Народно благостање

8. фебруар 1941. НАРОДНО

Dosada se kod nas svega jedna Jedna nova socijalna usta- UStanova borila problemima ži-

nova vota i rada radnika. To je Središnji ured za osiguranje radnika. Ali i on je taj posao obavljao kao sporedni vodeći statistiku osiguranih radnika i nameštenika. Povremeno šu pojedine radničke komor:2 VIšile ankete i objavljivale: monografije, ali to su bili retki slučajevi. Osim statističkih podataka o broju osiguranika obo: lenjima, nesrećnim - slučajevima i smrtnosti kod Suzora, Bratinskih blagajni, železničkog bolesničkog fonda i Penzionih fondova mi ni po jednom drugom pitaniu radnika i' nameštenika nemamo sigurnih podataka. Čak ni po pitanju nadnica. Zna se prosečna nadnica radnika osiguranih kod Suzora,

ali se ne zna kolika je prosečna nadnica železničkih radnika,

pošto do danas nije objavljena statistika. Podatke o prosečnoj nadnici rudarskih radnika objavljuju rudarska glavarstva u svojim godišnjim izveštajima sa Velikim zadocnjenjem. O nadnicama pojedinih kategorija radnika, kvalifikovanih | nekvalifikovanih podaci su vrlo oskudni itd. Kod naš postoji razvijeno socijalno zakonodavstvo ali još nema ustanove koja bi se bavila analizom socijalnih problema u celoj državi. Tek ovih dana osnovan je u Zagrebu inicijativoni Radničke komore Hrvatski socijalni institut. Iz referata: šefa socijalnostatističkog otseka komore vidi se da će se :on baviti: 1) prikuplianjem statističkog materijala po svim :·socijalno-političkim pitanjima u banovini Hrvatskoj, 2) izrađiyanjem. studija o pojedinim problemima koje će se slati vlasti, :a po potrebi i štampati, 3) izrađivanjem wmpredloga zakona, uredaba i Mišljenja koja zatraži voćstvo HSS i Dbanska vlast i 4) regi: strovanjem svih socijalnih i ekonomskih događaia.

Principi kojima će se Institut rukovoditi u svom radu su sadržani u ideologiji hrvatskog seljačkog pokreta. Narod pretstavlja nedeljivu zajednicu svih skupina od kojih svaka ima određenu funkciju. Sve su one međusobno vezane Zajednicom sudbine ı prema tome među njima ne može biti klasne borbe.

Institut će imati 6 stalnih bora od којћ će svaki obrađivati određenu grupu problema. Ekonomsko-socijalni će pratiti ekonomsko-socijalne događaje. Odbor za proučavanje pitanja socijalnog osiguranja posvetiće naročitu pažnju formiranju posžbnog nosioca za Hrvatsku i fuziju raznih vrsta osiguranja u jedno na pr. rudarskog i opšteg. Osim ovih postojaće još odbor za radno pravo, za higijenu, za pomorstvo i za slobodno vreme, odmor i prosvetu.

==

На први поглед изненађује мало повећање буџетских расхода у бугарском. буџету за === 1941 према прошлогодишњем.

Расходи cy предвиђени са 10,095 према 9,392 мил. за 7083 мил. више. Повећање не износи ни онолико колико је било просечно између. 1985 и 1939, у ком су се раздобљу расходи повећали. са 2,96 мЛДд на 9,39 млд. лева. Овог пута могло се очекивати. да ће расходи бити предвиђени у много већем износу, зато што је присаједињена Добруња и што је у вези с тим Бугарска преузела извесне обавезе према Румунији. Буџетски расходи за Добруџу износе 677 мил. а за исплату обавеза према Румунији предвиђено је 225 мил. Та два износа већа су од оног за који су повећани буџетски расходи из чега

Бугарски државни буџет

би следило да је министар финансија биб врло штедљив,

кад је успео да неке раније расходе смањи, да би покрио

нове, Приходи су предвиђени у износу од 10,10 млд лева. "Овако повољан испао--је. предлог зато што у њега

нису ушла она повећања расхода: које је Бугарска морала

БЛАГОСТАЊЕ Страна 89 да предузме у вези са политичком ситуацијом у свету. Издаци на војску по редовном буџету нису повећани, него се они врше изван њега. То није била пракса претходних година. Од. 34 MIA, за колико је буџет повећан између 1935 и 1989, на војску отпада 2,4 млд. Финансирање преко ванредног буџета је обична појава и код осталих земаља, али зато ни равнотежа буџета нема онај значај који има кад се сви расходи врше преко редовног буџета.

Права слика добије. се тек кад се узме у обзир како расту обавезе по ванредном буџету, По изјави министра финансија влада има око 14 милигарди обавеза из робког кредита и око 5 милијарди новчаних зајмова. Велики износи доспевају почетком 1942, а тада ће они ући у редовни буџет и показаће се за колико је равнотежа ранијих била фиктивна. То је неконсолидован државни дуг, коги озбиљно терети народну привреду, јер износи око 2/5 националног дохотка. Пошто је овако ангажовала велике износе које је привреда могла да јој стави на расположење, држава није могла да се одлучи на закључење принудног зајма, да би дошла до нових средстава, а министар финансија подвукао је У свом експозеу да сматра, да би такав зајам само уништио штедњу.

Велики државни расходи, по редовном или ванредном буцету, делују инфлаторно. Треба правилно оценити "енаге народне привреде и према њима одмерити за колико ће држава моћи да прави краткорочних обавеза, па да «е избегне инфлација кад оне почну да доспевају, Бугарски министар финансија изјаснио се категорички против инфлације, али он ће имати тек да се бори против ње. Расходи се нагло повећавају, а поремећаји се множе због изванредних прилика. Извесне мере социјалне политике могле су зато изостати у овако изванредној ситуацији, као например пензионо осигурање пољопривредника изнад 60 година, у ком је циљу предвиђено у буџету 40 милиона лева.

И у Бугарској је јако повећан оптицај новчаница

због рата. Од августа 1939 до новембра 1940 оптицај се повећао са 3,960 мил. на 6,566 мил,, за 65,/%. Према 1988 повећање износи 134%. Упркос овако великом повећању оптицаја цене нису много скочиле. Просечни индекс цена хране попео се од 1939 у октобру са 67 на 79 у октобру 1940 за 18%. Све до септембра 1940 цене су скакале прилично споро. Али због слабе жетве и других поремећаја у привреди дошло је до јачег скока цена, за 8 поена у септембру и октобру, док су за првих десет месеца рата скочиле само за 4 поена, То показује да су поремећаји У производњи били јачи од контроле цена која је годину дана добро функционисала. У исто време кад су цене почеле брже да скачу почео је и оптицај да се брже повебава, од септембра до новембра са 5.429 на 6.566 мил., за 1187 мил,

Ki ey——5 OpaHK(bypTep IlajryHr" донео је интересантну репортажу о животу у Паризу. који преносимо у изводу. |

- Последице пораза почињу се тек сада да осећају у јачој мери. Тешкоће исхране становништва веће су у главном граду него У провинцији. Страних туриста нема, па према томе ни прихода од ту: ризма који су пре рата били знатни. На великим булеварима за време Божића појавиле су се продавнице летећих трговаца које су некада биле препуне колача, бонбона и других производа од шећера, а сада ножића за бријање, несаломљивих чешљева и дугмади за крагне, Излози трговачких радња још увек су лепо уређени и пуни разних

Како се живи у Паризур