Народно благостање
Страна 91
8... фебоуар 1941.
preseljenje. zeml:oradnika ma zemljišta gde to držayni interesi,
zaht геуаји, itd.
_ НАРОДНО. БЛАГОСТАЊЕ
_ — Маговпога. sobranju podneto je nekoliko zakonskih |
(OON koji predviđaju obaveznu obradu zemljišta, pravo. opština da izdaju pod zakup neobrađeno zemljište, osnivanie. Direkcije za povećanje obradive površine zemlji šta, prinudno
INDUSTRIJA | .
1 — У Сов. Русији мното се ради на Бана лиацији производње у индустрији. У неким гранама досада су постигнути значајни успеси. Тако на пр. за производњу 3 мил. мосура за текстилне машине требало је раније 450 т. челика, Према плану инж. Зиновјева убудуће ће требати
свега 63 т и трошкови производње ће се смањити од
928.000' рубаља на 460.020. Пошто се осећа несташица нежелезних метала, настоји се заменити их где год је то могуће челиком. Производња машина треба да се раци-
онализира тако да се смањи број типова. У овој години.
„он ће износити 259.
— Prema Pravi:niku o izvršenju naredbe o prinudnim upravama rudarskih i topioničkih praduzeća, novopostav.jene
prinudne upraVe i na terenu kao i u poslovnim prostorijama.
preuzeće sav inventar od pojedinih preduzeća.
— Novi itali:anski građanski zakon predviđa izvesne.
reforme koje se odnose i na akcionarska društva, koja u
buduće ne mogu imati giavnicu manju od 1 mil. lira, niti
Бгој akcionara sme da bude manji od tri. — _ Мабагзко preduzeće »Termoekonomija« podnelo je nadi ažnim faktorima predlog za pod: zanje instalacija za pro-
izvodnju polukoksa iz lignita. »Termoekonomija« bi sagrad: la
ovu instalaci:u u svojoj režiji, dok bi u proizvodnji učestvo-
vala sa svojim kapitalom, ne iskliučujući istovremeno učešće
ij domaćeg „kapitala.
NOVČARSTVO : — Прописана је Уредба о ликвидацији Југословен
ског Феникса а.д. У Београду. Целокупна имовина ње. гова преноси се према стању од 31 јануара 1941 на Савез Напреткових задруга за осигурање, штедњу и господар ство у Сарајеђу и Савез набевљачких задруга државних |
службеника у Београду. Савези ће исплатити држави на
име цене за уступање имовине 5,070.000 дин. Стање имо-
вине утврдиће нарочита комисија до 31 маја о. Гг. Држава обезбеђује исплату осигурања наших држављања и оба-
веза Фениксових према намештеницима. Ове последње,
биће исплаћене у целости осим отправнина и посмртнина
а обавезе према осигураницима према томе да ли су упла-
ћене премије пре 28 априла 1936 или после. У првом слур чају исплаћује се 70%, у другом 10096. На име отправнина_
и“ посмртнина исплатиће се 60%. "На име осталих' обавеза насталих до 28 априла 1935 исплатиће се 40%, а после TOT. дана 100%. | Док се не установи целокупна. актива и па“
сива Министарство финансија ће издати. 199 мил. дин. 'бо- ·
нова са каматом од 5%.
|L U toku 1940 би Zagrebu је uloženo u nepokretna,
imanja 986, 884,609 dinara, što u odnosu na prethodnu godinu ”–·
pretstavlja” skok. za 50%. Javne blagajne primile -su 50,067.000
din. Promet nekretninama obuhvatio је 2.689 обгеката. Мајveći broj kupoprodaja izvršen je ш ДА (га 89 попа), |
januaru (2) i februaru (54), TRGOVINA
— Између Италије и Немачке воде се преговори 9
продужењу и допуни“ споразума. о. клириншком. и платном
саобраћају. Овим преговорима претходили, су преговори.
између Рајхснерштанда и зтаљијанског. синдиката. пољопривредних радника. о упућивању. | усезонских., радника
354
мачку на пољске пролећне радове, о чему је ових дана по: стигнут споразум. Немачка штампа сматра да ће преговори ускоро бити завршени споразумом, пошто уговор од новембра 1940. предвиђа утврђене цене за велики број та: лијанских пољопривредних производа које су омогућили да се повећа производња истих.
__-_ Рагексја 2а spoljnu trgovinu, koja. je zaključila sa Nemačkom ugovor o isporuci živih svinja, izdala је saopštenje zainteresovanim izvoznicima o tome da će plaćati za svinje. teške preko 160 Кет. 20.50 din. franko nemačka granica. Ova cena odgovara: ceni od 17 din. kod merenja na utovarnoj stanici, koju izvoznici mora:u da plate proizvođaču.
· — Prema izveštaju Udruženja trgovaca iz Sarajeva broj
trgovačkih radnji u ovoj. varoši iznosio je na početku 1940 gp: 1436 dok na kraju iste godine 1467. U toku godine otvoreno je 138 novih radnji a zatvoreno 107.
— Naredbom o kontroli izvoza stočne hrane ova se stavlja pod kontro:u Direkcije za spolinu trgovinu. B-z izvoznog uverenja Direkcije, koje mogu dobiti samo registrovahi izvoznici, neće se dozvoliti izVOZ OVŠ hrane.
— Naredbom ministra trgovine i industrije sva karte-
lisana, preduzeća dužna su dostavljati Ministarstvu trgovine mesečne izveštaje o stanju zaliha, proizvodnje, prodaje i сепе kartalisane robe.
— Izvoz Daka, iz S. A. D. u Sovjetsku Rusiju iznosio jevod 15 oktobra do 15 decembra 30.000 tona, dok raniji godišnji izvoz nije prelazio ni 10 000.
— Pri Ministarstvu trgovine u Ankari osniva se Dire: cija za snabdevanje stanovništva hranom. Kao prva mira ove Direkcije biće uvođenič jednoobraznog crnog hieba.
— Direkcija za proučavanje i organizaciju poljoprivrede u svrhu ishrane izveštava Sva zainteresovana lica iz. unutrašnjosti koja se bave kupovinom i prodajom kukuruza, da ne mora:u dolaziti u Beograd radi dobijanja dozvole za pravoz kukuruza iz proizvodnog područja u pasivne krajeve, vać je dovoljno da se obrate Di rekciji putem pismene molbe koja treba samo da bude snabdevena potvrdom sreskog načelnika. — Ministarstvo za snabdevanje pristupilo je ovih dana.
reorganizaciji sistema snabdevanja u zemlji. Sv ustanove za snabdavanje u zemlji ući će u sastaV OVOg ministarstva kao posebna odeljenja. Sekretari Trgovinske i Industrijske komore u Beogradu otputovali su u Bugarsku i Mađarsku gde će proučiti organizaciju i sistem snabdevanja u ovim zemljama.
JAVNE FINANSIJE 2. __- Талијанска влада намерава да распише зајам. Висина његова још. није утврђена. Зајам ће бити употребљен, у првом реду, за исплату 4 милијарде лира облигација званих „новенали" чији је рок 9 година и које доспевају у мају о. г. Ово је први зајам од почетка рата и сматра сесда су изгледи за успех повољни. Тим пре што ће и ка матна стопа зајма бити 5,4%, дакле, знатно изнад оне других хартија од вредности. · — Поводом зајма који намерава талијанска влада да: распише ових дана, у штампи су се појавили чланци
о. финансирању рата. Трошкови рата у прошлој години. износили су око 60 милијарди лира. Од тога је 5%% покри.
вено зајмовима, а остатак порезима. који су прошле године повишени. Влада је чешће пута тражила кредите код нов“
-чаничне банке, што јој је знатно олакшало финансирање para, пошто је брзо долазила до средстава потребних
за вођење истог и уштедила трошкове који настају услед подизања пореза и завођења нових. У исто време је пре дузела мере да. се. тај новац што. пре врати у државну