Народно благостање

за. фебруар 1544.

_НАРОДНО БЛ АГОСТАЊЕ |

Страна 115

Kud se dedđe fež silnm ЕАСРУ С

ћ RASPOLOŽIVA PLATEŽNA SREDSTVA NASE NARODNE PRIVRE DE

Lanjshke godine je berlinski profesor Vageman .

objavio studiju pod naslovom »Otkud dolazi taj silni novac«, koja je i kod nas čitana sa velikim interesom, a u kojoj on objašnjava ogromne državne ratne izdatke Nemačke bez inflacije. Kod nas se, međutim, · diskutuje o pitanju, koje bi moglo da se formuliše sasvim suprotno gornjem, naime, kud Se dede taj silni novac?

· Čitaoci već pogađaju o čemu je reč — O tezau-

raciji. Po tom pitanju nema saglasnosti. Pa kako je za pravilno rešenje pitanja uslov iednodušnost u polaznoi tački, to je potrebno da nađemo polaznu tačku koja ie van svake diskusije. Mi smo izabrali jednu koja je matematičke prirode i kod koje, prema tome, ne može biti razilaženja. To je činjenica da se posled-

njih meseca opticaj platežnih sredstava znatno po

većao.

Narodna banka objavliuje u svojim Dilienima i ostalim publikacijama tablicu, koja nosi naslov: »Novačno tržište«, a podnaslov »Raspoloživa sredstva plaćanja«. Evo kako izgleda ta tablica za mesec novembar 1940: |

o > == > | за 5 “= 55 5. ЈЕ 52 S 0 с „< __ 25% el == == ~ -|1939 · 9556 780 11902 1691 23029 1319 1939 УШ 9336. 773 11177 1587 22873 1310 IX 10230 815 10463 1654 23135 1325

~ 10791 802 10276. 1840 28787 1559 XI 11098 902 10%1 1985 24921 — 1387 XII 11416 983 10185 1971 24555 140,6 194) 7 ____(1918 1000. 10227 2178 25918 – 1150 =“ Н__ 12198 954 10245 2206 25589. 1465. 1 12274 959 10244 2294 | 25771 147,6 7 __IV. _ 12842. 954 1000 2310 25004 – 1483 OV [9597 993 9749 2578 26912 — 1541 IVI 14072 1080. | 9754 2697 27588 1579 ___MI 14120. 1122 10016 2534 27802 159,2 "УШ 14428 1152 10150 2692 28405 162,8 IK 14567 1178 10951 9846 29157 1668 Х 15740 1159 10920. 2978. 30192 — 1729 XI 16427 1175 10360 „ 3075 30983 „1774 Gornja tablica nam kaže da su se raspoloživa _ platežna sredstva naše narodne privrede povećala od avgusta 1989 g. do kraja novembra 1940 g., dakle та. petnaest meseca, od 29,8 na 30,9 milijardi, usled čega je njihov indeksni broj (1928—=100) skočio od 131 na 177,4, ti. za punih 35% ili za 2,3% mesečno. Mi se ne slažemo sa gornjiom tablicom, pa ni sa njezinim rezultatom. Ona ubraja u тазроо а -

сгедарма 1 Оле na štednju. Nigde u svetu nisu normalno ulozi na štednju raspoloživa sredstva, Jer Su Oni oročeni. Ulozi na štednju mogu se još mnogo manje smatrati platežnim sredstvima kod nas, jer je 3 do 4 mld. din. uložaka zamrznuto usled raznih zaštita роjedinih banaka i moratorijalnih propisa, tako da се neki biti isplaćeni o večnom sudu. istina, jedan deo uložaka leži na tekućem računu bez otkaza, tako da ispunjava sve uslove raspoloživih platežnih sredstava. Ali mi te iznose ne znamo fačno, te moramo preći preko njih. Uostalom, za naše pitanje, naime koliko su porasla raspoloživa sredstva za 15 meseca, nije važno da li ćemo uneti uloške na štednju u račun ili ne, jer je kod njih mala promena, i to baš u obrnutom pravcu od onoga u kome su se kretala ostala platežna sredstva.

Ako dakle izostavimo uloge na štedniu, onda ćemo dobiti sledeću sliku raspoloživih sredstava:

u novembru 1940 g. 20,677 milijardi u avgustu 1999 g. 11.966 mijijardi

porast: raspoloživih sredstava 8,7 milijardi

Porast iznosi prosečno 680 miliona dinara mesečno, a za 15 meseca 8,7 milijardi, ođnosno 70%.

Kud se deo taj novac? Jedni vele da |e sav tezauriran, drugi da se sav pojavio na tržištu kao aktivna tražnja za dobrima.

O tezauraciji niko nikad u svetu nije штао роdataka. U Francuskoj i Severnoj Americi se obično o tome prave zaključci posrednim putem, stanjem opticaja krupnih komada novčanica. Naš sistem novča-

—тиса je i suviše jednostran, da bi se time mogli da

poslužimo. Zbog toga moramo poći obrnutim putem, naime, da se zapitamo šta je sve bilo u novembru na računima gde se obično halaze raspoloživa platežna sredstva narodne privrede. Ona se skupljaiu kod banaka, na :žiro- računima Narodne banke i čekovskim računima Poštanske štedionice. Iz poznatih specijalnih razloga kod nas banke ispadaju iz kombinacije. Ostaje da vidimo šta je sa žiro-računima Narodne

_ banke i poštanskim čekovskim računima. 12 согпје

tablice vidimo da su se u periodi, koiu posmatramo, izvršile sledeće promene: obaveze po viđenju kod Narodne

banke za din. 2,18 mld. depoziti na čekovskim računima

kod ПОТАЕ štedionice za din. 1.84 mld. , | Svega din. 4,02 mid.

Kako je ukupno povećanje 8,7 milijardi dinara, to izlazi da ie skoro polovina toga ostala na tržištu, — pošto se alttiva na žiro-računima i čekovskim kod · Poštanske štedionice smatra za gotovinu.

TL СРЕ JE NOVAC

__O0Sd0 Oni igala Delija nam je stanje platežnih sredstava naše narodne privrede, ali to nije

odgovor na naše pitanje: Raspoloživa platežna sred- | stva su mnogo širi pojam od ohoga koji imamo mi _ u vidu. Mi želimo da konstatujemo gde se n; |

efektivni novac (u obliku novčanica i zvečećeg | koji je pušten u opticai. Prema tome iz DOE а

ispadaju ulošci po čekovskim računima Poštanske št lionice, jer su oni isto što i ulošci kod drugih ba-

Da bismo odgovorili na gornje pitanje, potreb'jespre svega da konstatujemo iznos novca pušten а ара Та с га !гпоз1 31 јапџага |. 2: