Народно благостање
_ 8. фебруар 1944.
та скала за целу државу. У овом повишењу од стране Банске власти дошло је много јаче до изражаја нерасположење према капиталу. Последица овакве мере била би да би капитал тражио куда да се сели, да није пре извесног времена забрањено мењање седишта друштва без одобрења власти. Ако је тим начином било могућно везати стари капитал, нови, који се тек формира, не
- _ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ __
Страна 85.
може се контролисати и за то ће сигурно искористити слободу да тражи крај у коме су повољнији услови. Али због повезаности финансиске политике државе и бановине може ce очекивати и друго. решење, да ће у скором времену бити уведена и за осталу државну територију скала мини малног пореза која је на снази у бановини Хрватској. · | 1 |B
Ш ПИТАЊЕ РАВНОТЕЖЕ
Као што смо истакли у прошлом броју сва ова повишења државних прихода дошли су у моменту када су оојављени повољни подаци о стању буџетских прихода и расхода. За првих осам месега постигнут је вишак прихода преко милијарде. Међутим, тешко је претпоставити да би финансиска година могла да заврши онако повољно као што: изгледа према буџетским приходима и расходима за осам месеца. То стање је било више рачунско. У току ове буџетске године били су врло интензивни јавни радови. На самој градњи железница и у грађевинарству било је запослено око 80.000 радника више него у претходној сезони. На оволики број радника иду сразмерно и врло велики материјални издаци. Иста је појава и код бановине Хрватске. Тамо су јавни радови форсирани релативно јаче него у осталом делу државе. Неки од њих претстављају инвестиције које се најспорије исплаћују народној привреди, као на пример градња туристичког пута Сушак— Улцињ, у дужини од 500. км.
По форсирању јавних радова може се закључити да је већ ангажован велики део прихода који су исказани као вишак над расходима. Због скока цена потребни су све већи приходи, да би се радови могли да наставе у једнаком обиму као до сада. Зато је све теже штедети на материјалним расходима. Код доношења буџетских дванаестина за последњих осам месеца буџетске године министар финансија дао је упутства да се материјални расходи не могу да врше без његовог одобрења преко 80% од предвиђених. За првих осам месеца они су извршени већ за 89%, a тај проценат био би још много виши када би се урачунале обавезе које још нису подмирене.
| Не само због великих материјалних, него и због повећаних личних расхода биће врло тешко завршити финансиску годину у равнотежи. ове: бање чиновничких принадлежности од септемора треба да се покрије из редовних прихода, дакле за то је већ потребан вишак прихода од преко 700 милиона, а са повишицама пензионерима, потребно је преко 800 милиона. Решење да се чи; новничке повишице покрију из редовних прихода, штедећи одлучно на другој страни, показује, како је било у августу врло тешко од“узити се на повећање дажбина. Тешко је било увесли нове терете који би пали на потрошаче, кад су они већ били под притиском скупође. Из других разлога није се потсупило повећању непосредних пореза. Крејем 1940 одлучено је да се приступи. оном повињењу стопа, које ја у аљ»усју грогштенс... _ y CBOM TOBOPpy Ha pa,uly ?AHuHCrap QHEaHCHja је рекао да је врло тежак задатак водкги финансиску политику у овако изузетним и променљивим приликама као што су садашње. О томе нема сумње. У вези са последњим повећањем дажбина да споменемо само неке тешкоће. Због тешкоћа увоза отпадају извесне царине. Због оскудице сировина смањује се производња извесних грапа индустрије и према томе промет добара. Сви приходи који падају на промет постају врло несигурни. У нормалним приликама, кад нема поремећаја у про-
мету добара, најбрже притичу повишице од при-
хода који се преваљују. Међутим, за време Светског рата видело се како испадање једног артикла из промета може да поремети државне приходе. Таква ситуација сама собом налаже предострожност, да се не рачуна са изворима који могу лако да пресахну.
ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ
meri) ler сто 56 пр najmanje uvredili
“kad nam je u »Glasniku« po-
Seljačka menica lioprivredne komore dunavske
——<—<———————— banovine prebačeno »stručno
Це 5 пеатпапје« i tou:takvojimateriji kao što je pitanie meničnog kredita. Usput ·da. stavimo malu stilsku primedbu, da samo znanje može: da bude stručno, a da je »stručno neznanje« galimatias. Komplimenat neznanja zaslužili smo pišući u broju 44 1940 2: "да mehica: povećava kreditnu sposobnost, što po mišljenju pisca. članka: »Istina o zemljoradničkoj menici« nije tačno, jer: Je ' kreditna sposobnost određena imovnim stanjem pojedinca. „ Izgleda
nam da bi trebalo ovom stručnjaku početi Odgovor s abe-.
cedom kredita i kređitne politike.
| Manica proširuje kreditnu sposobnost prvo time Što je po njoj solidarno obavezan veći broj lica sa čitavim sVo-
jim imetkom, a drugo strogošću sankcija i brzinom postupka...
Na bazi te strogosti razvili su. se. kreditni instituti i oni mogu da postoje i rade samo tako ako se-ništa. ne promeni u pret: postavkama uz koje: su se oni razvili. Ne samo kod nas, nego u čitavom. svetu. Nije ta strogost menica i sigurnost koju ona pruža poveriocu zavedena iz specijalnog obzira · prema poveriocu ne obazirući se na dužnika, U razvijenom kredit-
nom sistemu poverilac, banka, javlja se. kao .dužnik. prema.
centralnom kreditnom institutu, duguje solidarno sa svim svojim dužnicima i podleži strogosti meničnog postupka koja koristi i njoj, kad nastupa. kao poverilac. Onaj red lica koai po svojim ekonomskim prilikama ne može da se služi, me: