Народно благостање

И ај

_ 1. фебруар_1941.

| НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ -

Страна 69 _

rashode za 51 milion manje, oni su povećani na 1827 miliona, 376 miliona više nego što su bili predviđeni prethodni. Izlazi po tom računu da su prihodi iz dosadašnjih izvora predviđeni za 497 miliona manie od rashoda. Za taj iznos morala је Вапзка vlast da nađe nove izvore. O tom iznosu moralo je da bude сомоra između pretistavnika Banske vlasti i ministra finansija. Do sada nema nijednog službenog podatka kako je to pitanje rešeno. D-r Franolić u svom ekspozeu koji je objavlien u štampi ne dodiruje se ni jednom rečju ovog manika i kako misli da se pokrije. Ali kad je obiavljen predlog budžeta na strani prihoda nalazi se i sledeća pozicija: »Prihodi koji će se prikupljati po propisima koji stupaju na snagu u toku 1941 godine... 427 mil.« Ne ograničavajući rashode, naprotiv, povećavajući ih, Banska vlast nije ni mislila kako da postigne ravnotežu budžeta na osnovi izvora prihoda koji su joj рпран. Опа је rashode predvidela u većem iznosu da posle toga traži pokriće na dva načina: prihvatajući povišenje

poreskih stopa koje je zavela država i očekujući da

ioi ova ustupi neke nove izvore prihoda.

Prihodi su predviđeni na osnovi poreskih stopa koje su važile 1940. Za takse je dr. Franolić TeRkao:da ih Banska vlast nije povisila, ali da će to ис niti kada i država povisi svoje. To је već gotova stvar, i prema tome takse će doneti više nego Što ie predviđeno. Povišen je skupni porez na poslovni promet, od koga država ustupa banovini jedan deo.

Povišen je i porez na poslovni promet, ali od toga“

ne dobila banovina deo. Povišena је ažija na zlato sa 1.400 na 1500 dinara kod naplate carina. Povećane su državne trošarine.

Prihodi banovine neće se znatno povećati ovim povećanjem javnih tereta od strane države. Značajno

је samo povećanie prihoda od taksa. Mnogo уес! 12-

nos treba da se podmiri prenošenjem novih izvora prihoda, a kao što je objavljeno u hrvatskoj štampi službeni krugovi računaju sa novim prihod ma od 1 aprila 1941, kada se bude dovršio finansiski Zakon za 1941/42.

Prema tome izlazi da je Banska vlast, kod sastavljanja predloča budžeta, računala sa novim izVOrima prihoda i to ne apstraktno, nego da je računala na određene prihode, čiji je iznos mogla da proračuna. Na drugi način nije mogla da dođe do iznosa od 497 miliona, koji će se ubrati po prop sima koji treba da stupe na snagu u toku 1941. To su propisi koje tek ima da donese država, a ne Banska vlast. Nije nam poznato da je donesena kakva uredba kojom bi bili već preneseni novi prihodi na bznovinu Hrvatsku. Na osnovu čega je onda Banska v:ast mogla da računa sa u dinar predviđenim prihodima? Sve kad bi zavisilo od nje same, ovakav postupak bio bi neobičan u budžetiranju. Jer ako prihodi ne budu preneseni ili ne budu preneseni oni na koje se računalo, onda je neizostavno da budžet završi sa deficitom. Pošto prihodi nisu predviđeni na pozitivnim zakonima, nego. na propisima koji će tek, eventualno, stupiti na snagu, onda je predlog budžeta uravnotežen samo računski. »Hrvatski dnevnik« nema zato pravo kad se podsmeva onima koji Su, analizirajući drugi budžet banovine, došli do istog гаključka. Budžet će biti jako deficitaran, ako se ne

_ostvari ono što je bilo pretpostavijeno kad je до-

пезеп.

V. REVIZIJA PODELE PRIHODA

Međutim, ne radi se samo. o tome na koji je nažin postignuta računska budžetska ravnoteža. Tu se javlja i iedno principijelno pitanje, koje može da iskrsne samo u državama saveznog tipa. Može li jedna članica država da predvidi veće rashode i da svaki put kod donošenja novog budžeta traži da joj se ustupe novi prihodi koje ubire savezna država.

Odnosno da obrnemo, može li savezna država po-

većati svoje rashode računajući na prihode članica.

Dr. Franolić prvi je pokrenuo pitanje revizije podele prihoda između države i banovine, nekoliko meseca posle donošenja uredbe o finansiranju banovine Hrvatske. Mi smo: u tri navrata pisali o toj stvari prošle godine (str. 569, 695 i 807) zauzeVši negativan stav po pitanju revizije podele prihoda.

_Ролеја. је !тугзепа ро izvesnim principima po kojima se uopšte dele prihodi u saveznoj državi i prema iednom proračunu potreba. Veliki deficit nije se ove

godine pojavio toliko zbog nedovolinosti prihoda, nego zbog snažnog povećanja rashoda. Ne može se

prihvatiti kao pravilo da se prihodi dele prema pred-"„viđenim većim rashodima, To bi značilo da se nikad „neće definitivno rešiti pitanje podele prihoda.

Po ovom pitanju nisu javnosti poznate nikzkve pojedinosti. Mogu samo da se konstatuju činjenice. Banska vlast predvidela ie povećane rashode, preko mogućnosti da ih pokrije iz dosadašnjih prihoda. Druga činjenica |e da je država početkom 1941 povisila dažbine. Mi ne znamo da li se OVE činjenice ne mogu i drukčije komentarisati nego što smo to mi učinili.

Posle analize koju smo dali držimo da nema nikakve sumnje da postoji najtešnja veza između

· državne i banovinske finansiske politike. U zajednici

svaki član ima prava da traži od drugog di mu polaže račun o stvarima koje se odnose na nju, a za svakog člana mora. da bude utoliko preča dužnost da iz sopstvene inicijative da podatke o sebi. Mi smo Žalili što nemamo izveštaja o kretanju banovinskih budžetskih prihoda i rashoda ne zato da zadovoljimo običnu radoznalost, nego Zato što smo bili svesni da ima pitanja koja se ne mogu tretirati i Fe-

·šavati bez poznavanja činjenica. Dok se ne rasvetli

pitanje zašte podbacuju banovinski prihodi, koji su preneti u aprilu 1940, ne može se uopšte diskutovati o banovinskim finansijama, naimanje o prenošenju novih prihoda. ~

МУ РОА 5 тивав