Народно благостање

15. фебруар 1941. НАРОДНО simistički. Jedni su plasirali kapitale u nepokretnost, drugi su prodali sve papire i postali posmatrači na berzi. Kao što naši čitaoci znaju sve su io besiste. Kad su Dalmatinci, kao vodeći papiri na našoj berzi, poslednie godine postepeno skočili od G9 na 83,50 i time napravili jednu fantastičnu dobit onome ko ih je blagovremeno kupio, među apstinentima sa tržišta pojavio se pokret i poučeni događajima pomislili su da ipak nije dockan da se angažuju. Tako su počeli poslednjih nedelja neki berzijanci, ko:i su dotle potpuno apstinirali — mislimo i na neke autisajdere koji su ranije vrlo rado špekulrali na berzi — da ulaze u papire. Po sebi se razume da je glavni špekulacioni objekat bio Dalmatinac. Počelo је kupovanjie Dalmatinaca pri kursu od 80 i kupovano je sve što je palo na tržište tako da je kurs doterao do 81,75. Ali je iu kurs nešto zastao. Više dana je prošlo uz uzauudni pokušaj da se kurs otera preko 82. Kako špekulanti ne vole dugo da drže papire to su oni došli na ideju da prodadu svoje stokove, ma i sa gubitkom, ali uz ђез-тапеуаг, koji bi imao da proizvede besu tako da onda pri niskim kursevima ponovo kupe. Prežalio se mali gubitak, da bi se postigla veća dobit kupovanjem po niskom kursu. Računalo se da se Dalmatinci oteraju ispod 79. Tako je iskorišćeno uzbuđen:e zbog prekida diplomatskih odnosa englesko-rumunskih i počelo se pritiskom na kurseve na celoj liniji i sa ozbiljnom ponudom Da!matinaca. Taj se manevar vrlo oštro vidi na fablici obrta koja se nalazi miže. s

7-TI—18-1I 31-1—6-1 1941

Ratna šteta 888 441 %/0 Agrarci 1921 6 85 4% Agrarci 1934 ил 224 86% Beg:uci 146 401 6% Daimatinci 1.402 468 Go Šumski agrar 225 326 7% Investicioni 155 80 79 Stabilizacioni 43 7% Bler 45 8 Вјег — 7% Seligman — Narodna banka 245 675 Pab 4 21

Ukupno 43.270 2.721

Od celokupnog obrta od 3,27 miliona dinara pada više od 40% na Dalmatince: 1,4. miliona dinara. Gotovo kod sviju ostalih papira obrt je opao, samo kod Ratne štete veći je nego prethodne nedelje, jer se pored Dalmatinca operisalo u nekoliko i u Ratnoi šteti. Kao što tablica pokazuje opao ie obrt kod oba 4% agraraca, kod Begluka, kod Šumskog agrara i kod Narodne banke, Dalmatinci su dakle kompenzirali ceo višak obrta prema prethodnoj nedelji (2,7 miliona dinara). Donia tablica kurseva pokazuje nam efekat koji je postignut ovim prepadom.

6-II 7-II ЛОЗЕ ЕТ - 1927. 13:11 21/%/, Ratna št. 480.— 481— 481— 479—— 748—– 478—. дуо Баг. 56, је. — | = — = 4% | NKorar VODJE | __ | BN ,__- II ___ 4095 Mer: 1984 56—- 56 5625 == ~ 5550 6% _ Begluci 86.— — — 8550 8550 85.50 6%o Dalmatinci 81.50 81.67 8137 &80.75. 80.50 80.95

79% Investic, — = 101. 101— | 70o. Stabilizac. — — — 7—— — 7% _Seligman — — | — — — 7 Bler — = 102— —— — .8% Bler = = e— e _—ı ore 67% S am si 08 O | E “O U 60 5 азот ок. __ ___ ___ ___ O M 60 S apr Pr 5050. Sl -_ 20. __ __

БЛАГОСТАЊЕ Страна 111 Pab sitni — = Pab srednji Pab krpni 214.— Narodna banka 7.050.— —-—

4%0 „Renta 1895 Loz Crvenog krsta Duvanski 1027 — —— -

Ako ostavimo na stranu papire u kojima se U роslednie vreme gotovo nikako ne radi, jer ih uopšte nema, Као što su Stabilizacioni, oba Blera itd., onda imamo sledeću siilku. Na:veći otpor pokazao je G%o šumski agrar, On se zadržao na kursu od 80. Postednjeg· dana bila je neprekidna tražn:a po 80. Uzrok ovome leži u činjenici da ovog papira nema među berzijlancima, tako da nisu mogli vršiti pritisak u njemu.

Po poenima, ali ne i u procentima, najveći je pad kod Ratne štete. U procentima ie pad vrlo mali. Prema najvišem kursu od 481 najniži kurs 478 pretstavlja razliku od ciglo tri poena, a u procentima 0,87%. Te vari:acije od 3 do 4 poena kod papira čiji kurs ide do 500 poena nisu nikakve i ne znače ništa, a ta ma:a diferencija sama pokazu;e Коliko je solidan i čvrst kurs Ratne štete.. Interesantno je da па 4Азљастатсе 12 1934 god. nije uopšte vršen pritisak, jer ni toga papira berziianci nemaju. Može se reći da je kod njega pre bila neprekidna tražnja. Što je ipak kurs nešto popustio, uzrok leži u tome što se tražnja momentano povukla.

Najjači pritisak je bio na Dalmatince i naiveći pad u procentima. Od 81,67 pao je kurs na 80,25. U stvari kurs je bio i niži, jer je 19-ga rađena jedna partija po 79,50. Najveći pritisak je bio 12 februara, a već je 13: kurs počeo đa ide na više i tražnja da nadmašuje ponudu. Kod Begluka je takođe bilo nešto popuštanja zbog toga što je jedna ruka, koja ima dosta te robe, htela da se rastereti za jedan deo.

Kao što vidimo, besisti nisu ostvarili svoj cili. Nestrpljivi što kurs. ne ide preko 82, razbili su glavu o pod pokušavajući da ga gurnu ispod 80. Međutim, vafijacije između &81,50 i 80 tako su male, da za špekulaciju he pruža:u nikakvo polje rada. Prema svemu ovome nama se čini da će ovaj eksperiment imati za posledicu da pokaže da je više nemogućno obarati kurseve državnih papira i da mnogo više šansa ima skok i·'da prema tome za špekulaciju postoji jedna jedina mogućnost, to je ala hos. Samo treba imati strpljenja; ne može se špekulirati od dana na dan. Toga nema nigde. Istina, kod nas se špekulacija vrši promptnom robom a ne ferminima, ali ni fo ne može biti razlog da se traži Frealizaci:a dobiti Do svaku cenu u roku od osam dana. To samo može da se osveti i da dovede do gubitka.

II ИН И КЕ

DEVIZNO TRŽIŠTE

Na deviznom tržištu nije bilo. maročitih događaja. Glavni problem deviznog tržištva je još uvek marka. Ogromni iznosi nepokrivene tražnje marke po starom kursu, dakle za poslove koji su obavljeni do 1 oktobra 1940, prenosili su se sa jednog sastanka na drugi, kako u Beogradu tako i u Zagrebu. U Zagrebu je taj iznos bio dostigao preko 2 miliona maraka, ali kako ie u poslednje vreme ponuda pojačana, opadao је tai iznos a na početku ove izveštaine nedelj sasvim ga ia nestalo.

Slobodno tržište Slob. +

7-1 28596 10-1 11-II 12-II 13-1 Топдоп | (21750. 17617, 917,50 21750. 921750, 21750 Njujork 55.— 4455 55— 55— 55.— 55.Ženeva 1276,10. 1033,64 1276,10 1276,10. 1276,10. 1276,10 Privatni klirinz Berlin 1782.— —— .1782— 1782— 1782——. 1782 Grčki bonovi 38.— == —.— —— —— ——

3