Народно благостање

99. фебруар 1941.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 125

-- ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

POLJOPRIVREDA

| _— Argentinska –- žitna komisija koja je u ime države otkupljivala kukuruz od proizvođača da bi sprečila pad cena, obustavila je dalje kupovanje. Svega je otkupila. 5,5. mil. t. po. ceni od 47,50 pezosa po toni. Ovaj kukuruz ona će ргоdavati po nižoi ceni kako za loženje tako i za ishranu. Cena kukuruza za loženie je 20 pezosa po toni, a za hramu 30. Da se ne bi desilo da izvoznici taj jevtini kukuruz ne kupe i izvezu, vlada je odredila da izvoziti može samo žitna komisija. Ova je prodala Španiji 350.000 t. kukuruza koji treba da bude isporučen do kraja juna o. 5...

— Rumunska vlada je među ostalim rešila da se obradi

i pusto zemljište u gradovima da bi se što više povećala proizvodnja polioprivrednih artikala. Potrošnja kaučuka treba da se smanji za 3090.

' — Odjel za seliačko gospodarstvo pri banskoj vlasti u Hrvatskoj u Zagrebu nabavio je pet vagona jare pšenice u Mađarskoi, šest vagona semenskog krompira u Holandiji a preduzete su mere da se nabavi iz S. Rusije 100 kvintala semena proletnjeg lana i deset vagona semena bolonjske Коnoplje. — Производња маслиновог уља у овој сезони из-

носила је 3.000 тона, од које је количине половина употребљена за производњу сапуна м домаћу потрошњу.

INDUSTRIJA

— U Švedskoj je osnovano društvo za eksploataciju nastaga uljanog škrilca. Glavnica iznosi 15 mil. K. Godišnja proizvodnja benzina iz ovog škrilica iznosiće oko 15.000 t.

— Ministarstvo privrede u Belgiji ovlašćeno je da može da osniva privredne organizacije i postavlia njihove šefove. Te organizacije biće javno-pravha udruženja, i imaće isključivo pravo zastupanja interesa dotične grane. Na taj način biće sprovedena stroga cenmtralizaci:a privrede. Ove organizacije vršiće među ostalim raspodelu sirovina.

— Već prvi četverogodišnji plan omogućio je turskoj tekstilnoj industriji da jedan deo domaćih sirovina preradi. Drugi koji je započet 1938 još više je povećao nezavisnost Turske od uvoza gotovih tekstilnih proizvoda. Tekstima idustrija je postala najvažnija industriska grana, Proizvodnja pamuka nije se povećala poslednjih godina ali se znatno Dpopravio kvalitet, ali se i dalie radi u tom pravcu izborom boljih vrsta i podesnijim metodama navodnjavanja. Pošto se prerada pamuka u zemlji povećala, izvoz se smanjio. 1988 je izvezeno 26.000 t., a 1939 9.000 t. Rat je otežao izvoz pamuka. Turska vlada nastoji da sa balkanskim zemljama sklopi sporazum o izvozu pamuka u zamcnu za njihove proizvode i to za rumunsku naftu i :ugoslovenska prediva. Proizvodnja vune poslednjih godina ne pokazuje većih promena i iznosi prosečno 30.000 t. Produkcija lana započela je u većem opsegu 1935, ali se još nije konsolidovala — 1937 je iznosila 4.100 t., a 1938 svega 2.000. Značajnija je proizvodnja konoplje koja je poslednjih godina prosečno iznosila 9.000 t. Svile se proizvodi godišnje 2—3.000 t.

— Ha OCHOBy законског предлога који је поднет Конпресу у Мексику, олакшаће се учешће приватном капиталу у петролејској индустрији, а исто тако и страном капиталу али само у „мешовитим друштвима" т. ј. оним где је у највећој мери ангажован државни капитал.

— Услед несташице обичног конца у Бугарској се приступило фабрикацији конца од домаће свиле.

ŠESNAESTO AMERIKANSKO PISMO BIĆE OBJAVLJENO U SLEDEĆEM BROJU.

— У недостатку алкохолних пића у Бугарској се приступило производњи ракије од киселих вина путем њихове препеке.

— Румунска народна банка откупила је 1,47 милиона акција Румунског телефонског друштва чији је сопственик „Међународно телеграфско и телефонско друштво“ у Њујорку. За куповину ових акција утрошено је око 2 милијарде леја.

—- Фабрика локомотива и оружја „Мелакса' У Румунији дефинитивно је прешла у државне руке преузимањем и осталих 50% акција, без икакве накнаде. Ова фабрика је до сада имала огромну добит и то 236% на ло-: комотивама, 30% на оружју итд.

— Холанска индустрија одмах после окупације добила је знатан број поруџбина како од војске тако и од приватника. Те су поруџбине извршене помоћу сировина које је индустрија имала у резерви. Како су ове доста брзо истрошене, морале би фабрике да обуставе рад. Да се то не би догодило, и пошто су потребе Немачке у готовим производима велике, решено једа се холандској индустрији ставе на расположење потребне сировине из не. мачких резерви.

— У Мађарској се оснива акционарско друштво „Трансилванска мађарско-италијанска рафинерија нафте“ са главвицом од 1 мил. пенги. Седиште друштва је у Десу у Трансилванији.

— Поруџбине које је примила америчка индустрија Како од владе тако и од Енглеске толике су да је број запослених у децембру 1940 био знатно већи од оног пре велике привредне кризе 1929. Нарочито велики пораст показују предувећа у држави Охио. Укупно је у децембру било запослено 9,169.000 радника према 8,369.000 · 1929. и 8,570.000 1981. Зарада радника се у јануару 1941 толико повећала да је пребацила рекордну суму од јуна 1920 (236 мил) и износила 250 мил. долара према 223 милиона у децембру 1940.

NOVČARSTVO

— Влада у Букурешту је одлучила да повуче из промета сав ковани новац од једног и два леја, у циљу да се он употреби као метал у ратној индустрији. Очекује се да ће ова мера бити примењена и на друге врсте кованог новца.

— На основу закона банке у Грчкој ће моћи од сада да врше у потпуности исплате улога на штедњу.

— Француска влада спрема неке нове. измене у акционарском праву поред оних о којима смо већ писали у бр. 6/1941. Садашње измене треба да појачају поверење улагача у банке. Међу осталим изменама предвиђа се и ограничење тантијеме управног одбора „на |максимјум 10% чисте добити. Треба да се оснује национална корпорација испитивача књига како би контрола књига акционарских друштава била што ефикаснија. У оснивању ће учествовати и држава која ће на рад у корпорацији делегирати известан број чиновлика који имају најмање. 20 година службе и према томе довољно искуства да би могли вршити контролу.

— Француска влада смањила је каматну стопу на бонове народне одбране са трогодишњим роком од 350