Народно благостање

|

Страна 118

Kad je izbio rat smatralo se da je potrebno da зе Još jače zaštite stanari, pa su zato strožije.fiksirane kirije na nivou na kom su bile uoči rata. Smairalo se da neće biti nepravedno ovakvo tretiranje jer su obe strane imale dve godine da traže intervenciju vlasti kod obaranja ili povišenja kirija. Pa i tada je ostalo pravo sopstveniku da traži povišenje kirije novom stanaru, ako je ranijem bila niska iz naročitog obzira prema njemu, ili ako je adaptiranje stana izVršeno uz pristanak stanara. Pa i taj režim ukinut je već u maju 1940, i vraćen je na snagu stariji zakon, koji je elastičniji. |

__БАРОДНО_БЛАГОСТАЊЕ ____ Doo

· Kontrola. cena·:spada. u najkomplikovaniju matefriju privredne + socijalne politike: Sve do pre nekoliko godina, kad je Nemačka zavela kontrolu cena, ona je preduzimana iz socijalno-političkih razloga, da zaštiti potrošača. Ali čim se cene stave pod kontrolu, dodirnut je tim celokupan privredni život, proizvodnja i promet, tako. da kontrola koja počne iz socijalnih motiva mora da se razvije u kontrolu koja će biti deo dirigovane privrede. Ako ostane samo socijalno-politička mera, neizbežna je jednostranost kakvu pokazuje naša uredba o maksimiranju kirije, a onda je neizbežno da bude neefikasna po privredu.

мисли о станбеном питању

Пре неколико дана одипрао се у Београду један догађај, познат малом броју лица, али који се како изгледа, понавља дневно. На један оглас у београдским новинама о издавању једног стана обратио се један грађанин, и пошто је прегледао стан и нашао да му одговара, понудио је кућевласнику капару. Овај је међутим одбио да је прими и опште да сврши посао изговарајући се на то да мушка глава није у кући, а да само она може да реши коме ће се стан издати. Нека се рефлектант јави сутра ујутру — кад ће моћи да сврши посао. Забринут услед оскудице станова — чињеница коју је грађанин констатовао у току, од две последње недеље тражећи себи стан, — замолио је једног свог пријатеља, старог Београђанина, да му помогне код дотичног кућевласника да њему додели стан. Стари Београђанин је истог дана увече отишао дотичном кућевласнику да за рачун свога пријатеља по могућству закључи пазар или, у најгорем случају, да га топло препоручи. Прво је наишао на једну женску главу, чланицу породице, која је била необично зле воље. И пошто је уздигнутим гласом прокритиковала београдске кирајџије изјавила је да она није надлежна за издавање стана, већ њезина мати. На молбу старог Београђанина да га. доведе у везу са њезином матером, одговорила је ова да је стара госпођа легла јер је сувише уморена посетом рефлектаната. Било их је најмање стотину данас, завршила је дотична женска глава. Староме Београђанину је било јасно да се овде ради о једноме маневру и да нема начина да пријатељу обезбеди стан = што је дотични сутрадан и сам сазнао. :

Сто рефлектаната на један стан! Сто лица траже стан у невреме — по београдским узансима!

Међутим никад у Београду није више зидано него последње три године. Овај однос између понуде и тражње значио би да тражња расте брже од понуде. Ако би то било тачно онда би Београд растао као тесто. Београд истина брзо расте, али не у мери која се да закључити по односу између понуде и тражње последњих дана. Није однос између укупних станбених просторија с једне и становника који траже стан с друге стране у Београду тако неповољан како то изгледа по овим случајевима. _ ___ |

Из тога се да закључити да се не појављује на тржишту укупан број просторија слободних или које би могле бити слободне. Где може да лежи узрок тој појавиг Ако пођемо од чињенице да-је до пре

неколико месеца била јача понуда од тражње, онда излази да узрок треба тражити у нечему што се догодило последњих месеца у области станбеној. Последњих месеца су се збила два догађаја: први је уредба којом се забрањује кућевласницима повећање кирије, а други је уредба којом се одузима кућевласнику свако право отказа. Кућевласник који нормално има иницијативу за стварање понуде станова није у стању да баци ни један стан на тржиште. Цела је понуда пала у руке закупаца. Само отказом од стране закупца може да се појави понуда на тржишту. Међутим закупац се много теже одлучује на промену стана и у нормалним приликама из многобројних разлога као на пр.: велико оштећење покућства сеобом, велики трошкови сеобе, велики лични поремећаји, осуство одговарајућих станова у жељеном крају итд. А ове године је дошла још једна специјална околност мистериозног порекла, која баца веома ружну светлост на друштвени живот у Београду, на зеленашке транспортне цене које наплаћују транспортери. Ове јесени просечан издатак на сеобу износи 2.000 дин., а београдски закупац то уопште не може да плати. Као што рекосмо, нормално кућевласник је динамичан, а закупац статичан; кућевласник ставља у покрет станбене просторије, а закупац их мобилизира. Значи петина је дакле платила таксе закупа. А овај се не може да сели, и ако би имао зато потребе и рачуна, из простога разлога што он не сме отказати стан док не обезбеди себи други Под нормалним условима, иначе рескира да се нађе на улици. А кад сваки закупац тако поступа, онда неће бити ни једног отказа следствено неће бити понуђен ни један стан. Тако је створена генерална и тотална имобилизација закупних односа код нас. Закупац, који по закону има пуну слободу да се сели до миле воље, практично је изгубио могућност отказа као што је то правно случај са кућевласником. Не може да се сели ни онај који жели да се сели. А не сели се ни онај коме је услед смрти, удадбе или код другог узрока потребно мање просторија. Не може да се сели ни онај коме је услед селидбе радње, уреда, где је на послу, или услед свог премештаја, потребно да промени стан. Мора да седи где се затекао, где је ухапшен! Само у новој згради може бити нових станова, али ова не игра никакву улогу. 5 _

То је стање још консакрирала Уредба о забрани повећања кирије. По себи се разуме да се неће селити онај који ма из кога било разлога плаћа