Народно благостање

Страна 190

=== _ Подовином- овог месеца 32ведено је у Бугарској рациоњирање код куповине обуће. Наша ситуација није још тотолико лоша да би се морало прибећи овој мери, али исто тако не може се рачу-

Проблем коже

снати да ће се она поправити све док не буде могућно да „се кожа добије из иностранства. Засада ми омо упућени

само на домаћу сировину, тако да наше снабдевање: обу-

BOM зависи од производње домаће коже, а што је још

важније од контроле њене трговине. . Ми призводимо довољно лаких говеђих, телећих и свињских кожа, тако да можемо у нормалним приликама

си да их извозимо, али јако смо зависни од увоза тешке

говеђе коже. Врста стоке коју ми гајимо на већем делу територије, у сточарским крајевима, таква је да ми углавком добијамо лаку кожу. Увоз тешке сирове коже кретао се око 7 хиљада тона пре рата.

Пошто је отпао увоз ми смо почели да више искоришћавамо домаћу кожу. Али производња коже је недовољна, јер покрива свега око 5054 тражње па и мање, зато што се тражња повећава због потреба јавне руке и због тежње потрошача да купују залихе

Проблем се поставља посебно са становишта фабрика коже, а посебно са становишта потрошача обуће. Фабрике коже подмиривале су своје потребе углавном из

"иностранства, док се добар део домаће коже извозио. Оне

нису биле створиле своју унутрашњу организацију за преузимање коже. Трговина се не налази у њиховим рукама, а пошто она иде за што бољим ценама, ми смо и у току 1940 имали једнак извоз сирове коже кабс и 1936. Сада: и дустријс кожа има интереса да читава домаћа производња сирове коже дође у њезине руке. Међутим показало се да то није лако, јер је већа тражња довела до огромног скока цена сировој кожи, која. је могла да иде и у иностранство, што је такође доприносило повишењу цене. У јесен 1940, пошто су се већ осетиле тешкоће појачане блокаде, почела је и цена да скаче много брже. Индекс цена сирових кожа (1937 = 100) скочио је од јула до октобра скоро за двоструко, са 96,02 на 178,83 тона са 123,77 на 179,88 и бокса са 142,67 на 168,62. Последица је била огроман скок цена обући, у кратком времену за двоструко, шта је било доста лако да се изведе зато што су оне ста јале на релативно ниском нивоу до рата и у прво време општег скока цена држале су се доста стабилно.

Увидело се да је потребно максимирати цену. сирове коже, да би се могла да контролише њезина прерада. Али није проблем само у томе. Пошто нема довољно коже, не могу фабрике да раде пуним капацитетом. Дотле док оне саме набављају кожу у земљи, оне ће саме да крше одредбе о максимирању цена, зато што боље пролазе ако имају више коже за прерађивање, па мако су је скупље платиле, него ако имају мало. У последње време већ има вести да се сирова кожа плаћа за 35% изнад максимиране. Извесне фабрике могу да дођу до већих количина, али зато ће друге остати и без минималних, Када су поједине бановине почеле да ограничавају извоз коже са своје територије, ситуација се за фабрике погоршала, јер онда нису могле да дођу до коже ни по вишим ценама. Најгори_ положај“имала је словенска индустрија, јер она сама има 60% капацитета домаћих фабрика.

Решење овог проблема произлази из саме ситуације, Да би се осигурала контрола унутрашње трговине коже и провело максимирање цена, треба да се целокупна трго: вина стави у надлежност једне институције. Фабрике би се снабдевале кожом преко ове институције у квотама

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ | "Орла

према свом капацитету и према расположивим колизинама коже. Извоз се не сме допустити, а производњу коже треба повећати форсирањем извоза меса место живог блага. Не бисмо се сложили са предлогом да се више коље за унутрашње потребе. Ми немамо сигурне статистике O броју стоке, а судећи по форсираном извозу уочи рета н у прво време рата, лако је могућно. да смо начели свој сточни фонд, тако да би појачаним клањем могли да доведемо у питање репродукцију. стоке.

== ========== Jedan niz potreba vo:nik po-

Đopunsko зпардеуапје kriva iz svojih prihoda. Kod | vojske toga mogu da se ukažu dve

teškoće, da trgovac preskupo O O O e | naDlati dibicle) jli, da uopšte ne bude mogućno da se oni dobiju. U mobilnom ili ratnom stanju to se naročito lako dešava, jer je vojska u pokretu ili biva smeštena dalje od trgovačkih sedišta. Ranije je taj problem rešavala privatna trgovina, time što se Кгефаја ха “ој skom. Za trgovca samog to je značilo izlagati se većim troškovima, ali te troškove imao je da snosi vojnik.

To је bio značajan problem, koji je dobio rešenje >Uredbom o dopunskom snabdevanju vojnih lica u mobilnom i ratnom stanju predmetima životnih potreba« (životne паmirhice, piće, duvan, pribor za pisani, sapun, i sl.). Snabdevanje oficira i vojnih činovnika vršiće oficirska zadruga. U krugu vojnih komandi, jedinica i ustanova, kao i na mestima gde su raspoređeni delovi vojne sile, izuzev, kantonmana, u mobilnom i ratnom stanju nije dozvoljeno privatnim licima da prodaju predmete životnih :potreba kojima će Oficirska zadruga snabdevati vojna lica po odredbama ove uredbe. Ali ova iica ne moraju da se snabdevaju na ovai način. Mogu da se snabdšvaju kod privatne trgovine, ali samo kad se nalaze van komande odnosno jedinice kojoj pripadaju.

Ministarstvo vojske vrši preko potčinjenih organa nabavke, transport, smeštanje i čuvanje predviđenih artikala. Da bi-se nabavka mogla izvesti ustanovljuje se pri Ministarstvu vojske fond, koji će dobiti sredstva odlukom Ministarskog saveta. Intendantska slagališta dobavljiaće robu i slati jedinicama prema potrebama. Prodaju će vršiti rukovaoci, po cenama koje će se računafi na bazi nabavne cene, transportnih troškova i ostaiih troškova. Novac će se vraćati Eondu za: obnavHan:;e snabdevanja. Danom demobilizaciie obustaviće i oficirska zadruga ovo snabdevanje.

=S——=ZzZzZ=C====== [iunyerpuHia хартије употреСтара хартија је постала OmaBa као главну сировину важна сировина целулозу. За производњу ође - Немачка мора да увози знатИ не количине дрва. У друсом четворогодишњем плану предвиђено је повећање производње целулозе, а за то би требао да порасте и увоз дрва. Међутим успело се да се за продукцију целулозе нађу друге сировине, слама и стабљика од кромпира, а у фа: брикацији хартије стара хартија смањила је употребу це лулозе и омогућила употребу већих количина исте у ратној индустрији. Тако је стара хартија постала важна сировина чијем се сакупљању поклања велика пажња. Њена потрошња је постепено расла и од 700.000 т 1936 досегла 1 мил. т 1939.

Фабрике хартије морале су да преудесе своје машине за употребу ове сировине а за то је требало извесно време. Због тога испочетка. је сакупљање старе хартије ишло брже од њене потрошње и 1988 створиле су се велике резерве које су вршиле притисак на цене, услед чега је морало и сакупљање да попусти. Када је половином 1989