Народно благостање

де пре при па ~

1. март 1941. _ НАРОДНО

Ота (гаХе да дгХауа ргеко Рлгада ошир! сејокирпи хабћи.

po 'primerno; ceni ili pak da jednom akontacijom pokr.je sve troškove proizvodnje, pakovanja, konzvrvisan,a i čuvanja. Trgovski list traži da se otkupom svega hmelja »omogući hmeijar.-ma da mogu i ubuduće gajiti hme:j«.

Sadašnjica prob.ema hm-l.a ima dva dela: prvi preilstavlja postojeća zaliha hmelja, a drugi buduća proizvodnja. Za prvi deo problema važne su dve stvari: šta se može uč:niti за хашћот 1! ko da snosi štetu iz razlike cene po ko, oj će зе ћтеј Ки. 1 сепе ро Ко:ој се зе prodati, kao i troškove lagerovanja. Za razmatranje ovoga problema mora se poći od činjenice, da dok traje rat nema nikakvih izg.eda da bismo mogli unovčiti proizvodnju hme!ja. Prema toma ako bi državna. intervencija imata za ci.j garantovanje rentabilne cen» — a za tim se ide — ona bi morala da bude pripravna da za sve vreme tra anja rata otkupljuje celokupnu proizvodnju i da je lageruje do posle rata. Sa strane hmeljara zahtev za ovakvom intervenci:om potkrepljuje se time što je država na isti nač.n pomogla i održavani» drugih ku.tura. Međut:m između hmeljia i ku:tura za. koje je država do sada intervenisala postoji ogromna razlika. Ovi nisu nikada imali kon-un-

- kturu i rentabiltet hmel_a, a njihovi periodi depres:je biti su

veoma dugi. Dalje proizvodniom intervencionih artikala bavio se daleko veći broj proizvođača, dok su proizvodnju hmelja — Zbog velikih investici:a i potreba obrtnog kapitala — praktikovali samo ekonomski jaki prozvođači, ko.i su unapred mora:ii da računaju sa promenljivošću koniunkture sledstveno sa rizikom. Pos:ednja konjunktura hmelja ni:e bila takvog. karakt:ra da bi opravdala povećanje proizvodnje. To je mogao svako da. zna. Mi smo u svoje vreme upozorava:!i na [01 ukazivali na potrebu opreznosti. Uprkos tome pro:zvođači su na viasttu odgovornost povećavali proizvodnju. Prema tome sami tr ba da snose i štetu.

Ovim mi smo donekle dod:rnuli i drugi deo о ен Но buduću pro:zvodnju. Dok rat bude trajao ne možemo računati s izvozom hmel'a. To je polazna tačka za rošavanje OVO problema. N-ćemo moći računati sa izvo-om ni posle rata, jer S. A. D. koe stoje pred problemom preorijentacije u po:joprivredi, više neće biti uvozno tržište. Pred takvom perspektivom održavati pro:zvodnju hmelja ulaganiem odnosno bacanjem stotine miliona dinara, bila bi prava ludost. Przma tome pro zvodnu hmeljia, preko onoga što je potrebno za domaće tržište, treba zabraniti.

=CKK—

=>=——— VV EFEqrameckKoi je jom mpe mo_ Развој ратне привреде четка рата донето низ зако-

у Енглеској на 0 привредним мерама које имају да ступе на снагу у случају рата. Једном се предвиђало повећање производње пољспривредних артикала, другом организацијом дистрибуције животних намирчица итд. О свим тим мерама ми смо у неколико махсва писали у 1988 и 1989 години. Рат, према томе, није затекао Енглеску неспремну. Даљи ток догађаја открио је читав низ недостатака у организацији ратне привреде и влада је настојала да их уклони. Како се развијала ратна привреда у Енглеској од почетка рата до данас може се закључити из чланка др. Паула Остхолда: »Раз Коогфпаопзргобјет in der engl:schen Kriegswirtschaft« y »Der dšutsche Volkswirt« од 7-11-1941 из кога узимамо неке податке, ·

Могли би да рагзликујемо три фаве кроз које је прошла организација ратне привреде. Прва фаза обухвата“ период владе ' Чемберлена: која је предложила парламенту ·

|O" eo ere e een

законе, које: смо „напред навели: Неколико: аедеља пре по“ четка рата донет је закон о формирању министарства 'за“

снабдевање. Њему је дата врло широка надлежност. Оно

БЛАГОСТАЊЕ.

Страна 157

може не само да обезбеди првенство државним порупџби:

нама чего и да реквирира производњу и резерве, врши контролу над радом индустрије, саобргћаја итд. · Закон 0.

овлашћењима за случај нужде дао је влади право да уред“ бама праписује мере које се буду указале потребне у датој ситуацији. Према томе, постојале су заковске могућности да се министарство за снабдевање развије у руководећу арганизецију целокупне привреде. До тог ипак није дошло. Чак ни набавке за рачун војске нису биле централизоване, него је за сваки род војске. постојала посебна организација. Обезбеђење индустрије радном снагом, сировинама и кредитима за извоз препуштено је њој самој. Друга фаза почиње са доласком Черчила за претседвика владе. Пропаст експедиционог корпуса у Фландрији открила је потребу боље организације ратве привреде. Формиран је савет за производњу као кровна организација која је имала да координира рад свих микистарстава чији | задатак снабдевање војске потребним материјалом. Овом авету придружен је централни приоритетни комитет који

O. да регулише пштање хитности државних порупбкаа.“

Осим тога стављена је савету на расположење велика организација за изучавање и планску производњу. Влада је хтела да од тог савета направи орган који ће плански ру-

ководити производњом. Том циљу требала је да служи и

организација за набавку радне снаге. Било је предлога да се уведе обавезна радна служба, али се она није могла

завести због отпора лабуристичких министара. _ Резултат

ових мера је био додуше пораст производње ратног ма: теријала, али савет ипак није постао органом планске производње и у самој производњи још су се осећали недо-

статци. Разлог томе је било осуство сарадње између мини--

старстава коју савет није успео да оствари.

Трећа фаза у развоју енглеске ратне приврерде по чела је са новом реформом извршеном почетком јануара с. г. Као и рсзије тако и сада ратни кабинет даје смернице целокупне унутрашње и спољне политике. паместо ком:!тета за производњу формиран је уред за производњу који има карактер извршног органа. У његову надлежност спада расподела сировина и радне снаге и одређивње рада по ком ће се изводити државне поруџбине и у којим предузећима. Осим тога асновач је уред за увоз који има да обезбеди довољну количину сировина, животних намирница и ратног материјала. Руководство првог уреда има министар за снабдевање, а другог министар рада. У оба су ушли још министар за производњу авиона, први лорд адмиралитета, министар трговине и министар исхране. Министарства којима су ови на челу сада су помоћни органи ових уреда и имају да изврше све њихове одлуке. Надзор над радом оба уреда врши председник владе. Координацију између уреда и цивилне одбране, затим органа министарстава унутрашњих послова и исхране има да оствари повообразовани комитет за координацију у који су ушли лорд чувар печата и министри финансија, рада, унутрашњих послова, за снабдевање 'и министар без портфеља Гренвод, а Коме претседава претседник државног савета.

Е ======<==== | Бађ је офзеКкао Копнпеплати Proizvodnja polioprivrednih Evropu od prekomorskih zemaartikala u podunavskim ze- lja koje su imale ranije Veli-

mljama opada kog udela u snabdevanju njnom sirovinama i hranom. In-

PNE урина Fear U ra ara E ЕЛИН

dustriske zemlje u srednjoj i;

zapadnoj Букор зада 51 џрисепе па Зоу. Киз и 1 хет је Јиgo:stočne Еугоре. ЗЕога пе шКакуо Сидо da se ovima Dpo-

klanja velika :pažnja. »Sudost Echo« od 21 II o. g. doneo је

Čanak: »Od-razmene robe ka'planskom гади« и Кот се bavi problemom poljoprivredne proizvodne podunavskih 26-