Народно благостање

Страна 60. ___. НАРОДНО

БЛАНОСРАЊЕ са

вртикала, али. улазак У радњу даје сасвим „другу слику. | Пол тце су с оро. празне. "Уколико робе има мање, жеља за | _куповањем код публике је аве већа. Она се "појави; ла

ах

чим. a "настала несташица! животних намирница. и од

се пренела и на друге“ 'артикле. Куповало се "све до чега

се могло доћи па чак и дечје играчке.

“'Интересантна је појава аутаркија департмана. Пре. фест су дужни да се старају за исхрану становништва свег: департмана, што је имало за последицу задржавање

производа на.територији ових. Осим тога саобраћајне те“

шкоће- још" су увек велике тако; да и то много доприноси

оскудици у великим градовима. Баш због њих се на пр.

угаљ почео да дели публици тек уочи Божића. Организација снабдевања становника животним намирницама је још увек слаба. Рационирање и карте за животне намирнице су заведене још у октобру, али контрола је слаба. Вишак производа из пољопривредних крајева тешко иде у Париз, пошто су максималне цене утврђене тако, да се транспорт не исплаћује. У последње време влада покушава да се расподела добара врши правилно за целу земљу. Из. рачунато је колико грама масти, меса, А. воћа итд. долази на главу.

Највећа је оскудица у месу, и она се није могла у: блажити ни за време божићних празника. Каве уопште нема. Шећера се добије свега 500 грама месечно, а сапуна 75 И | "Друштвени живот је изгубио много од свог интензнтета. Ресторани и кафане су чак и на Божић били слабо посећени.' Чим падне: мрак Парижави. се. завлаче у своје станове. ; МЕ

| decembra 1940 izašao je članak

Agrarno-politička frazeo. | · Jogija | ing. Dušana Stankovića: »Za

poboljšanje stanja sela i poljo-

članku se među "ostalim govori o selu kao i_voru »svekolike naše snage«. Od sela sve zavisi. Zato se svi problemi za uspešan razv:tak naše zajednica svode na unapređ-nje sela itd. Članak „je pun demagoških tirada na koje se ne bi ni osvrtali da nije autor postavio dve netačne teze: da selo ima dve funkcije – — .»ekonomsko obezbeđenje zemlje ı obezbeđenje пјепе nezayisnosti«,

_ „5га znači prva teza? U prvom Zedu Спа je nejasna. Termin, ekonomsko obezbeđenje zemlje znači da bi se!o trebalo da proizvede sve što treba za odbranu zemlje, ne samo hranu nego i topove, tenkove, municiju itd. Dalje on govdri O sečlu kao nosiocu poljoprivrede i da ono »omogućava dobijanjie pro:zvoda bez kojih ljudski život.ne bi bio moguć« i tako identif:kuja ekonomsko obezbađenie zemlje sa ishra nom i selo sa polioprivredom, a to je pogrešno. Napred smo već pokazali šta znači ekonomsko. obezbeđanje i iz tog se vidi да је ono širi po:am od ishrane. Isto tako ni selo se ne poklapa, sa poljoprivredom, pošto se njom bave i neseljaci. Poljoprivreda je privredna grana kao i sve druge i služi.njenim. članovima kao izyor prihoda za život. Kao što obućar pravi cipele, zidar. zida :kuće, a ciglarski radnik pravi cigle da bi zaradio: što mu treba za život :tako i poljoprivrednik proizvodi

žito, O 1 druge agrarne ПОР, Prema tome, pogrešno .

U Agronomskom glasniku od

privrede u našoj zemlji. U

je reći da je funkcija sela ishrana zemlje. To se uostalom najbolje vidi sada kada seljaci i ostali poljoprivrednici neće da prodaju žito. čekajući da cena još jače skoči, iako se u zemlji oseća nestašica.

“Govoreći о. drugoj tezi duo piše da. je selo »budan. čuvar nezavisnosti države, Živi bedem protiv svih mogućih nasrtaja koji bi imali za cilj uništenja naše zajednice. Briga za državu kod drugih staleža, po njegovom mišljenju, nije tako »iskrena, jaka i spontana«, varošani »ogrezli u egoizmu« ne bi se žrtvovali onoliko koliko seliak. Ove fraze potsećaju na parolu izbačenu polovinom 19 veka kada je socijalizam istakao međunarodnu solidarnost proletarijata, što je konzervativnim_ elementima dalo povoda da proglase seljaka jedinim braniocem zemlje. U stvari Svetski rat je pokazao da to nije tačno, pošto su se svi društveni slojevi podjednako borili i seljak nije bio ništa veći patriota od drugih. Uostalom ni naš voini zakon ne pravi razliku između pojedinih slojeva i proglašava svakog građanina vojnim obveznikom.

Interesantno je kako autor zamišljia rad na unapređenju sela. Sadašnju zaostalost on objašnjava time što je kroz sve vreme od postanka Jugoslavije »u našem narodnom životu dominirala politika« koja je onesposobljavala seljačke mase da se organizuju u privredne, zadružne, prosvetne i zdravstvene organizacije«, ona je seljake korumpirala, obmanjivala »pružajući im obećanja koja su uopšte neostvarl:iva bez njihove sa· radnje«.: Pa i poljoprivrednici stručnjaci su često dovodili seljake do. razočarenia preporučujući ono što nije odgovaralo njihovim. prilikama. Zbog toga izlaz iz sadanje situacije on nalazi jedino u samim seljacima. On kaže: »Nikakva državna organizacija im u tome ne može pomoći, kao što redovno obećava politika... Seljaci se mogu podići samo sopstvenom snagom... Sloga i organizacija su prvi uslovi za uspeh u tome«.

Tačno je da je partiska politika mnogo kočila rad na unapređenju sela gledajući u seljacima glasače koje treba obećanjima pridobiti. Ali nije glavni uzrok zaostalosti sela i poljoprivredne proizvodnje. Uzrok leži u otsustvu odgovarajućih mera državne agrarn: politike, dakle, državne pomoći. A to je baš ono od čega autor članka beži naglašavajući mogućnost i da se seljaci mogu podići sami. Ta ideja potiče iz vremena liberalizma i prvih osnivača zadrugarstva Калаге- . na i Šu!ce-Delića kada se biežalo od mešanja države i u Zadrugama gledalo jedini put za unapređenje sela sopstvenim snagama. Danas se ne može pomisliti unapređehje sšla i Doljoprivredne proizvodnje bez državne pomoći. Ona ne mora biti u novcu, ali država mora da agrarnopolitičkim merama utiče na poljprivrednu proizvodnju i preko nje na selo, ako se želi da ubrza razvoj njihov. Kod nas jž u vladi HSS koja u svom programu predviđa dalekosežnu intervenciju države u poljoprivredi i koja to i u praksi provodi u Hrvatskoj. U mnogim zemljama izgrađuju države planove za unapređenje poljoprivrede (Mađarska, Rumunija, Bugarska itd.) i mešanje države u privrdne stvari pa i u poljoprivredu je sve veće. Ovo je počelo još pre sadašnjeg rata. Kao primer navodđdimo talijansku i nemačku bitku za žito; prva je počela pre 15 godina a „druga pre 6 i obe su dale dobre rezultate. Kada sve to imamo u vidu mora čoveka da iznenadi stav ing. Stankovića о podizanju sela sopštvenim snagama.

вв

ЧЕТРНАЕСТО. "АМЕРИКАНСКО. писмо. ИЗАЋИЋЕ У LO БРОЈУ | ž |

_OBABEDITAJHA СЛУЖБА

| POLJOPRIVREDA

"= 90% ћтеђа. nalazi se: kod proizvođača: pošto ne može đa. nađe kupca. Ova količina. pretstavlia.- vrednost од 100 miliona dinara.