kod МЕ дневне аеро kojih se oseća jaka .oskudica. nego. i domaće kojih ima dovoljno. Proizvodnja žita u 1940, iako slabija od one 1939, dala je toliko, da bi se mogla podmiriti ne samo unutrašnja potreba nego i jedan deo izvesti.. pa ipak se osetila oskudica u njemu. Vlada je morala da povisuje maksimalne cene da bi potstakla proizvođače na prodaju. Sve to nije pomoglo, žito je i dalje dolazilo u malim. količinama na tržište. Slična situacija vlada ioš kod nekih · artika!a kao na pr. vune i tekstilnih proivoda. : 5 To je dalo povoda vladi da povede oštru borbu protiv špekulativnog povećanja cena i veštački stvorene oskudiće: Prva mera odnosila se na prodaju pamučnih proizvoda držav. nih tekstilnih fabrika. Početkom januara o. g. vlada je rešila da se oni prodaju putem prodavnica raznih državnih predužećai naročitih dućana otvorenih po gradovima. Na taj пабп је trgovina isključena iz prodaje ovih proizvođa. Ova mera: ina za cili da nižim cenama natera trgovce da smanje cene svojoj robi. Zasada se ne može da oceni njen efekat, pošto je još: u početku. Govori se da će na isti način biti prodavani i vu? neni proizvodi. 0 Druga mera kojom vlada želi да poboljša snabdevanje--

Borba protiv špekulacije ži-

рохофсе izdvajaju i rade samostalno ili ako ostaju u poro- stanovništva je stvaranje državnih rezervi najvažnijih životnih đici, imaju prema roditeljima ugovorni odnos, a ne odnos.

a. je karakteristična za seljačko gazdinstvo. .

ministarstvu trgovine. Ovaj je naredio da se obustavi sva tr-? govina žitom, odredio nove maksimalne cene i otpočeo sa kupovinom. Pošto- Turska 'ima ograničen broj silosa, državne kupovine nisu mogle da: budu velike, ali ipak је rezultat njihov bio taj, da su seljaci. u Anatoliji ponudili vlađi svoje žito na prodaju. Posle otkupa izvesne količine žita vlada je ponovo dozvolila slobodnu prodaju, ali je pojačala kontroiu pad" trgovinom. na veliko; | PO DR ME 0, O

namirnica. U tom cilju osnovan je naročiti potsekretarijat u'