Народно благостање

99. фебруар 1941. НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ Страна 117

Оргкоз Кол:тол Која је БЏа хауедепа пи зто iman rezim sıiobodnilh cena код готомо зуш агшкаla. na irzistu. Prodavac iji RHIjeE DIO џорзе Oograjičen kod povaišenja cena, a to je slućaj kod poijoprivrednika, Osim za пекошко artikala kojima je pre izvesnog vremena maksimirana cena, ili |e miorao da obraziozi potrebu povišenja cena, koje mu је ујазе хацт одоргауаја.

Oni imaoci robe koji imaju najviše mogućnosti da povisujiu cene Za Veći ргосепа пего 560 50 skočiii njihovi troškovi kRoštanja, vuku ekstra prolit i na račun Ostalih privrednika, a ne samo na račun potrošača, kako se površno misli. Jer kupovna snaga u zemlji ne raste srazmerno skoku cena. Čitav red kupaca za duže vremena ostaje kod SVOZ starog noпипатог dohotka i mora da vrši drugu klasifikaciju svojih potreba, ograničavajući jedne da bi podmirivali druge. Dok će prodavci jedne robe moći da izvlače povišenu cenu, drugi će morati da ostanu kod stare ili aa |e povise manje nego što su skočili njihoVi troškovi proizvodnje, što znači na račun svoje doObiti. Kod neravnomernog skoka cena dakle, položaj pojedinih imalaca robe postaje vrio različit: dok jedni dobijaju po većem procentu, drugi po manjem. Ne nastupa drukčija raspodela nacionalnog dohotka zbog skoka cena samo u odnosu između potrošača i imalaca robe, nego i u okviru ovih poslednjih zasebno.

Ovaj poremećaj raspodele nacionalnog dohotka ima osim privrednog | etički značaj. Nekontrolisane promene cena postaju izvor naglog bogaćenia jednih, ali ne u procesu stvaranja, nezo prebacivanjem ostvaтепог nacionalnog bogatstva s jednih na druge.

U liberalističkoj privredi promene cena, pa i neravnomerne, važe kao pravilo. Ako su prenagle one izazivaju poremećaje. Kad vlast počne da kontroliše cene, pa ipak neravnomerno skoče, osim poremećaja javlja se i nepravda. Kontrola cena nema zadaću samo da zaštiti potrošača, nego | onaj red privrednika koji bi mogao da bude pogođen о4 пегаупотегпог skoka.

Koliko ie kod nas bio nepravedan skok cena može se donekle prestaviti upoređenjem skoka indeksa cena biljnih, stočnih i industriskih proizvoda. Prvi је skočio u decembru 1940 prema avgustu 1939 za 158,39, drugi za 78,2%, a treći za 69,3%. Ali ovi procenti ne pokazuju |oš u kom je obimu došlo do drukče raspodele nacionalnog dohotka. Troškovi Doljoprivredne proizvodnje nisu ni iz daleka skočili onoliko koliko kod industrije, tako da se može uzeti da ie dobit polioprivrednika skočila više nego što bi sledilo iz razlike indeksa cena.

Isto onako kao što u poljoprivredi proizvođači biljne hrane imaju bolji položaj od stočara, tako isto unutar industrije razlika postoji između pojedinih grana. Dok se tamo proizvođači mogu uglavnom da svrstaju u dve grupe, u industriji ima ih gotovo onoliko koliko ima grana industrije.

Njihova situacija nije se razvijala različito samo.

Zbor prilika na tržištu nego i zbog toga što је Копtrola cena od strane vlasti mogla da bude ен Казтја u pogledu proizvodnje izvesnih preduzeća, dok su јој se druga otela. Naprimer, kod artikala kartelisanih preduzeća, gde već od ranije postoji kontrola vlasti, bilo je mogućno zadržati nepromenjene cene. Cena cementa ostala je zbog toga na visini na kojoj je

bila pre rata. Slično je i kod šećera, kome cenu odre-

đuje vlast i koji je u dva navrata poskupljivao, jedanput zbog povišene otkupne cene repe, družiput zbog povišene trošarine. Dok su jedna preduzeca uz sankciju viasti mogla da prave odličnu zaradu, drugima le to bilo nemogućno baš zbog te intervencije.

Kontrola cena mora u istom momentu da vodi računa i O potrošačima i o nacionalnoj privredi. Ne može se voditi zaštita potrošača na racun proizvodnje, niti se sme dogoditi da jedmi proizvoaaci budu favorizirani na račun drugih. Na to se mora doći čin se počne sa kontrolom cena makar u najmanjem obimu. Da bi mogla da se vodi bez štetnih posledica, ona mora da se razvije do tog stepena da proizvođa– čima cena obezbedi ravnomernu dobit, a potrosačima da ne bude preteška.

Nemačka kontrola cena mogla je da uspe zato što je u isto vreme imala u vidu oba cilja. Kod toga je najvažnije da sam kontrolni aparat raspolaže sv.m elementima za određivanje cena jednog artikla, jer samo tako se može kontrolisati dobit. Negde će se dozvoliti povišenje cene, da se izravna stopa dob.ti, negde će se oboriti cena jednom artiklu koji ulazi u troškove proizvodnje. Time se postizava da proizvodnja svakog artikla odbacuje dobit i da ona bude za sve podjednaka. Zadovoljen |e i ekonomski i moralni zahtev. Zato politika cena ne sme da se zadrži kod samog maksimiranja. Maksimiranje je samo prva mera, i treba je enerzično provesti, ako treba da se 7аštite potošači. Ali svaka promena u uslovima poizvodje menja rentabilitet, i zato maksimiranje, koje legalizuje cene na nivom na kom su se zatekle, ne može da zadovolji za duži period.

lako potrebno kao polazna mera, maksimiranje cena je nepravedno, jer se njim linealno tretiraju svi privrednici, prema situaciji koju su imali u času kad je ono zavedeno. Kolika nepravda može da bude time počinjena vidi se najbolie kođ linearnog: maksimiranja. kirila. Ono ima u vidu samo zakupce, da ih zaštiti od skoka cena stanova, polazeći od pogrešne pretpostavke da su svi zakupci ekonomski slabi i svi sopstvenici zgrada za stanovanje ekonomski jaki. Izvesno ie međutim da će u mnogim slučajevima zaštitu uživati ekonomski jači na račun slabijeg. Druga nepravda je, ako se maksimiraju samo kirije, dok cene drugih artikala skaču. Kapital uložen u zgrade nema u takvom slučaju iste uslove kao u drugim granzma privrede, što znači da se ovo diferencijalno tretiranje kapitala mora da odrazi na građevinskoj delatnosti. Vrhunac nepravde kod linearnog tretiranja kirije je u tom što se maksimiaju one koje su postojale na dan objavliivanja zakona, iako je mogućno da iz stotinu razloga kirija ne bude na visini pijačne.

Naša uredba o maksimiranju kirija nije vodila uopšte računa o toi strani problema. Za primer kako хе kirije tretiriau u drugim zemljama navešćemo nemačko zakonodavstvo. Kirjje su stabilizovane u devembru 1937, ali ostalo je pravo zakupcu da traži obaranje previsoke i sopstveniku da traži podizanje preniske kirije. Ako je iz naročite pažnje pema kirajdžijama bio oredio nisku kiriju, mogao je Sopstvenik da traži da se povisi novom stanaru. Kad se Vrše adaptacije dozvoljava se srazmerno povišenje kirije. Ovaj režim je elastičan, |er sama vlast vodi računa o svim momentima koji inače, u slobodnoj pogodbi, utiču na visinu kirija.