Народно благостање

Страна 1 758

država. побити delom da OU i i stokira sa punom hečizvesnošću u pogledu SROTOF izvoza. Sadanji angažman države Za: 0 cena poljoprivrednih proizvoda dvostruko i više veći је od onoga u vremenu Farm-borda. A pred perspektivom da rat potraje 105 nekoliko godina teško je uopšte sagledati kraj nagomilavanju viškova stokova i sredstvima potrebnim za finansiranje ove akcije.

Američka situacija s ogromnim stokovima poljoprivrednih proizvoda, suprotno stanju u KEVrOpi, nosi u sebi opasnost velike bede u izobilju. Ona je ustvari naličje današnjeg ekonomskog rata koji se

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ — __ bp. 9

vodi u Evropi. I za sve vreme dok rat bude trajao, S. A. D. moraju računati sa sve većim stokovima čije finansiranje postaje sve manje rešiv problem. Sledstveno i agrarni problem prikazuje se nerešiv ukoliko se želi da očuva sadanii kapacitet polioprivredne proizvodnje i njena današnja kupovna snaga. Politički i socijalni razlozi idu u prilog održavanja poljoprivredne proizvodnje po svaku cenu, jer je nemoguće zamisliti takav tempo industijskog razvitka koji bi za kratko vreme mogao da apsorbuje nekoliko miliona radnika. i

зеве

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

За последња три месеца 1940 Народна банка није обавила податке о увозу и извозу важнијих артикала, тако да немамо прегледа o снебдевању индустрије скровинама. Донети су само подаци о извозу И увозу по појединим месецима, Извоз је изчосио 6,58 мл,

Привредна Ситуација у депембру

према 5,52 мл 1939, а увоз 5,91 мл према 4,75 млд динера. 'У тонама извоз“ je био мањи него прошле године 3,25 мл

тона према 3,46 мил, а увоз већи, 1,26 мил, према 1,12 мил. Трговински биланс 34; авршио је с активом од 651 мил. али тај резултат био је могућан пошто су први Месеци 1940 били доста активни. Од септембра месечни биланс је пасиван, до децембра кад се појавила опет мала актива, свега 32" мил. По овој тенденцији пасивног салда у јесенским ме-

сецима може се донекле предвидети неповољни развој у пролећним,

Производња рударске и топионичке индустрије стајала је одлично и у децембру. На бази 1936/37—100 индекс Рударске производње био је 147, нешто ниже него у је: сенским месецима, што је у вези са временским приликама, али ичдекс топионичке истерао је на 188,9, тако да ће она бити ускоро двоструко већа него пре четири године.

Подаци 2 тонама превезене робе у вагонима сежу само до септембра. Али карактеристично је да је утовар порастао много више него број утоварених вагсма, што значи да је вагонски простор био максимално искоришћен. Например у септембру 1939 утоварено је 185 хиљада вагона а у септембру 1940, 186 хиљада. Међутим превезено je 1939 2,090 хиљ. тона а 1940, 2359 хиљ, Број утоварених вагона опада јако од октобра, са 203 хиљада на 146 хиљада у децембру.

Индекс радничких надница дат је за квалификоване и неквалификоване засебно. Крајем 1939 оба индекса била су на приближно једнаком нивоу, квалификованих 109,9, неквалификованих 108,4, 1937—100. За првих 9 месеци оба су се' индекса повећавала паралелно, али од октобра, кад су повишене минималне паднице неквалификованих скочио је њихов индекс више; тако да је У децембру 1938 индекс квалификованих 'Иизнесио 1385, а неквалификованих 141,2. Први је скочио за 26%, други за 30%. У исто време општи индекс трошкова живота скочид је за '114,8 на 152,1, за 32%. Изгледа као да радници“ нису уопште погођени скупоћом. Општи индекс "не показује велики скок зато што су y њега ушле и еирифе“ "које су 'остале“ углаваом "непромењене и индекс разних артикала који се такође незнатно попео. |

Među našim pol:oprivredn:m proizvodima hmelj je oduvek pokazivao najveće уагјасје ш ar | DTIOIZVO(GHJI 1 cenama. A to! dolazi otuda što je bez ma!o celokupna proizvodnja upućena na izvoz pa su sve promene na tržištu hmelja, bilo u zemljama uvoznicama ili iZVOZn:Caта, штаје najveći utica; na našu proizvodnju, trgovinu i cene. Danas je hmeij jedini naš poljoprivredni proizvod koji je u krzi. Za kratko vreme ovo зе druga tragedija ovoga artikla Posle Svetskog rata, kao svi drugi poljoprivredni proizvodi, i hmelj je imao sjajnu konjunkturu. Za pet godina (19294—98) proizvodnja u našo, zemlji se učetvorostruč.la. U tome periodu hme.j je bio najrentab.!nija polioprivredna kultura. Za dim, e došo do Joraha, јег se proi_vodnja hmelja povećava:a i u ostalim 'zem!jama. Za nekoliko god:na cena hmelja pa:a je (u 1931/39) na 6 do 7 din. za kg, a hme:jarski nasadi do 19832 g. reducirani su na 1.470 ha (dakle na jednu šestnu) pr-ma stan.u u 1927 i 1998 godini. Zemlje izvoznice bori:e su se protivu krize hmelja smanjenjem nasada i kontingent.ranj;em proizvodnje, a uvoznice uvođenjem prohibitivnih carina i kontingentiraniem uvoza. Novi period konjunkture otvoren je ukidanjem suvog režima u S. A. р. Već 1933 g, usled ve:ike tražnje hme'ja koju nije mogla u potpunosti da podmiri smanjena evropska pro:zvodnća, cena hmelja opet je skočila (40—50 d:n. kg.) i hmelj je ponova pos:ao veoma rentabilan. Izgledi za ovu novu kon unkturu međutim nisu bili bogzna kakvi, jer se zna!o da tražnja 5. А 05 Која је iza va:a konjunkturu, nije dugog veka, да опе Гогsiraju vlastitu proizvodnju, da će se za kratko vreme osetno smanj:ti uvoz da bi se, posle izvesnog vremena, i sasvim prestao uvoz:ti. Naši proizvođači nisu o tome vodili računa i već 1983 g., takoreći na prvi znak nove kon -unkture, pristupiši su obnovi starih i podizanju novih nasada. Za neko'ko godina, prema 19832 g., površina hmeljom s» udvostruči'a,

Hmeli neće u kolo

Sa tako povećanom proizvodnjom zatekao паз је Фаašnji rat. U:prvoj godini rata prođa i cene bile su dobre tako

"dasu ostaci roda 1939 prodavani po vrlo visokim cenama,

70—80:din. kg. Ali: čim.je prestala mogućnost izvoza u S. A. D. bilo :je. svršeno sa konjunkturom hmelja. Otuda bez ma'o čitava proi-vodn?a 1940 g: stoji пергодава, | oko 250" vagona, а сепа је: Ран па а 2025: По та ДЕ Ni та ove cene "пета |. А Pp VU O ENO Ка па НЕ = ;

"Za državnu b aaa prvi su se javili еј mal:arl,