Народно благостање
|| |
|
ет
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ 6 сер 6:
nicom. ima. u kreditnom. sistemu Код počiva na njoj smanjenu-
'kreditnu sposobnost.
·.. „Poljoprivredne komore tražile su ublaženje meničnih propisa u pogledu zemljoradnika, zavođenje specijalne seljačke ·menice. Specijalna menica, da bi se izgradio seljački kredit. Dve različite menice pretpostavljaju dva različita kreditna sistema. Stvarno, ogromna razlika koja postoji između poljoprivredne proizvodnje i drugih grana privrede, zahteva posebnu organizaciju seljačkog kredita. To je tendencija u svima zemljama, i nedostatak ukoliko ništa nije ostvareno. Ali ako su to dva kredita posebne vrste, treba ih potpuno Odelti, da. se ne sastaju na istom tržištu dva različita. Кггditna instrumenta. A za tim upravo ide zahtev polioprivrednih komora. Isto onako kao što daje kredite bankama na bazi trgovačkih menica, osigurana strogošću postupka, treba Narodna banka da -daje i kredite na bazi specijalnih seljačkih menica, po kojima ne bi imala istu pravnu sigurnost. Pravo nije stvorilo kreditni sistem, nego mu Je dalo samo zaštitu, a njegov razvoj određen je razvojem narodne privrede. Sve reforme pravne' prirode moraju da polaze od strukture narodne privreda. 5
! Time dolazimo :do korena problema око Кога је паstala ova diskusija. »Glasnik« smatra da se pitanje 'seljačkog kredita može da reši pravno, uvođenjem specijalne menice,
koja je tim samim zaseban kreditni instrumznat. Zakonom.
treba isto tako obavezati državne novčane institute da na tu menicu daju "novac i problem seljačkog kredita jea rešen. То је put kreditne inflacije. Sa ekonomskog stanovišta pitanje je kako se ima da formira kapital koji bi poslužio Кас
baza seljačkog kredita. Na tom pitanju spotiče se rešavanje
'seljačkog kredita poslednjih 20 godina i ne bi bilo rešeno „ni spec ij jalnom seljačkom menicom.
| Ne nalazeći tržište kapitala koje bi prihvatilo ovu menicu. traži se za nju ona ograničena »cirkulaciona sposobnost«, Pisac nam prebacuje da smo bez razloga prigovarali da ni ovaj izraz nije na mestu. Bićemo kratki. Menica je u razvijenoj privredi sredstvo plaćanja. Hoće li ona dobiti tu spo-
sobnost, zavisi od samog prometa. To nije kod nas slučaj,
ni. sa. trgovačkom menicom. Njena cirkulaciona sposobnost ravna je- nuli, jer se pod tim ne misli na onu kratku šetnju naših trgovačkih menica od askonta do reeskonta i natrag. Još manje se može da govori o toj sposobnosti kod menice čije. bi stanice u kretanju bile zakonom unapred obeleženž.
s: у МАША { На А [Pi
EEE prne ne" (O HT-DOJIa наше спољне трговине He функционише још увек онако како је била замишљена. Дирекција за спољну. трговину, _ као врховни орган, треба да се ослони на организације привредника, који су се бавили извозом и увозом самостално, по принципима либералистичке привреде. Уколико је нешто било већ раније предузето у погледу контроле спољне трговине,
Заједница увозника н извозника
није. тиме била нарушена самосталност извозника и увоз-.
ника. Читава контрола вршена је из девизно-политичких разлога. Међутим, ситуација ке изменила озбиљно у току рата, када су извоз и увоз ограничени и по количини и по артиклима и по земљама. Треба организовати обоје, али помиривши се унапред с тим да та организација има: при“
нремен карактер, да би се помоћу ње најуспешније пре-'
бродиле тешкоће, не подајући се илузијама да ће се оне моћи савладати стопроцентно. Ограничене су количине: које
се могу: добити у иностранству, немогућно је (набавити све: артикле, а-тиме је ограничен делокруг. Дирекције за спољ-
нутрговину: да! нађе колико је могућно више, да то увезе'
под контролом преко увозника и да обезбеди правилну расподелу недовољних количина међу интересенте. |
Пишући о задацима Дирекције за спољну трговину, . ми смо пледирали да се створи што једноставнија организација, према датим могућностима рада. Кад је организација наметнута силом прилика и пролазно, требало је да она буде замишљена тако да се искористе привредне орга-. низације које постоје. Међутим, Уредба је предвидела потпуно самостална удружења поред оних која већ постоје. H тако је дошло до опозиције од стране трговинских и индустриских комора спровођењу уредбе о контроли спољне трговине. . M приврелне“ коморе су институције либералне при: вреде, и према томе, уколико се ова преживљује, губе и оне свој- разлог опстанка. Специјално наше коморе изгубиле. су: тај разлог зато што су одавно престале да буду организације привредника и претвориле се, преко своје бирократије, у институције изнад привреде. Оне су се ангажовале. преко својих претставника у политици и опредељујући се тако према промењеним политичким ситуацијама оне су све више губиле карактер привредних организација. . | i
Међутим, чињеница је да оне постоје, да имају апарат, просторије, да живе од обавезних доприноса привредника, и зато је требало код доношења Уредбе испитати колико.се могу да искористе коморе код организовања спољне трговине. Не обазирући се на то одлучено је да се образује 26 извозничких и увозничких заједница, Оне треба да добију комесаре и секретаре и остали кадар чиновнка, а све то треба да се издржава из доприноса извозника и увозника. ·Све-су лошији изгледи за послове спољне трговине, и управо тада треба да се изгради скупа организација. Као да се хтело задовољити амбицији да спољна трговина добије своју самосталну организацију, не питајући шта она стоји. Шема организације замишљена је нереално, предвиђајући онолико самосталних заједница ко: лико има. увозничких бранши, без обзира колико Be y којој од њих бити окупљено чланова и да ли ће они моћи да сносе режију,.
Питање треба да се дефинитивно расправи ових дана на конференцији на којај ће присуствовати претставници Комора и Дирекције за спољну трговину. Не мењајући своје мишљење 5 њима ми сматрамо да је ипак бољи пут који предлаже Индустриска комора у Загребу, да се у оквиру -индустриских, трговачких и занатских комора организирају централе извозника и увозника појединих врста робе. Оне би остале у саставу комора, користећи тако ЊИХОВ организациони апарат. Пред Дирекцијом за спољну трговину ове централе би претстављале _ своје чланове, тако да би Дирекција имала своју организациону мрежу, а да ова не оптерети привреду посебним трошковима. Кад
"прођу изванредне прилике, које изискују сада организа-
цију, било би врло просто да се. она ликвидира, осим ако се у Дирекцији нису загрејали за корпорације.
Neki »opasno Oba nie listo.. vi, pošto su nas ubedljivo in'formisali da . predstoji podiza-: nje državne fabrike. cementa, sada nas uveravaju da od toga nema: ništa. Mi. smo smatrali ·da su informaciže o podizanju, fabrike. mogle samo da iznenade budalu, i nijednog: momenta: nismo očekivali da će se: naći neko ko bi u sadašnjoj, situ-. aciji pristupio podizanju: takve fabrikš. Bez obzira u Кот. se stadijumu. nalazilo koncipiranje, uredbe, podizanje fabrike, nije sa tim kancelariskim piskaranjem postalo ni malo , aktu-.
Obavešteni i njihova Obaveštenja · |
|