Народно благостање

раје

4. фебруар 1941. .

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 75

„šačkih legitimacija, biće uvedeni potrošački registri na .osno"уш Којћ се nadležne :AprOVizacije доде уан рогеђпе Ко-

ličine. racioniranih predmeta (троустпа 1 гадгивата, а ом оре: potrošačima. Za sada će racioniranje obuhvatiti s:edeće artikle: pšenicu, raž, ječam, kukuruz, brašno svih vrsta, testenine, mast, ulje, so, šećer, kavu, sapun i petroleum. Prilikom podnošenja prijava za legitimacije moraju se saopštiti i sve zalihe racioniranih predmeta. Ove se neće oduzimati,

sem u slučaju da ih potrošač ima preko potrebe ekonomske.

godine.

Kao što je poznato, 12 decembra 1940 godine doneta -je Uredba o meljavi i hlebu kojom je od 15 januara uvede-

na meljava jednoličnog brašna na ba.i 85% i од 1 januara predviđena proizvodnja hleba na bazi 70% pšeničnog i 80% kukuruznog brašna. Zalihe pšeničnog brašna i pšen:ce u Hrvatskoj nisu međutim takve da bi dozvolile za duže vreme spravljanje hleba na bazi 70% pšeničnog brašna pa je stoga naređeno da se hleb proizvodi od 65% kukuruznog i 35% pšeničnog brašna. Dozvoljeno je da se umzsto 35% mpšeničnog brašna upotrebi do 10% krompira i ražanog brašna, ali u tome slučaju proizvođači hleba moraju od preostalih 10% pšeničnog brašna spravljati narodno sitno pecivo u komadima od 100 grama i prodavati po ceni od 0,75 din. U isto vreme opštine su dobile pravo da ograniče proizvodnju luksuznog peciva od belog brašna na najnužniju meru, a upravnim vlastima u suficitarnim srezovima pšenične proizvodnje naređeno

je đa mnajenergičnije pristupe izvršenju prinudnog otkupa...

ваши та КО се могло нагађати какво ће дејство имати рат на привреду зараћених и незараћених земаља, са организованом

Стање наше народне привреде почетком 1941 год,

|

или диогралистичком привре--.

дом, ипак су. догађа.и превазишли свако очекивање. Haродне привреде изложене су поремећајима или у области

производње или у области промета, али без обзира где |

је настао, преноси се он даље из једне области у другу. Смањена производња има за једну од последица скок цена,

а скок се затим понздво одражава на даљој производњи. Ми смо доносили податке о променама које су наступале.

код нас од почетка рата, као и о мерама које су предузимане, да се ублажи колико је могућно штетно дејство

ратних догађаја. Сада ћемо покушати да дамо само укупну,

слику промена које су наступиле у току 1941 и стања у коме се привреда налази.

Производња, посматрана само по броју радника, развијала се преко целе године веома повољно. Немамо зош података за новембар и децембар, али у октобру имали смо за 62,7 хиљада више запослених него у истом месецу 1939. Само је у августу било мање запослених него у августу: 1939, иначе сви месеци стоје изнад одговарајућих претходне године. Па и сезонско развијање производње

текло је углавном нормално, са извесним опадањем у јулу уда се пораст броја запослених продужи до септембра, а У

октобру је већ дошло до сезонског опадања. Ово стање запослених радника мора се оценити веома повољним, јер нисмо имали проблеме незапослености, који би компликовали ситуацију обзиром на друге поремећаје у привреди.

| · С друге стране посматрана прерађивачка радиност. "није Ke развијала. уз повољне околности. Због тешкоћа. 'око добављања сировина извесне гране нису могле да раде. „у: обиму који би био могућан према тражњи за робом. У

том: погледу прилике су се јако промениле у току године,

„јер је; почетком 1940 било и залиха сировина и могло сео

добити, изко. теже, због блокаде, док је од уласка Италије

у рат снабдевање постало врло тешко, ако не немогућна,

а резерве су биле (све мање. Извесне гране морале Cy

просто да стану, као например прерада гуме, или да ограниче рад на минимум као индустрија сапуна. Прва нема могућности да се преоријентира на другу сировину, док би идустрија сапуна могла да повећа посао, ако би успела акција на повећање домаће производње уља. Текстилна индустрија добиће памука из Турске и Совјетске Уније али недовољно, тако да ће морати да употребљава ве штачке сировине. Тако су пред крај године морале да отпуштају већи број радника фабрике које нису извршиле

адаптације. за прераду вештачких сировина. Индустрија _

вуне мора да се снабдева домаћом, пошто се вуна теже добија него памук.

Индустреја коже радила је у првих 9 месеца за 25,9% интензивичје него 1989, зато. што она мора да под“

мири потребе унутрашњег тржишта за кожом; Али пошто. нема увоза сирове коже и она има тешкоћа због оскудице.

сировина. Потрошња је далеко већа од производње, а подмиривала се из залиха. Повећана потрошња коже- огледа се у производњи обуће, која је за 33% била већа него 1939. Ове гране индустрије имале су тешкоће због сировина. Код дрвне индустрије и цемента тешкоће су настале. због смањеног извоза. Код дрвне индустрије нај

горе је прошла производња дрва за грађу у другој поло; вини 1940, док је у првој половини извоз био одличан, па

с тим у везн и производња,

Неколико грана индустрије које су имале ломавих |

сировина и повољну ситуацију за извоз и на унутрашњем _ тржишту, радиле су одлично. Најбоље се развила метална _

индустрија, која је у месецу кулминације сезонске запо:

слености, септембру, имала 56,7 хиљада запослених према _

49,8 хиљада у септембру 1989.

Исто тако повољну ситуацију имају pynapeka, И то |

пионичка индустрија. | ЈУ септембру било је за 68 хиљада више запослених

него у септембру 1989, а у октобру 62,7 хиљ. Главни разлог ,

ове велике разлике су јавни радови изазвани изванредним приликама. На грађењу железница било је у септембру запослених 72 хиљаде према 50,7 хиљада у септембру 1989 а код градњи над земљом 50,5 хиљ. према 407.

У току 1941 биће много теже решавати проблеме ин- | дустрија које прерађују страну сировину, нарочито ако не.

могу да се служе сурогатима, тако да ће се показати

много већа разлика у запослености ових грана и оних

које раде са домаћим сировинама, односно оних радова.

који спадају у групу јавних.

O пољопривредној производњи писаћемо посебно.

Саобраћај железницама је био ванредно интензиван. Један разлог томе је смањење конкуренције камиона, дру-: ги велики транзит робе, па и оне која је раније ишла морским путем. Због великог оптерећења пруга осетила се јаче оскудица вагона и локомотива, која постоји код наси код нормалног обима промета. Само у трећем тромесечју промет робе изгледа да се попео био на 7 мил. према 5,7 мил. тона у истом периоду 1989.

Као што је у области производње дошло до сман., за код неких грана и повећања код других, тако је иу сбласти потрошње дошло до извесних померања. Номинални приходи великог броја потрошача нису се повећали срг: змерно скоку цена, тако да је њихова реална купозна снага смањена, а за толико смањила се и њихова тражња. Али зато се појавила јача тражња од стране једног мањег броја потрошача, чија је куповна снага велика. Али кслико год да је велика, она није толика да би могла да

јсе одрази на оријентацији производње према њој. «Меово