Народно благостање

__Сгвана 68

razlog leži u odgodi plaćanja zemljarine. Zato је ш novembru, pošto je odgoda već istekla, prihod bio veći za 60,96% tako da će se kalendarskom god nom eventualno nadoknaditi manjak ispod predviđanja. Trošarine su podbacile za prvih osam meseci budžetske godine 1940/41 za 4,22%, dakle nesrazmernoe manje nego u hrvatskom budžetu.

Nije nam jasno kako je to mogućno. Proračun budžeta nije sastavljen u mašti, nego na podacima, kao što se to čini i kod sastavljanja državnog. Banovina Hrvatska dobila je naprimer neposredne poreze. Finansiska direkcija u Zagrebu raspolagala је podacima o prihodima iz tih poreza, a takođe i Ministarstvo finansija moralo je da Banskoj vlasti izruči podatke o njima. Kod prenošenja finansiske падležnosti na Bansku vlast nije se postupalo jedno-

„strano, nego su pregovarale dve ravnopravne strane,

država i banovina. Nisu izvori prihoda ustupani samo DO Vrstama, nego i obzirom na iznos koji oni mogu da daju. Ovo drugo sigurno je bilo najvažnije. Ono što su trebali da donesu prihodi od neposrednih роreza državi, treba da donesu banovini. Da nije do510 do prenosa finansiske nadležnosti, ministar finansiia predvideo bi iz hrvatskih krajeva na ime neposrednih poreza onoliko koliko je predvidela Banska vlast. Koii je razlog da predviđeni prihodi budu manji u banovini nego u ostalom delu države, kad su podaci na kojima je vršen proračun bili ustvari iz iste ruke.

__НАРОДНО_БЛАГОСТАЊЕ

а БР 5

То је zagonetka koju mi ne možemo da те5ипо, хајо 560 тије ођјајепо ništa o prihodima za prvih 9 meseca. Mi ne sumnjamo da su podbacili prihodi od neposrednih poreza i trošarine. Ali tu mora da ima još nešto osim onih razloga koji važe kod državnih prihoda, jer še ne može da objasni ogromna razlika s procentu za koji su opali jedni i drugi. Trašarine su opale zbog smanjenog unutrašnjeg prometa, dok je za neposredne poreze glavni razlog onaj koji smo naveli, sa svim izgledima da će naknadno priteći prihodi koji su zaostali. i

Dok banovinski prihodi stoje vrlo nepovoljno, državni su naprotiv sjajni. Sam ministar finansija braneći se od prigovora da je morao i.za: redovne budžetske rashode da se obraća Narodnoj · banci, energično je naglasio da su prihodi bili »&DOtpuno zadovoljavajući«. Mi smo ih analizirali u br. SN. B. 1941. Za prvih osam meseca prihodi su bili za 3,7% veći od predviđanja. Pošto su rashodi bili izvršeni u manjem iznosu neco što su bili predviđeni, pokazuje se posle osam meseca višak prihoda od 1,189 mil. dinara. Jesenski meseci pokažuju znatno veće Drihode, nego letnji, kao i obično. Tako su u novembru prihodi bili za 98% veći od predviđania i za 26% veći nego u novembru 1940. Narodna privreda snosi javne irete prema svojoj snazi. Kako је тоgućno da na ekonomski jedinstvenom područiu ona u jednom delu države pokaže veću snagu nego u drugom?

IH. POVEZANOST DRŽAVNE I BANOVINSKE FINANSISKE POLITIKE

Zaključak iz ove analize bio bi da država nema potrebe da traži nove izvore prihoda i da čak može da poveća rashode po redovnom budžetu, pa da se ne pokaže deficit. Suprotno kod banovine. Ona Di morala da štedi, ako hoće da završi budžet u ravnoteži, i ni u kom slučaju da ne povećava rashode. To su uvideli uostalom i nadležni faktori, jer je ban izdao uputstvo, da kod sastavljanja predloga budžeta treba ograničiti rashode što je mogućno više. Međutim, još pre nekoliko meseca javile su novine da su svi odjeli predložili rashode mnogo Veće regzo Što su bili predviđeni za 1940/41 budžetsku godinu. Prema tome moglo se očekivati da će banovina uvesti nove terete. za pokriće povećanih rashoda.

Mesto toga imali smo drugu pojavu, da je niZom uredaba krajem 1940 i početkom 1941 država povećala stope izvesnih poreza, povećala trošarinu

.Da neke artikle i povisila neke takse. Ko se zadrži

samo na podacima o državnim prihodima i rashodima i na izjavi ministra finansija, neće moći ]ako đa objasni zašto je trebalo povećati državne prihode, dok je Banska vlašt bila bez inicijative. Međutim, 5буаг зе objašnjava vrlo prošto kada se problem javnih finansiia kod nas gleda u celini. lako su.državni i banovinski Mbuidžeti samostalni, za narodnu

privredu oni su jedinstven teret, a to je razlož Što i nas, izvan granica banovine Hrvatske, interesuju njezini finansiski problemi. Nema stroge granice između jednog i drugog budžeta, jer država i posle prenošenja finansiske nadležnosti ustupa jedan deo prihoda od nekih poreza banovini. Uredbom o finansiraniu banovine Hrvatske usvojen je princip, da će se kod donošenja državnih ili banovinskih zakona o visini poreskih i drugih tereta paziti da se održi jednakost fiskalnih tereta građana na сејој аг-

Žavnoj teritoriji i jedinstvo trgovinskog područja.

Po ovom principu država i banovirna su se Vezale da ne menjaju javne terete nezavisno jedna od druge. Ako je banovina Hrvatska došla u položaj da mora da traži veće prihode, iako finansiski samostalna, ona |e morala da traži ne samo saglasnost ministra finansiia, nečo da i on postupi onako kako to zahtevaju potrebe banovine. Inače bi finansiska politika pošla u raskorak i bilo bi pocepano privredno jedinstvo države. Prema pozitivnim zakonima nije dakle moglo да bude drukčije, пето da država uzme inicijativu i poveća poreske stope, kad je to. bilo Dotrebno banovini. (To nije jedino rešenje, jer se ravnoteža može postići i štednjom, ali kad se. tražila povišenjem prihoda, drukčije nije moglo da bude).

IV. KARO JE URAVNOTEŽEN PRORAČUN

Mi smo uzeli ka6 tačno tvrđenje od strane pretstavn'ka Banske vlasti da prihodi banovine ne mogu da pokriiu rashode, Na nesigurnim podacima mi smo ipak došli do jedne računice koja pokazuje da je nepotpuna budžetska 1940/41 miorala da završi deficitom, ako to nije izbegnuto rigoroznom štednjom.

Štednju je, možda, nametnula stvarnost, ukoliko nije bilo odakle da se uzme. Ali ostala je mogućnost da se prave dugovi. Međutim, prema predviđenim rashodima za 1941 ne izgleda da je Banska vlašt bila energična u štednji. Bez obzira na родђасјуапје рпhoda, prema kojima bi trebalo ove godine .predvideti