Народно благостање

алата тоа у

92. фебруар 1941. НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Страна, 127 6% Далматинци 1015 1402 Софија = = = == == _ 6% Шумски аграр 320 225 Милано 228,83 _ — _ 29883 “228,63 „22883 „228,03

7% Инвестициони 7% Стабилизациони 7% Блер

8% Блер

7% Селигман | Народна банка | 14 Паб _ E

Укупно 4012 2721

Као што нам показује доња таблица обрта исти износи у извештајној недељи 4 милиона према 2,7. Обрт је порастао, али по структури готово сасвим противно ономе претходне недеље, сем Ратне штете чији је обрт и у овој недељи скочио на 1,16 милиона динара — још увек у чедном обиму према осталим папирима. Опао је обрт Далматинаца — што је увек знак чврсте тенденције. А скочио је обрт код Шумског

| |||

|| ===

аграра, код Инвестиционога зајма и #% Аграра. У последње.

време се за пласман употребљавају 6% Беглуци, 4% Атрарци и Далматинци — пошто се остали папири уопште не појављују. Шта вреди купцу тражити из дана у дан Шумски аграр, Инвестициони, Блера и Селигмана кад се не појављује понуда» На крају да кажемо неколико речи о узроку повољне ситуаније на берзи.

Пре свега узрок лежи у техничкој позицији на берзи, Као што смо прошле недеље казали, шпекуланти су испустили робу нарочито у прошли петак, кад су се очекивале вести из Салцбурга. Сад су шпекуланти (без робе, немају чиме да притискују курсеве и неки де од њих чак појављују

као купци. А други узрок се налази у општој политичкој.

ситуацији која се сматра за необично повољну. На берви се сматра да Југославија никад није била тако далеко од рата као ових дана. Необично се оптимистички есконтују бугарско-турски споразум, још више резултат разговора у Бергхофу. Незна се о чему су разговарали наши преставници са Хитлером, али се једно зна да је постигнут Споразум а то је оно што је врло повољно. Сматра се даље да је дефинитивно искључена свака ратна комбинација на Балкану. Са гледишта зараћених држава Балкан је стратегијски скроз неинтересантан. На њему се не може да реши рат нити се може да измени ситугција на главним фронтовима. Према томе је неутралност на Балкану радо виђена.

ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ

На девизном тржишту нема нарочитих промена према прошлој извештајној недељи, Курсеви слободних валута, њих четири на броју, стабилизовани су, а пошто нема могућности да се добавља роба из земаља којима оне припадају, мала је тражња за њима. Долар има употребу у размени са Совјетском Унијом, али и то ограничено, јер се један део увоза плаћа у клирингу, а други, који је такође контингентиран, плаћа се у доларима.

Тражња марке опет је надмашила понуду, не само по старом курсу него и по новом. Ова разлика између понуде и тражње може лако да постане и већа зато што у пролећним месецима опада наш извоз. Грчки бонови су се већ проредили, али курс им није скочио јер ће ускоро изићи из употребе. | _. Слободно тржиште:

ЈИ 1852. 170 15: 51 20

о Стаб + Лондон. 217,50 17617 21750 217,50 21750 217,50 Њујорк 55— 4455 55— 55— 55— 55—

Женева --- 1276,10 -1033,64 127610 1276,10 1276,10 12760 ·

Приватни клиринг: _ Берлин 1780 | _ 1789 (782 1782 1782

= "pp. 60% —_— O. —_ ___ __

ESI

Обрт је био велик, 71,6 мил. Од тога на марке отпада 47,8 мил. (32,1 мил. по старом и 15,7 мил. по новом курсу). На доларе отпада 17,6 мил. и на швајцарске франке 6 мил. на грчке бонове 43 хиљаде и на Or Ke леве 18 хиљада.

Robno tržište

Pšenica. — Na tržištu u S. A. D. ove nedelje situacija

je bila mirniia i kursevi za prompinu isporuku postojaniji.

Međutim julski i septembarski termin pali su na najniži nivo u tekućoj kampanii što se tumači izveštajima o stanju ozime pšenice koje je najbolie za poslednjih deset godina. Vinipeg је i dalje miran i postojan. Izvesni man:;i zaključci napravljeni su za izvoz u Meksiko i Portugaliju. U Argentini objavljena ie treća procena žetve koja taksira prinos sa 750.000 vag., dakle 50.000 vag. manje od druge procene ili 20% viša od prosečne žetve za poslednjih pet godina. Izvozni višak Argentine za novu kampan;u iznosi 530.000 vag. U jugoistočnoj Evropi nema nigde ponude proizvođačke robe pa su svuda na dnevnom redu mere za prisimo oduzimanie viškova. U Mađarskoj Futura snabdeva miinove iz svojih zaliha. Rumunija ја takođe bila prinuđena da uvede obavezno mešanje 20% kukuruznog sa pšeničnim brašnom. Lokalne vlasti su ovlašćene da u slučaju nužde mogu, zavesti i isključivo kukuruzne dane. U Turskoj je proglašena rekvizicija svih viškova žita i prašna, Rekvizicija je izazvana uzdržlivošću proizvođača koja je opet posledica vladine žitne politike. Na ime, otkupne cene koje su bile određene i u nekoliko navrata povišavane nikako se misu mogle održati. U slobodnom prometu one su vazda bile više. Usled toga proizvođači su stekli uverenje da će cene stalno rasti pa su skoro potpuno prestali da proda:u

što je dovelo do teškoća u snabdevanju. U takvoj situaciji.

rekvizicija je bila jedini izlaz.

Terminski kursevi na prekomorskim berzama sredinom nedelje notirali su: IG IH V VII IX

Vinipeg centi bušel — 7742 79:/4 Čikago centi bušel — 793/4 75 75» В. Ајгез ретоза КУ. 6,86 6,84 EE :

Kukuruz. — prekomorskim tržištima kukuruza situacija je nepromenjena. Čikago za maj notira 615%/s centi za bušel, dok se u Argentini kukuruz trguje po zvaničnoi ceni od 4,75 pez. kv. Južno-afrička unija raspolaže izvoznim viškom od oko 35.000 vag. koji, u nedostatku brodarskog prostora, ne može da izveze, U Mađarskoj ponuda proizvođačke robe je minimalna. Zbog toga se moralo pristupiti prisimom oduzimanju viškova pa se snabdevanie vrši isključivo preko Future.

Lepi dani izazvali su nešto veću ponudu na domaćem tržištu. Prizad plaća 232 din. bez obzira na sadržinu a a privatnici nešto preko toga. :

Ječam, zob. — Na tržištu oba arlikla vlada а ted. “dencija. Ječam se prodaje po 560—580 din., a zob 420—480: d.

Pasuli — i dalje je veoma čvrst. Cene za požedine Vrste kreću se između 650 i 700 din. za 100 kg.

Svinje. — U ovoi nedelji za teške svinje postignuta je cena od 17 din. koja odgovara izvoznom paritetu. Zbog velikog rentabiliteta tovlienie svinia pri sadaniim cenama za debele svinje i kukuruza, skočila su i cene lakim svinjama na

15 do 16 din, dok su do skoro prođavane po 13 do 14 dih.

Direkcija za spolinu trgovinu povećala je cenu goveda za 0,50.din. po kg. te sada plaća izvoznicima za prima volove 12,50 din. za kg. žive vage franko Maribor odnosno Hegeš-

" ћајот, Оуој сеп odgovara 'izvozni paritet od 10,50 do 11 din. za kg.