Народно благостање

Страна 116

u novčanicama Din. 13,7 mid. u Rovanom novcu > 15 ша зуега Вл. 52 та Od toga је vraćeno Narodnoi banci: · preko računa obaveza po viđenju Din. 4. mid. . uplatom kovanog novca » 0,8 mid. = S OE SN Svega. Din. 4,3 mid. Znači da je u opticaju u narodu, van Narodne Danke, 10,9 milijardi dinara.

Fovršni posmatrač bi rekao da je to sve tezaurirano. To je, međutim, najveća zabluda. Normaino, gro novca treba da je u pokretu, da služi za mnogobrojne kupoprodaine fransakcije i za plaćanja koja se vrše svakodnevno. To je jedan deo kasene gotovine.

Kako dalje stoji sa njom? U ekonomski naprednim zemljama najveći deo novca u opticaju nalazi se kod banaka i u radnjama, privatnici nemaju gotovo ništa novca Dri sebi. Blagajnički uzansi su veoma različiti kod pojedinih naroda, tako različiti i Osobeni da čine sastavni deo folklora. Kod nas su blagajnički uzansi veoma primitivni. Do bankarske Rrize DoOslovni svet se služio bankama za blagajničku siužbu mnogo više no danas. Danas se može reći da se samo akcionarska društva i javne privredne ustaTiove služe neograničeno novčanim zavodima za blagajničke ciljeve. Sav ostali poslovni svet ili se služi, manjim delom, poštanskim čekom ili drži najveći deo gotovine pri sebi — počevši od kase pa до пеdara. Ali i akcionarska društva drže gotovinu znatnim delom ti svojim kasama kao i druge javne Drivredne ustanove. Najmanje 1% miliiardu din. iznosi kasena gotovina kod akcionarskih društava (a naročito banaka) u njihovim kasama. |

Kod ostalih industrijalaca, treovaca, zanatlija i zemlioradnika gotovina je u radnji ili na dofnu. Nivo te gotovine je vrlo promenhliiv: u doba deflacije jako je smanjen, u doba inflacije nabujao. To le u VeZi sa nivoom cena. Prirodno je da pri skoku cena poslovni čovek mora da drži veće gotovine tako da se može reći da ie svaki poslovhi čovek kod nas udvostručio svoju kasenu gotovinu za poslednjih petnaest meseca — prema skoku cena kod nas. Ali. to nile jedini razlog što su nabujale kasene gotovine našeg poslovnog sveta. Drugi, mnogo važniji, leži u

дин

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ | |

__ __Dp. 8

razređivanju robe na tržištu. Teško da ima i jednog artikta koji se nalazi u neograničenoj količini. Sledstveno, Ro proizvodi robu ili trguje njome, ima danas lager mnogo manji no što ga je imao u početku tata iz prostog razloga što ne može da ga obnovi. Kako je pak taj lager prodan po mnogo višim cenama, to se smanjeni lager odrazuje u znatno povećanoi asenoj gotovini. Oko pet miliiardi dinara iznosi nevidljiva kasena gotovina našee naroda, odnosno rivrednika koji proizvode i prodaju robu. Grozniavo kupovanie robe od strane potrošača radi stvaranja rezerve imalo је za posledicu da je znatan deo Sotovine prešao iz ruku potrošača u one prodavaca. Ostatak novca u opticaju le manje više tezauriran. Naiviše kod zemlioradnika. Zemlioradnik је Do iantastično visokoj ceni unovčio svoje proizvode, a protivrednost samo tek jednim delom može. da upotrebi, i to počev od proleća.

Da rezimiramo:

(OZO) PO Тр

15,2 mid:

U opticaju se nalazi Od toga je vraćeno Nar. banci 4,3 Gotovina alccionarskih društava i javnih ustanova 1,5 Gotovina našeg poslovnog sveta 5 Tezaurirano 4,4

Sao Jim. 15,9 nudi.

Iz ovoga izlazi da se oko dvanaest milijardi dinara malazi ma (тИ3и 1 око пјеса, Što znači da pretstavlja aktivnu tražnju za robom. пад даје da je aktivna tražnja povećana poslednjih sedamnaest meseca za oko 80%. Nasuprot tome robe је зуе таnje na tržištu. Odnos između ponude i iražnie pomera se u korist novca, usled čega cene moraju skakati. Kako svaki nov skok cena izaziva reakciju smanjenja tražnje — za izvesno vreme — to se ta kupovna snaga obraća dobrima koja ne služe ni proizvodnji ni potrošnji — otuda silan skok cena nezidanih nepokretnosti i drugih dobara, tzv. zlatna supstanca. Što je manje dobara na tržištu utoliko je veći pritisak tražnje, tako da isti volumen platežnih sredstava u optica|u može progresivno i produženo da povećava cene — isključivo kao posledica promena na strani dobara. To ie od kardinalne važnosti za nas, ali nije mu ovde mesto.

Бове Ћ

Pažnja čitave naše štampe bila je usredsređena do sada na socijalnu posledicu skoka ćena, skupoću. Problem ie posmatran u odnosu potrošača prema proizvođa*u i prodavcu. Ovo сепегаНсапје закгЛо je privredne probleme koji su nastali od kad se pokolebao nivo cena. Proizvođač je takođe kupač, samo ne za potrošniu, neso za proizvodniu. Svaka promena cena pooađa proizvođača kad kupuje sredstva potrebna za proizvodniu. Povišenu cenu mora on da prevali dalie, bilo da prodaje trgovcu ili potrošaču neposredno, Međutim, ovo prevaliivanie ne može da зе sprovede olatko, tako da ono obično vodi poremećaju prometa, a tim reprodukcije. Drugi poremećaji u pro-

ТРЕЋА

izvodnji nastaju ako skok cena bude toliki, da jedno preduzeće ne može da obnovi proizvodnju u datom obimu sa kapitalom kojim raspolaže. Tada ili se smanjuje proizvodnja ili se mora tražiti novi kredit. Najkrupnija posledica nastupa usled toga što skok cena nije ravnomeran. Ali kod toga treba odvojeno posmatrati dva slučaja. Neravnomeran skok cena može da bude usled toga što su neravnomerno povećani troškovi proizvodnje. Tada će stopa zarade ostati nepromenjena. Sasvim drugse posledice ima skok сеna koji je nezavisan od promene troškova proizvodnje, kad proizvođač ili treovac iskorišćuiu odnos poponude i tražnje na tržištu i dižu cene slobodno.

а.