Народно благостање

та ај

| 8. март 1941.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 147

УЕоетића Teorije казна ћ Матео јеа

1 МОУО SHVATANJE. | FINANSIRANJA RATA

_ Ratovi su oduvek bili praćeni oskudicom robe, skokom cena i kvarenjem novca. U primitivnijem stadiumu nacionalne privrede posledice se osećaju uglav-

nom u oskudici, a u modernoj privredi najteže зџ ро- | sledice koje donosi inflacija. Ispitujući kako dolazi

do ovih poremećaja u narodnoj privredi našlo se da ie glavni razlog sam način finansiranja rata.

Država je razvijala u ratu veliku tražnju, usled

čega se naglo menjao odnos prema ponudi, a posle- savladala ovu materiju, a dobila je i svoju potvrdu

~ u načinu finansirania koje sprovode neke zemlje. U „poslednjem broju » Weltwirtschaftliches Archiv« ob" јау Џеп је članak prof. Dr. Juliusa Neubauera, u kome

dica je bila skok cena. Visoke cene koje je država pla-

“ala izazvale su automatsko prilagođavanje proizvod-

nje takvoj tražnji. Na potrošače nije se obraćala pažnja, ali kad su u Svetskom ratu cene skočile toliko

da je njihova kupovna snaga jako smanjena, moralo

se pristupiti maksimiranju cena i racioniranju potrošnje. U svetskoi literaturi posvećena je ovom problemu ogromna pažnja. Zapravo, tretiranje problema finansiranja modernog rata pada u vreme posle Svetskog, koji je dao klasične primere kako se ne sme postupati. Ne samo da rat zahteva poseban način finansiranja, nezo i njegove pripreme, što se u nekim zemliama uvidelo pre izbijanja ovog rata. Teorija je

ije izložena teorija finansiranja modernog rata, koji

sćemo ovde rezimirati.

НЕ РЕОМЕМА STRUKTURE PROIZVODNJE U RATU

Nekada je finansiranje rata bila stvar vladaoca. Koliko je mogao da skupi novaca, toliko je mogao

da vrši porudžbina. Ali on je i veštački povećavao

svoju kupovnu snagu kvarenjem novca. U principu nije se stvar izmenila ni kasnije, kada se mesto vladaoca javila država. Ona se takođe brinula samo da nađe dovolino novaca, rukovodeći se samo jednim

'interesom, da što pre dođe do sredstava koja su joj

potrebna za efikasno vođenje rata, ne osvrćući se na privredne posledice takvog načina finansiranja. Inflacija je bila neizbežna, a ona je pandan starom Куаге-

nju kovanog novca. Najgore je bio finansiran Svet-

ski rat, kada su bezgranične potrebe, finansirane in-

zemalja. Radi rešenja ovog pitanja da vidimo koje pro-

mene izaziva rat u nacionalnoj privredi.

Rat uzima radnu snagu. Mobilizacija odvlači 10% stanovnika jedne zemlje, a pošto je oko 50% njih sposobno za rad, znači da mobilizacija oduzima

oko 20% radnih ruku. To je prvi razlog naglog ора-

danja proizvodnje, dok se ta radna snaga ne nadomesti ženskom, dečijom i slabije kvalifikovanom. Proizvodnja se smanjuje i iz drugih razloga, Zbog smanjenog dovoza sirovina, teškoća u saobraćaju i sl. Ali mnogo je ozbiljniji preobražaj same Dproiz-

'vodnje, prema promenjenim potrebama u ratu. Po-

· trebe civilnog stanovništva, smanjuju se za procenat

mobilisanih, ali u celini potrebno je zemlji više odela

"i hrane, |er vojska više troši. Velike i sasvim nove

potrebe javljaju se za ratnim materijalom. Ne samo

“da nisu dovolina preduzeća ratne industrije koja su

podignuta do. rata, nego se moraju preudestiti za rat-

пи proizvodnju fabrike koje su podmirivale potrebe

civilnog stanovništva u miru, a nova preduzeća koja

se dižu gotovo od reda pripadaju ratnoj industriji.

Teška industrija koja inače proizvodi dobra za proizvodnjiu i sama se pretvara u ratnu. Poizvodnja ratnog materijala raste tako na račun Mo do-

о bara za proizvodnju. flatorno, upropastile nacionalnu valutu velikog broja ·

I kad se izvrše najobičnije pripreme za rat, velika promena u strukturi poizvodnje nastupa tek kad počne rat. Pripreme se vrše prema sredstvima kojia se mogu dobiti, a kad izbije rat, onda tek treba da se iznalaze velika sredstva za uvećane potrebe. Velike finansiske potrebe skoncentrisane su na period sa0 rata, kada treba da se postigne i najbolje re-

šenje Rod preobražavanja proizvodnje za potrebe га(а. Tu se pokazuje povezanost kod rešavania materijalne i finansiske strane ratnih potreba. Nikakve uštede pre rata nisu dovoljne da pokriju troškove rata, tako da se sva težina svaljuje na period rata. Drugim rečima, iz nacionalnog dohotka za vreme rata treba

"да se izvuku sredstva koja su potrebna:u ratu.

MIL FINANSIRANJE INFLACIJOM

Nacionalni dohodak, posmatran u novcu, deli se na dva dela, jedan koji će Diti upotreblien za finansiranje potrošnje, drugi za štednju. Posmatran ': dobrima on se deli na sredstva za potrošnju i za

·proizvodnju. Da bi se mogla da izvrši razmena nacionalnog proizvoda potrebno je da postoji srazm “ra između tih delova u oba vida nacionalnog dohod

rena za Ја potrošnje treba da. se · favna

prema količini dobara. Ali ako se veći deo nacionalnog dohotka upotrebi za tražnju sredstava za роtrošnju nego Što. odgovara njihovoj vrednosti, smamjiće se za toliko deo nacionalnog dohotka koji tre-

ba. da bude ušteđen, dakle koji |e namenjen razmeni _sređStaya za proizvodnju. Prvima će cena skočiti, dru-

pasti. Promene па пете nanio izazivaju Ssu-