Народно благостање

12 фебруар 1941 _

| "НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 7

П. КЛИПЕР ЛЕТИ

Тек кад смо пошли, могао сам да утврдим да јебило свега четрнаест путника. још за време укрца“ вања ја сам узалуд погледом претресао пристаниште тражећи отоичашњу лепотицу. Тешио сам се- да је. ушла раније. Али је ни после поласка није било. Дакле није била згезуагдез! Американци држе женски. персонал само у унутрашњем ваздухопловном промету; то. није артикал за извоз. Није ми тешко било да погодим каква. је била функција те даме. Очигледно је да није она била ни милосрдна сестра ни чланица каквог. хуманог друштва, већ функционер

компаније. Ко зна пословне методе американских са:

обраћајних подузећа, тај ће лако да погоди да је ва. дама била домаћица на „ерпорту“ са задатком да. забави путнике, да им се нађе на руци, да им да савете, да их окуражи, да се осмехне на њих и да им уопште помогне да сачувају што лепшу успомену на укрцавање у клипер.

Приметио сам да се још није укрцао, онај Франдуз који ме је толико нервирао. Видео сам својим очима у холу како је регистровао путничке папире и био сам уверен да је успео. Мени је било и мило и жао што га није било: зао дух у мени се радовао, а добар жалио.

Иако је најављено да се први ручак неће служити, ипак је сервиран чим је клипер пошао. На клиперу се једе добро и доста. Четири обеда дневно. Два келнера' сервирају савршено. У једном куту се налази кухиња, али је све то и сувише тескобно да би се могла спремати храна за 24 особе. У Америци је техника освојила кухињу. Све се понело готово, али тако херметички затворено, на леду и како је то већ потребно да се ништа не губи од укуса. Пије се нај-

више сок од воћа или вода са парчетом леда у чаши.

Никога' нисам видео да је пио алкохолна пића.

77 При укрцавању седали смо како је ко уграбио место, али је доцније настало својевољно разврставање, тако да би човек помислио да се састаје свој са својим. У ствари нико никоме није био род ни познат, сем једног брачног пара и два млада Шпањолца. Гласно се говорило енглески, али се могло да примети да их је било којима је тај језик непознат.

Била су три Шпањолца: један старији, који је изгле-

дао као радник кад се враћа из печалбе: нити је, знао да седи нити да. једе. Друга два Шпањолца обично су та метала између себе и крила га. Први млађи Шпањолац лети са Филипина. На моје питање (кад

смо: се већ добро.упознали) којим је поводом. био.

тамо; рече као узгред да је имао да сврши неки финансиски посао. ја му рекох да је то исто као кад би човек казао;да је због једног посла обишао цео свет; јер одстојање од Маниле до Лисабона чини две трећине кугле земаљске, Други Шпањолац долази са Хавајских острва. И он путује целим путем авионом, а.то је двапута Атлантски океан, |

- аб што је то одавно констатовала социологија, људи су данас у градовима у погледу одела потпуно глајхшалтовани. "Данас је тешко по оделу разлико-. вати људе по њиховом имовном стању. Нико на Кли-_

перу. није био екстра обучен, сем енглеске леди, која |

То: је савршена синтеза онога што је човек гледао

идући по Њујорку. Узлетели омо на читав сат зат.

“Поглед са: клилера на Њујорк је величанствен.

је имала упадно скупоцен и елегантан костим, Она

"је дуго била резервисана, али је наравно и њој мо- |

рало постати досадно те је прихватила за каваљера едног старијег господина, који је седео при обеду поред ње. Већ сам помињао познатог француског фа_бриканта авиона Девоатина, који је путовао са го"спођом. Прави Французи: богати, штедљиви и радознали, Господин говори енглески. јако ме је занимао један старији господин, веома пун, са сином од свог јих 18 година. Кад говори француски или енглески

види се да је Немац, али то никако не жели да

призна. Швајцарац је и живи у Шафхаузену, али се | због рата повукао у укутрашњост Швајцарске. Пу- = тује са сином по свету. Био је у Аустралији и обишао" целу Јужну Америку, прешао преко целе Северне. ·

Америке и сад се враћа дома. Носи собом пошту.

швајцарског посланства у БВашингтолу. Лако је Швајцарцима да путују око света! Овакав пут кошта · најмање пола милиона динара, али то није велика. сума у швајцарским францима! | |

Остали путници су били Американци; двојица од“ њих су били мрке боје тако да сам дуго мислио да. су Мексиканци или Бразилијанци; али сам допније · сазнао да су чисти Американци. једноме од њих учи-: нио сам велике услуге на путу. За време пута ти он: је на англосаксонски начин био резервисан; разго= · варао је с Американцима, не и са Неамериканцима. Претставио ми се тек у Лисабону у агенцији авион ског друштва Ала Литориа, где је наишао на прве тешкоће на путу за Европу. У Мадриду ме је молио за помоћ, коју нисам веровао да пу моћи да му укажем, али која је успела. Царински и гранични чи“. новници у Мадриду нису говорили ни једног страног језика, а он само енглески. Кад су му прегледали пртљаг нашли су да је један од два кофера био пун лимених кутија од по четврт киле, а ове пуне кафе.. Рече ми да је био у Светском рату у Француској, na. је тамо стекао много пријатеља и да им сад носи кафу на поклон. Ствар ми је изгледала необична; али оно што је њега жуљило, то је захтев царинских чиновника да плати царину. ја сам му казао да дру“ чије не може да буде, али сам се истовремено обратио и чиновницима и врло убедљиво им говорио да би праведно било да му пломбирају тај кофер. Ако. неко од вас жели знати, кад сам научио шпански, одговарам да никад у животу ни речи шпанске ниг сам учио, али помоћу латинског, француског, мало“ талијанског и мало румунског може се говорити сват. ки латински језик. Како сам говорио, Бог зна, али је главно да су ме чиновници разумели, У напред сам“ знао шта ће ми они одговорити: треба да се плати. пут и дневница чиновнику који ће га пратити до границе, јер авион стаје у Барселони, а то је Шпанија. . ја сам онда навалио да му забележе у пасош да носту кафу тако да ако те кафе нема при себи неће моћи. изићи. Ни сам нисам веровао у могућност те солу: ције, али она је потпуно успела. 290 анг

И други је Американац путовао у Француску. То је све што сам могао да сазнам. ||

· 11 ИСКРЦАВАЊЕ У БЕРМЈУДИ

доцњења, у 14,30 часова, а већ 20 минута доцније копно се више није видело. Небо и вода. Ветра. ЈЕ. било мало — тек да се неки од путника нервирају-,